Internet disrupcija hotelijerstva

Kako internet servisi i internet generalno otežavaju posao hotelijerima

Internet nepovratno menja svaki aspekt naših života na uvek nepredvidiv način sa još neočekivanijim posledicama, ali se ciklus donekle može sumirati. Jedan ili nekoliko startapova dođe na ideju da digitalizuju neki segment našeg života koristeći konektivnost, internacionalnost i kapacitet interneta. Uglavnom ne postoje proizvodi, čak ni digitalni, već se vrši neka agregacija gde su korisnici neka kombinacija potrošača i robe. U početku se čini da iza tog servisa ne stoji bezdušna korporacija kao iza svih drugih, korisnici su zadovoljni, doći do željenog cilja u tom životnom segmentu je lakše i jeftinije, a ekipa iza servisa biva nagrađena milijardama od investitora (kasnije visokom tržišnom kapitalizacijom). Međutim, ubrzo kreće monopolizacija tržišta, bahato ponašanje prema sad već navučenim korisnicima, masovno polulegalno izvlačenje podataka, manipulacije sa ponudom i cenama i tako dalje. Na opštem frontu novi servis počinje da primenjuje sve i jednu društveno korozivnu korporativnu caku uz neke nove koje internet megakorporacije izmišljaju svakodnevno. Enormna finansijska moć se zloupotrebljava za tzv. regulatorno hvatanje i u druge političke svrhe. Tad već dolaze do izražaja i mnogostrani negativni sporedni efekti koje je izvorna ideja prouzrokovala, ali je već kasno i novopečena internet megakorporacija se već ukopala. Horda odanih korisnika po inerciji ostaje odana ili jer je navikla ili jer je servis i dalje jeftiniji od konkurencije (pošto istovremeno koristi uticaj da uništava konkurenciju). Znatan i glasan segment korisnika prihvata digitalizaciju, tech disrupciju i internetizaciju svega jer žele da misle da živimo u nekoj utopijskoj budućnosti gde će tehnologija popraviti sve i dovesti da naprednijeg, slobodnijeg i „demokratskijeg” sveta, iako sve dosad ukazuje na suprotno. Jedna kompanija je trenutno odmakla dosta daleko na ovoj razvojnoj šemi u oblasti ponude turističkog smeštaja, ali to nije jedino sa interneta što preti industriji ponude smeštaja.

Hotelska industrija je već odavno ogroman, prestižan i isplativ ekonomski ekosistem. Hotelijerstvo je preživelo nekoliko manjih potresa u vidu promene dolaska konkurencije čiji poslovni model izlazi iz tradicionalnih okvira, ali je gro poslovne panorame ponude smeštaja ostao isti. Ove promene su ipak najviše pogađale srednju klasu hotela, koja je ostala iza masivnog naduvavanja cena takozvanih elitnih hotela najviše klase, dok je istovremeno morala da se nosi sa jeftinom konkurencijom hostela, motela i hotela koji su loše uslove nudili uz niže cene. Taj srednji, a ujedno i najveći segment ponude hotelskog smeštaja, nedavno se našao na još ozbiljnijem udaru, od strane internet megakorporacija i interneta generalno.

Slon u sobi

Ono što je Uber za prevoz, to je Airbnb za privremeni smeštaj. Nekom će to možda delovati kao hvala, ali nije. Uber već godinama temeljno uništava postojeću infrastrukturu taksi prevoza svojim nemilosrdnim biznis modelom. Iako Airbnb ne izrabljuje freelancere – ponuđače usluge na način na koji to radi Uber, ne znači da svojom na prvi pogled pozitivnom „disrupcijom” ne izaziva lavinu neželjenih sporednih efekata.

