Politika i botovi

Novi dokazani i potvrđeni primeri upotrebe botova u politici

Vladar koji brutalno konsoliduje moć, dok se predstavlja kao progresivni reformator, upotrebljava armije poslušnika da na internetu maltretiraju sve kritičare dotičnog vladara, šire propagandu i svima zamazuju oči radi očuvanja vladarevog reformatorskog imidža. Pa gde to ima? Izgleda da „ima”, između ostalog, u Saudijskoj Arabiji, o čemu nam detaljno govori nedavna reportaža New York Timesa.

Generalno NYT i ostali američki mainstream mediji nisu preterano kritični prema Saudijskoj Arabiji, iako je to jedina država gde je „ideš pod mač bato” i dalje forma smrtne kazne, gde su ženska prava toliko suzbijana da Avganistan deluje kao Švedska i odakle je u toku višedecenijski izvoz salafizma, ekstremnog oblika sunitskog islama koji uništava lokalne sunitske tradicije širom sveta i produkuje terorizam. Ignorisanje varvarstva je mutiralo u divljenje kada je krunski princ Muhamed bin Salman (MBS, naslednik prestola i de facto vladar Saudijske Arabije) započeo društvene reforme, pa su kolumnisti NYT, npr. Tomas Fridman (Thomas Friedman) i Dejvid Bruks (David Brooks) pričali hvalospeve o princu reformatoru. Ipak, pošto su kolumnisti Washington Posta izgleda vredniji od dece u Jemenu, sada imamo naprasno moralno osvešćenje i seriju ekstremno kritičkih tekstova o Saudijskoj Arabiji.

Botovi i insajderi

Tako smo dobili istraživanje o upotrebi botova od strane Saudijske Arabije kako bi popravila svoj imidž u svetu. Ubistvo Džemala Kašogija (koji je više bio politički aktivista nego novinar) u saudijskom konzulatu u Turskoj je izazvalo neviđenu halabuku, koja je poslužila kao katalizator za dve stvari, saudijski botovi su krenuli u overdrive i postali komično nepažljivi. Zapadni mediji su odlučili da je pljuvanje SA (što su izbegavali jer je zemlja strateški partner SAD i izdašan kontributor think-tankovima) sad odlična forma signaliziranja vrline.

Saznajemo da je Kašogi bio predmet neprestanog zlostavljanja na Twitteru, društvenoj mreži koju je aktivno koristio za političko delovanje. Poruke i komentari su išli do najgorih zamislivih ličnih uvreda i pretnji (da li je nekom od botova palo na pamet: otrovaćemo te, raskomadati i rastvoriti u kiselini, nismo saznali). Žalbe Twitteru nisu pomogle, jer bi novi nalozi rasli kao hidrine glave. Prijatelji Kašogija izjavljuju da su mu svakodnevni baraži uvreda teško pali, te da su se brinuli za njegovo mentalno zdravlje. Saznajemo da Kašogi nije jedini, već da su stotine kritičara Saudijske Arabije, posebno izvan te zemlje, bile izložene sličnom tretmanu. Nisu sve žrtve bile uticajni aktivisti povezani sa Muslimanskim bratstvom, koji su preko kolumni u uticajnim američkim novinama kritikovali krunskog princa. Neki su bili obični tinejdžeri blogeri poreklom iz SA, koji su kritikovali manjak slobode ili brutalne kazne u matičnoj državi. Činjenica je da je te blogove malo ko čitao ili da su rekli stvari koje svako pismen lako može da sazna, ali armije botova su ih svejedno targetirale i zlostavljale. Nisu samo Saudijci mete, već svako ko često kritikuje SA, npr. matematičar, filozof i broker Nikolas Nasim Taleb, zbog svoje navike da kraljevinu zove Saudijska Varvarija. Činjenica da je stotina ljudi u zapadnim zemljama, uključujući i poznatog, bogatog i politički povezanog kolumnistu Washington Posta, bila predmet dugoročne i koordinisane akcije online mobinga i ućutkavanja očigledno nije bila dovoljno bitna vest za velike medije, te o tome saznajemo tek sada.

A da je u pitanju koordinisana akcija, a ne „spontano događanje naroda”, potvrđuju svedočenja insajdera koji su upoznati sa projektom ili su učestvovali u njemu, kao i saznanja izvora NYT iz američkog obaveštajnog miljea. Pod direktnom komandom jednog od najbližih saveznika MBS-a, Sauda al Katanija (koji ujedno kontroliše saudijske medije i pristup stranih medija princu), nalazi se razgranata organizacija. Ogroman broj ljudi je angažovan u „farmama trolova”, ogromnim kancelarijama gde pod nadzorom starešina botovi šire dezinformacije i napadaju kritičare režima. Od nadređenih dobijaju liste ljudi koje treba da vređaju i napadaju, propagandne fraze koje treba da šire itd. sve sa dnevnim kvotama. Od nadređenih dobijaju mimove koje treba da dele i koji izvrgavaju ruglu kritičare režima ili glorifikuju MBS-a. Takođe, sve odjave, slike i video-snimke koji se tiču osetljivih tema – poput egzekucija, rata u Jemenu ili prava žena – prijavljuju moderatorima internet platformi, obeležavaju kao osetljive i sl. Katani, i sam popularan na Twitteru, nedavno je pozvao pratioce da naprave „crnu listu” neprijatelja kraljevstva. Posao bota se reklamira preko društvenih mreža, uz platu od cirka 3000 dolara mesečno, pa nek se botovi drugde zamisle.

