Egzoskeleti su stigli

Zahvaljujući tehnološkim pomacima i pojeftinjenju proizvodnih procesa tokom poslednjih nekoliko godina, sve više high-tech kompanija u svoju ponudu uvrštava neki oblik elektromehaničkih egzoskeleta

Naučnici koji se bave robotikom i kibernetikom su termin „egzoskelet” pozajmili od kolega biologa. Zglavkari su poznati po tome što nemaju unutrašnji kostur kao ljudi i brojne druge životinje, već se noseći strukturni element njihovog tela nalazi na spoljašnjosti u vidu ljušture ili oklopa. Takva struktura se naziva spoljašnjim kosturom ili, grčki, egzoskelet (grč. egzo – spoljašnji, skelet – kostur). Ljudi su tokom istorije ratovanja otkrili koliko su korisne različite vrste oklopa, tako da je sa osvitom prve industrijske revolucije bilo samo pitanje vremena kada će se neko setiti da napravi motorizovani oklop koji će korisniku, sem povećane bezbednosti, ponuditi i dodatnu snagu. Zaista, prvi značajni (i operativni) modeli motorizovanih egzoskeleta pojavili su se krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka i funkcionisali su prvo na ljudski, zatim na parni pogon. Ipak, ti uređaji su bili delo naučnika sa mnogo entuzijazma i predstavljali su prototipe sa diskutabilnom upotrebnom vrednošću. Da bi nastalo prvo mehanizovano odelo bili su potrebni i modernija industrijska mašinerija i da se u priču uključe oružane snage.

...

(ostatak teksta trenutno nije dostupan on-line)

Dragan KOSOVAC