Površno gledano, čini se da uspon Airbnba nije značajno uzdrmao hotelsku industriju, ali dubinska analiza otkriva zanimljiviju priču. Hotelska industrija je u poslednje vreme održala poslovanje po nekim značajnim parametrima, ali to ne znači nedostatak lošeg efekta Airbnba. Hoteli u vodećim metropolama su očuvali poslovanje zbog lojalnosti poslovnih putnika hotelskom smeštaju (preko 90% ljudi na službenim putovanjima u SAD odseda u hotelima). Drugi razlog je vrtoglavi rast turizma podstaknut viznim liberalizacijama i rastom azijske srednje klase, te ima dovoljno potražnje da razgrabi ponudu čak i sa ulaskom Airbnba u priču. Ipak, udruženja hotelijera čak u i veoma razvijenim i turistički poželjnim sredinama već godinama ukazuju na Airbnb kao nelojalnu konkurenciju, i već su više puta uspeli da izdejstvuju novu regulativu za agregatore ponude privatnog smeštaja u SAD i EU. Razna naučna istraživanja ukazuju na negativne posledice po hotelijere, iz kojih se vidi da je slika dosta drugačija kada pogledamo van velikih turističkih centara. Ekonomisti tu već vide ozbiljne potrese ponude smeštaja, koji opet najviše pogađaju srednju klasu hotela koja nema magnetizam prestiža i luksuza najpoznatijih brendova hotelijerstva niti bagatelnu cenu kreveta u spavaonici hostela. Ovaj efekat produbljuje jaz između turističkih destinacija prvog stepena i ostalih mesta, jer kako manji lokalni hoteli u manjim i manje posećenim sredinama doživljavaju pad poslovanja, to može voditi začaranom krugu, pošto za razliku od ugostiteljskih objekata koji znatno ulažu na promociji neke turističke destinacije, vlasnici privatnog smeštaja to ne rade.

Turističke Meke imaju suprotan problem, gradovi su temeljno izmenjeni i zakrčeni navalom turista, da su neki gradovi poput Madrida odlučili da žestoko regulišu izdavanje privatnog smeštaja, ne zbog interesa hotela, već zato što više smeštaja znači više turista, a građani Madrida ne žele više turista.

Prvog u mesecu

Drugi negativni efekti Airbnb ekspanzije su primetni u krcatim metropolama. Naučna istraživanja vodećih svetskih univerziteta kao što su Harvard, MIT, UCLA, USC, Univerzitet Masačusetsa u Bostonu, pokazuju da povećana potražnja za Airbnb smeštajem povećava cenu kirije za podstanare, posebno u rezidencijalnim delovima gradskih jezgara. Rast cena skoro eksponencijalno prati rast popularnosti Airbnba. Mnoge gazde stanova iseljavaju svoje dugogodišnje stanare ako vide da mogu da zarade veće pare od kratkoročnog smeštaja. Čak i iz američkih metropola stižu izveštaji o nelegalnom ili čak nasilnom iseljavanju stanara kako bi se gazda ovajdio na Airbnbu. Dugogodišnji stanari moraju naprasno da napuste mesto svog boravka i odu negde na periferiju pošto više ne mogu da priušte da stanuju u blizini, jer su cene zakupa skočile, a vlasnici nevoljni da pruže dugoročne ugovore. Ekonomija pati jer ljudi ne mogu da se presele blizu radnih mesta u gradskim jezgrima pošto dobar deo ponude stanova stoji na Airbnbu. Ovo je realnost koja je već došla u Beograd, stanove za izdavanje u centru je sve teže pronaći, a zakupnine su skočile a za oko 20% u poslednje dve godine. Cena nekretnina takođe raste, i iako tome doprinose i drugi faktori, simptomatično je da na svakom oglasu za manji, polovan stan u centru, agencije od pogodnosti prvo navode da je dobar za dnevno izdavanje, izdavanje turistima i slično.

Globalizacijska džentrifikacija najgore vrste, jadni podstanari se iseljavaju da bi turisti mogli da odsedaju, ljudi koji su godinama živeli u rezidencijalnim blokovima gradskih jezgara bivaju oterani zbog toga što dokoni buržuj hoće da se pridruži masi sa foto-aparatima preko havajskih košulja.

Loše posledice po društvo ne staju tu. Kao i svaka megakorporacija, Airbnb dolazi do ingenioznih načina izbegavanja plaćanja poreza. Kompanija već godinama koristi metod prenosa profita (base erosion and profit shifting – prenos profita u jurisdikciju sa manjom poreskom stopom kojom se erodira baza taksacije matične jurisdikcije) zvan „Dupli irski” (aluzija na viski) po zemlji u kojoj se profit prijavljuje zbog izrazito niskih poreskih stopa za korporacije. Ugledajući se na svog partnera ili samoinicijativno, ponuđači stanova na ovom servisu takođe izbegavaju plaćanje poreza o čemu je u SAD napisano nekoliko istraživanja. Kod nas to i nije velika šteta pošto i vlasnici stanova koji se daju na dugoročni zakup nisu ažurni sa prijavljivanjem, ali na Zapadu gde se stanovi uglavnom izdaju legalno i na ugovor, činjenica da je jedan procenat gazda odlučio da državi prećuti zaradu od Airbnba ima ozbiljne posledice po budžete gradova.