Da li zbog haosa u redovima nadležnih koji se pojačao nakon katastrofalnog talasa negativnog PR-a usled nestanka Kašogija ili zbog činjenice da u Saudijskoj Arabiji još nisu naučili da ne mogu da kupe kompetenciju, saudijski botovi su i pored brojnosti i organizacije na momente urnebesni. Na primer, često se može videti da na slike naloga stavljaju slike Muhameda bin Salmana ili da dodaju MBS u svoj nadimak, što bi bilo kao kad bi neki drugi botovi dodavali... Uglavnom, jasno je da botovsko odeljenje ne zapošljava najbritkije sablje saudijske urbane omladine (a koje botovsko odeljenje pa zapošljava ikog sa dva grama mozga?).

Botovi nisu jedina alatka u arsenalu Saudijaca za proganjanje disidenata na Twitteru. Krajem 2015. godine Twitter je na osnovu podataka američkih obaveštajnih službi otpustio saudijskog inženjera Alija Alzabaraha zbog sumnji da je nelegalno dostavljao privatne podatke saudijskih disidenata, korisnika Twittera (verovatno i Kašogija) saudijskim obaveštajcima. U moru primera ne možemo da se setimo boljeg koji bi ilustrovao neverovatan potencijal za zloupotrebe, koji zaposleni čak i nižeg ili srednjeg nivoa imaju u internet megakorporacijama zbog njihove organizacije i nemoralnog i neodgovornog gomilanja ličnih podataka korisnika.

Svoji na svome

Prema izveštajima godinu-dve unazad, jedan od najvećih akcionara Twittera bio je princ Al-Valid bin Talal koji je nedavno pušten iz „kućnog” pritvora u rijadskom Ric-Karltonu, nakon što se nagodio sa krunskim princem Muhamedom bin Salmanom po pitanju optužbi za korupciju. Da li pripitomljeni Al-Valida i dalje drži akcije, pod znakom je pitanja, ali saudijska vlast oličena u krunskom princu kontroliše udeo ne samo u Twitteru, već i u ostalim internet megakorporacijama. Ne mogu se sve saudijske investicije lako pratiti, japanski SoftBank, recimo, upravlja ogromnim sredstvima suverenog fonda, dok su neki drugi fondovi daleko tajanstveniji po pitanju saudijskih klijenata.

Isti Al-Valid je pre dve godine nazvao sadašnjeg predsednika Trampa „sramotom” i pozvao ga da povuče kandidaturu, jer je Tramp izjavio da će suzbiti saudijsku korupciju rekavši „budalasti princ Al-Valid hoće da kontroliše američke političare očevim novcem, ali neće više moći kad ja budem izabran”. Tramp i Al-Valid se znaju godinama, a princ je uspeo jeftino da kupi Trampovu jahtu kada je Donald 80-ih zapao u finansijske probleme jer su (navodno jakuze) raskomadali japanskog biznismena koji je dugovao milione Trampovom kazinu. Da je svet zaista veoma mali kada ste deo finansijsko-političke elite, svedoči i podatak da je dotičnu jahtu Tramp kupio od Adnana Kašogija, Džemalovog strica, isto jeftino, kada je Adnanu propao neki posao sa oružjem.

Diverzifikacija bogatstva i umivanje imidža je deo plana koji je MBS osmislio kako bi zemlju održao i kad nafta postane još manje tražena ili presuši. Međutim, za razliku od tržišta nafte za uspešnu visoku industriju, mora da privuče partnere koji su dosta osetljivi na mišljenje javnog mnjenja o saradnji sa brutalnom despotijom. Nedavna investiciona konferencija je (skoro) propala jer je ogroman broj rukovodilaca finansijskih i IT korporacija povukao učešće nakon slučaja Kašogi. Direktori SoftBanka, Blackstona (upravljaju sa saudijskih 20 milijardi), JPMorgan Chasa, Simensa, Ubera (SA uložila 3,5 milijarde) i mnogi drugi nisu došli. U pitanju je i učešće zapadnih partnera na projektu grada budućnosti (Neom), kao i prospekti uspeha drugih investicionih zona, poput biznis zone u Džedi gde Bin Laden Grupa (vodi je Osamin brat, da, i nama je ironično) gradi najveću zgradu na svetu (Jeddah Tower). Agresivna kampanja konsolidacije moći, reformisanja društva i popravljanja svetskog imidža svakim danom sve više posrće i čini se da je nanela više štete nego koristi. Očekujte mnogo bombastičnih događaja i otkrića vezanih za SA, kako na internetu, tako i van njega.

What about...

Dok je NYT sa ostalim velikim američkim medijima vršio zaokret od 180 stepeni svog stava prema Saudijskoj Arabiji i MBS-u, Twitter je izdao malo zapaženo saopštenje, prepuno najodvratnijeg korporativnog double-speaka. Radilo se o žestoko publikovanoj akciji suzbijanja navodnih botovskih kampanja za manipulisanje javnog mnjenja od strane ruskih i iranskih službi. Između gomile nesuvislih gluposti zapazili smo da su prvi put rekli da je moguće da su legitimni korisnici bili kolateralna šteta akcije (nisu naveli šta će učiniti po tom pitanju i da li će konačno uvesti razuman žalbeni mehanizam). Međutim, važnije je šta nisu rekli. I dalje kampanju nazivaju navodnom, što govori da nemaju konkretne dokaze, ni o tome da li je kampanja stvarno organizovana, ni o tome da li su državni organi Ruske Federacije i Islamske Republike Irana umešani. Da su imali, trubili bi o tome na sav glas. Pošto je prošlo već nekoliko meseci, a ništa u navodnim kampanjama ne govori da su sofisticirane u toj meri da se izvori i metode ne mogu utvrditi, jasno se može reći da Twitter nije postupao po nekim pravilima koja sprečavaju strani uticaj. Već su samoinicijativno ideološki motivisani ili pod uticajem američkih obaveštajnih/političkih krugova, krenuli u preventivnu operaciju čišćenja političke opozicije pod izgovorom stranog mešanja. Hiljade naloga je obrisano, ali eto – možda su Rusi, što predstavlja potez nedopustiv za kompaniju ovog značaja i ove veličine.

Tako su Rusija i Iran bili izloženi najstrašnijim optužbama za organizovanu manipulaciju američkog javnog mnjenja bez ikakvih dokaza, dok je sa druge strane Saudijska Arabija, američki vrli saveznik, najveći kupac američkog oružja i faktor stabilnosti u regionu (MBS ne treba da se opušta, jer su i Slobodan Milošević i Sadam Husein bili faktori stabilnosti u regionu gotovo do momenta kada su počele da padaju bombe) radila upravo to za šta su Rusija i Iran optuženi i to na najprimitivniji, najagresivniji i najprovidniji način. O američkim mainstream medijima vam govori da sve što treba da znate je da su najstrašnije napadali zemlje trenutno suprotstavljene stavovima američkih obaveštajno-spoljnopolitičkih vladajućih institucija, dok su ćutali o kampanji zastrašivanja i propagande (i o mnogo čemu drugom) američkog saveznika.

Botovi napolje!

Društvene mreže su u smislu finansija i oblikovanja javnog mnjenja postale ključni neksus uticaja, sad su tu veliki igrači sa kojima poluadolescenti kojima se posrećilo da se nađu na čelu ovih korporacija ne mogu da se nose. Pošto IT elita poput Saudijaca još nije naučila da novac ne može da kupi kompetenciju, rukovodstva internet megakorporacija su poslednji kojima treba prepustiti da se bore protiv kampanja dezinformacije obaveštajnih službi najmoćnijih država sveta. Opet, bilo bi malo apsurdno državama dati moć moderacije interneta s obzirom na to da su upravo režimi na vlasti čest izvor dezinformacija. Najbolje bi bilo osloniti se na nešto što rukovodioci društvenih mreža i njihovi liberalni saveznici ne mirišu preterano, ličnu odgovornost. Moderacija treba biti zabranjena, ne samo na Zapadu, nego svuda, korporacije koje uređuju diskurs drugde za račun vlada treba da budu kažnjene u zapadnim zemljama. Tu lična odgovornost dolazi do izražaja, organima reda ne treba dati da cenzurišu, ali i dalje sve prestupe, pretnje, govor mržnje, nelegalan sadržaj, treba da kažnjavaju po zakonu. Ionako je bolje da puste neo-naciste, komuniste, anarhiste, teroriste, nasilnike, pedofile i ostale devijante da se sami inkriminišu na internetu, pa da ih pohapse. Zakon se može menjati u skladu sa državnim uređenjem, sudstvo je prilično autonomno čak i u najautoritarnijim zemljama i teže je progurati da se zbog političkih stavova neko otera na robiju nego da se shadowbanuje na Twitteru. Najbolje rešenje nije idealno, zakoni su i dalje loši i loše primenjivani širom sveta, možda će neko u Britaniji završiti u zatvoru jer je bio skeptičan po pitanju imigranata na Facebooku, dok će neko ko kudi Alaha po Twitteru u Saudijskoj Arabiji gotovo sigurno ići pod mač.

Srđan BRDAR