Verifikovaću te, verifikovaćeš me

Negativni komentari na račun Aribnba su česti i po pitanju njihovog verifikacionog sistema koji je (za američke uslove?) preterano nametljiv. Broj telefona, zvanična lična legitimacija sa slikom (pasoš, vozačka...) i verifikacija preko neke od nekoliko društvenih mreža predstavljaju trostepenu potvrdu identiteta, koja je daleko zahtevnija od one koju traži ogromna većina internet servisa. Borci za zaštitu podataka o ličnosti su izrazito vokalni kritičari ove prakse zbog toga što rezultira akumulacijom ogromne količine izrazito osetljivih podataka o ličnosti. Nečiji identitet se može zaista dobro rekonstruisati na osnovu ova tri sloja verifikacije, što je zabrinjavajuće ako imamo u vidu veoma brojne slučajeve kada su zaposleni u internet megakorporacijama koristili pristup podacima korisnika u ilegalne i nemoralne svrhe (što je samo vrh ledenog brega, pošto ove zloupotrebe nije uvek lako istražiti i uočiti).

Paradoksalno, domaćini, tj. oni koji nude stanove u nekim slučajevima i u određenim zemljama, ne moraju da potvrde svoj identitet na način na koji to čine gosti, što vodi ka poplavi prevara koje Airbnb do sad nije uspeo da suzbije na zadovoljavajući način. Banovani ponuđači mogu da otvore novi nalog, a činjenica da se adrese smeštaja ne prate i ne potvrđuju na servisu otvara vrata mnogim zloupotrebama. Pored lažnih oglasa, oglasa na lažnim adresama i slično, neki preduzimljiviji i pokvareniji stanodavci kače isti objekat pod više cena, pa potom otkazuju sve rezervacije osim one po najvišoj ceni. Bloger Ašer Ferguson (Asher Fergusson) je nakon preživljenog pakla u Parizu, kada je sa bebom ostao bez smeštaja, napisao obimno istraživanje prevara i problema na Airbnbu. Ašeru se desilo da je prvi stan bio u katastrofalnom stanju koje uopšte nije odgovaralo oglasu (zidove i prozorske ramove prekrivala je buđ, što nije dobro mesto za boravak sa bebom). Ašer je naručio drugi stan, da bi mu vlasnik tražio pare u kešu unapred zbog navodnih problema sa procesom plaćanja, što je crveno svetlo za uzbunu od prevare. Iz službe za pomoć Airbnba su mu rekli da se snađe, što nije nimalo lako u prebukiranom Parizu u jeku turističke sezone, dok je refundiranje sredstava koje je uplatio za smeštaj dobio tek mesecima kasnije, nakon što je objavio izveštaj. U svom istraživanju ističe da je korisnička služba katastrofalna, ne pomaže i samo traži izgovor da uskrati povraćaj novca. Ašerovo istraživanje je veoma obimno, poziva se na dobre izvore i istraživanja poznatih organizacija i odlično oslikava panoramu negativnih stvari koje se dešavaju korisnicima Airbnb servisa. Ašer na osnovu svog istraživanja i izjava rukovodilaca Airbnba da su im ponuđači smeštaja najvažniji zaključuje da je opušteniji pristup verifikovanju domaćina posledica finansijske računice da više ponuđača rezultira većim profitom za korporaciju. Po našem mišljenju, hipoteza je na mestu i uopšte nam ne izgleda neobično da internet megakorporacija zbog zarade svesno umanjuje bezbednost korisnika (putnika) i izlaže ih prevarama, neadekvatnom i opasnom smeštaju i još gorim incidentima.

Kad smo već kod prevara, sam Airbnb primenjuje izrazito ljigavu prodajnu taktiku poznatu kao drip pricing. Doziranje cene u kapljicama znači da cena koju prvo ugledate na sajtu nije ona koju ćete platiti jer vam se naknadno obračunavaju skriveni troškovi. Praksa je već dugo vremena u upotrebi i smatra se izrazito neetičkom, ali funkcioniše jer se korisnici lako pomire sa dodatnim troškovima na kraju kada znaju da su rešili posao i ne ide im se opet negde u proceduru.

Zapadna obala zapadnoj obali

Korporacija čije je osnivanje finansirano prodajom žitarica sa likovima Obame i MekKejna tokom izbora 2008. je pre ili kasnije morala početi sa pravljenjem politički motivisanih poteza. Šalimo se, naravno, žitne pahuljice nemaju veze sa tim, korporativna struktura i deljena klasna svest rukovodećeg kadra su zapravo odgovorne za sve primetnije primere napadne politizacije funkcionisanja internet megakorporacija.

Nakon serije kontroverzi o problemima Afroamerikanaca sa nalaženjem smeštaja preko Airbnbija, korporacija se odlučila na preteranu reakciju koja treba da signalizira vrlinu. Oformljeno je telo koje će preispitati pritužbe i odrediti mehanizme za teranje izdavalaca stanova da izdaju i Afroamerikancima. To je fascinantna korporativna taktika pozivanja na navodno ugroženu populaciju, kojom megakorporacija dobija opravdanje za drakonske i invazivne korake koji rezultiraju daljim gomilanjem moći (i podataka) na uštrb svih korisnika. Ono što vrlini ni prišlo nije i ne može ni da je signalizira je što je na čelnu poziciju tog komiteta imenovan kompromitovani Erik Holder (Eric Holder Jr. državni tužilac SAD 2009.-2015. godine), poznat po blagonaklonosti prema korporacijama i afroameričkim militantnim rasnim agitatorima.

Signaliziranje vrline je rezultiralo otkazivanjem rezervacija i brisanjem naloga mnogim navodnim učesnicima desničarskog skupa u Šarlotsvilu. Povod je bilo prisustvo nekih rasističkih organizacija koje su se tokom skupa sukobile sa nasilnim Antifa kontrademonstrantima. Izgovor je bila odrednica u EULA da korisnici ne smeju da diskriminišu. Sve je naravno travestija, odrednica se odnosi na diskriminaciju na servisu, ne na neko apstraktno imanje diskriminatorskih stavova. Pritom, organizatori protesta nisu za cilj imali diskriminaciju, a stotine ljudi kojima su obrisani nalozi nisu mogli biti članovi KKK-a i neonacističkih skupina jer ovih nije bilo toliko na protestu.

Najgori i najispraćeniji politikantski skandal Airbnba je ipak nedavno uklanjanje svih oglasa koje su postaili Jevreji u Judeji i Samariji, koje se često zbirno nazivaju Zapadna obala, što je naziv prihvatljiviji za podržavaoce Palestine. Jevrejska naselja izgrađena u ove dve oblasti su predmet međunarodne kontroverze i oponenti Izraela uglavnom sa leve strane političkog spektra u izgradnji ovih naselja vide imperijalizam Izraela, uzurpaciju teritorije i kršenje prava Palestinaca na samoopredeljenje. Jevreji žive na prostoru Judeje i Samarije milenijumima i sad se neko setio da ih proglasi kolonizatorima jer je tako politički korektno. Nakon pritiska liberalnih NVO Airbnb je uklonio oglase. Svima je, međutim, jasno da ovakvi potezi nisu razuman vid protesta politike izraelskih vlada, zato što pogađaju obične građane samo zato što su jevrejskog porekla. Često viđena slika da su jevrejski naseljenici gomila militantnih klero-nacionalističkih fanatika, a naselja maltene okupatorske tvrđave, nikako nije tačna. Jevrejska naselja su normalna, otvorena mesta u kojima žive normalni ljudi, gde dolaze turisti i gde radi veliki broj Palestinaca iz okolnih mesta. Izraelski zvaničnici su osudili ovaj diskriminatorski potez Airbnba i ukazali na licemerje i dvostruke aršine na primeru Severnog Kipra gde lokalni Turci bez problema nude smeštaj na Airbnbu. Airbnb je već postao predmet nekoliko tužbi američkih građana koji su investirali u nekretnine u Judeji i Samariji, a čije su ponude takođe obrisane zato što se njihove nekretnine nalaze u jevrejskim naseljima. Nije na nama da dajemo komentare i ocene o pitanju Palestine, ali će svako objektivan sa bilo kakvim stavom po ovom političkom pitanju morati da se složi da forsiranje rešenja nikako nije u nadležnosti jedne internet megakorporacije koja bi trebalo da se bavi posredovanjem u izdavanju privatnog smeštaja. Šta znaju prebogati liberali iz San Franciska koji vode ovu megakorporaciju o životu običnih Izraelaca i Palestinaca i ko im daje za pravo da na osnovu nekih svojih pojednostavljenih predstava o politici izraelske države diskriminišu obične građane.

Jasno se vidi da je Airbnb još samo jedan u nizu primera rukovodstva internet megakorporacije koje nameće svoje ideološke stavove silom širim slojevima društva i koristi svoju moć kako bi uticala na javnu politiku. Neverovatna arogancija ljudi iz upravljačke kaste izolovane u sopstvenom ideološkom balonu, koji misle da zbog toga što im se posrećilo da baš njihova digitalna verzija agencije za izdavanje privatnog smeštaja postane planetarno prihvaćena, mogu da nameću svoje svetonazore svima. Oni su najpametniji i najpozvaniji da reše palestinsko i sva druga pitanja, da kazne izraelske okupatore, da iskorene rasističke predrasude i onemoguće rasistima da odsedaju bilo gde, ne obraćajući pažnju na štetu koju svojim poslovanjem čine društvima širom sveta. Sve zato što su se setili da naprave agregator ponude privatnog smeštaja, što je doprinos čovečanstvu koji se verovatno može meriti sa naizmeničnom strujom i vakcinom za polio, bar u njihovim glavama, dok je u stvari običan gimmick koji niko nije tražio i koji nikom u stvari i ne treba oslonjen na već postojeće i funkcionalne sisteme i resurse.

Posrednik

Pored Airbnba i mnoštva (daleko) manjih konkurenta u ovom sektoru, internet je iznedrio i druge fenomene koji uzimaju parče profitne pite hotelima. Mreže gostoprimstva, koje su postojale i u analognoj formi, eksplodirale su na internetu. Mreže gostoprimstva takođe povezuju putnike i ponuđače smeštaja, ali na bazi dobrovoljne razmene, bez novčane naknade. Najveće online mreže gostoprimstva su verovatno BeWelcome i CouchSurfing. BeWelcome je pritom neprofitna organizacija i njihov primer funkcionalne share ekonomije nudi oštar kontrast predatorskim taktikama Airbnba i nekih ponuđača sa tog sajta. Još jedan analogni fenomen je procvetao i u online okruženju – putne agencije. Online putne agencije, najpoznatiji možda Booking, omogućavaju putnicima da lako i brzo dođu do smeštaja, prevoza i drugih potrepština na jednom mestu, ali uzimaju procenat naknade od ponuđača kao što su hoteli.

U vaš izbor gde ćete odsesti se naravno mešaju i internet pretraživači, na kojima potraga za smeštajem uglavnom i kreće, a kad kažemo internet pretraživači – svi znaju na koga tačno mislimo, nije to kao u svetu recimo društvenih mreža gde postoji određena raznovrsnost. Ako je Airbnb proverbijalni slon u sobi na tržištu ponude smeštaja, Google je kit u sobi na svakom tržištu bilo čega na internetu. Kako Google prodaje reklame, a nije mu strano ni da perfidno manipuliše rezultatima pretrage (pa da posle to negira jer teško da optužbe mogu da prođu na sudu zbog ustrojstva black box algoritama pretrage), svakome je jasno da je veoma isplativo kada putnik u najavi pita najpopularniji pretraživač gde da odsedne, a ovaj izbaci vašu ponudu na prvom mestu. Hoteli, posebno veliki i bogati hotelski lanci, već su odavno počeli da plaćaju hrpe para za reklame u Google pretrazi i tako ostvaruju neuporedivu prednost na konkurente koji nisu uradili isto. Googlov putni posao se procenjuje na oko 100 milijardi dolara, a prihodi od ove oblasti reklama za 2018. na 14 milijardi dolara.

Samo vrh ledenog brega koji ukazuje da saradnja Googla i velikih hotelskih lanaca ide dalje od puke kupoprodaje označenog reklamnog prostora je dogovor pojedinih velikih hotelskih lanaca, npr. Hiltona i Googla, po pitanju trademark ključnih reči. Hoteli koji su se osećali da gube novac rastom online putnih agencija su se dogovorili sa Googlom da isključuje iz reklamnih aukcija za prostor u pretragama oglase putnih agencija koje u svom nazivu sadrže njihov. Cilj je da se saobraćaj svih pretraga sa npr. „hilton” preusmeri na sajt tog hotela i tako izbegne plaćanje provizije agenciji. Hotelski lanci su jedno vreme pretili da će oko upotrebe svog imena u oglasima putnih agencija pokrenuti tužbe, ali je svima jasno da ova praksa spada u fair use i da bi se hoteli obrukali pred sudom. Zato su se hotelska rukovodstva i odlučila na dogovor sa Googlom, koji je prvo počeo pravila da nameće malim online putnim agencijama, u skladu sa korporativnom politikom da ko god daje više para za reklame – može da kroji korporativnu politiku.

Deluje da Google i vama štedi novce pošto u cenu smeštaja nije uračunata agencijska provizija, ali nije tako pošto propuštate sve ponude turističkih aranžmana koje online putne agencije prodaju po povoljnijoj ceni od one koju vi dobijate za rezervaciju svake stavke (prevoz, smeštaj, takse itd.) pojedinačno. Vidimo da ni velike hotelijerske korporacije nisu iznad upotrebe raznih praksi protiv (uglavnom manje) konkurencije, ali uloga Googla, na kom po nekim istraživanjima krene 60% potraga za putnim aranžmanom, ne bi smela da se previdi. Još jedan ogroman segment internet tržišta na kom ovaj korporativni džin dominira, guši konkurenciju i manipuliše korisnicima, nikako nije dobar razvoj događaja, ni sam po sebi ni u širem kontekstu akumulacije moći i kapitala.

Džabe pa se slikaj

Pored korporativnog tiranosaurusa kakav je Google, koji hotelijerima tiranosaurusima uzima svojstven zalogaj proverbijalne pite profita za hotelijere ima još problema. Iz internet parka iz doba jure na poštene držaoce hotelskog biznisa dolaze i jata „influensera”, kako bi uzeli zalogajčiće, koje uprkos forsiranju dino analogije nećemo porediti sa raptorima (jer su raptori inteligentni) već bismo ih pre nazvali čivavama.

Da, dobro ste čuli, hotelijeri imaju problema sa „influenserima” kojih se proteklih godina namnožilo veoma, veoma mnogo, uglavnom po Instagramu i donekle Twitteru. Zaposleni u hotelima već par godina svakodnevno primaju veliki broj ponuda raznih „influensera” koji bi promovisali hotel u zamenu za besplatan boravak. Zaista poznati „influenseri” sa milionima pratilaca uglavnom mogu da idu džabe gde hoće, iako su marketinški stručnjaci skeptični po pitanju sustencijalnih povrata ovakve vrste ulaganja u marketing. Stvari se komplikuju sa ne tako poznatim „influenserima” koji imaju znatan broj pratilaca, ali taj podatak ne može da garantuje da će se davanje besplatnih boravaka isplatiti. Nerazumevanje marketinške nauke i internet fenomena vodi lošim poslovnim odlukama od strane zaposlenih u hotelima, dok su vlasnici uglavnom zabrinuti zbog mogućnosti da propuste priliku, koja istovremeno povlači i penale pošto konkurencija može da dobije ovakvu promociju. Takođe su zabeleženi slučajevi u kojima „influenseri”, nezadovoljni kvalitetom besplatnog tretmana koji su dobili, napljuju hotel, dok je bilo i instanci ekstremno neetičkog ponašanja kada hotel bude napljuvan samo zato što nije pristao da besplatno gosti nekog koje je pao sa interneta i na osnovu deset hiljada kupljenih pratilaca zahtevao sve džabe.

Hotel California

Uopšte ne sumnjamo da ćemo se još naslušati analiza uticaja i neželjenih efekata interneta na hotelijerstvo i turizam uopšte, kao i uticaja Airbnba i manjih rivala na ponudu prostora za odsedanje i stanovanje u velikim turističkim gradovima. Pošto je svakom jasno da je Google pohlepna, monopolistička i politizovana megakorporacija, i da je fenomen uspona „influensera” tragikomična pojava, sumiraćemo ulogu Airbnba. Na stranu što pozitivni efekti koje je Airbnb doneo u sferi otvaranja i olakšanja kratkoročnog izdavanja stanova u turističke svrhe ne mogu da nadomeste sve veći negativan efekat na tržište dugoročnog izdavanja stanova, Airbnb je svakako još jedna enormna internet megakorporacija koja je svojim ponašanjem dokazala da nije ništa bolja od ostalih. Svetu svakako ne treba još jedna enormna internet kompanija, koliko god neki hteli da lako srede odsedanje u jeftinom smeštaju. Ti stanovi neće ispariti, postojala su, postoje i postojaće i druga rešenja za spajanje ponuđača privatnog smeštaja i putnika. Upitna korist tržišne dominacije megakorporacije se nikako ne može porediti sa dugoročnom štetom i opasnošću akumulacije tolikog uticaja i kapitala.

Srđan BRDAR