Od ljudi koji su učestvovali u takvim projektima kao što su Sleepwalker’s Journey i This War of Mine očekivali smo sve, samo ne simulator vređanja. Oh... Sir!! na prvi pogled deluje kao da je neko istrgao insult sword fighting deo iz prvog Monkey Islanda i potom ga učinio donekle složenijim, ali je opšti utisak da je i taj, manji deo jedne veoma stare igre, bio efektniji. Vređanje ljudi je slojevita disciplina nalik višeboju, a u ovom digitalizovanom slučaju radi se o pod-etapi u kojoj predmet gneva seckate na sitne komade u varijanti jedan na jedan.

Uvrede se sastavljaju biranjem jednog od devet delova rečenice koji su u datom trenutku zajednički za oba aktera. U idealnim uslovima prvo se biraju objekat i deskripcija, potom veznik i naknadne odrednice ukoliko želite dodatno da zabiberite verbalni tornado i na kraju lični atak na suparničku personu ispraćen uzvičnikom. Kada se desi da ostanete bez teksta, možete sebi da priuštite kratak predah i sledeću rundu počnete sa novim setom reči kojim dopunjujete započeti niz, ali ste u tom trenutku veoma ranjivi jer vrlo lako može da se desi da sagovornik ispljune posebno otrovnu uvredu i iz usta vam izbije sve reči koje ste mu spremali. Pored toga, jednom u toku partije imate priliku da srknete čaj i dobijete dve bonus komponente, što važi i za suparnika. Kada i ako otkrijete specifičnu slabost sagovornika, otvara se prostor za bespoštedno gaženje baš te tačke što za rezultat ima skidanje većih komada energije. Fokusiranjem na jednu temu u okviru istog meča (na primer, okomite se na nečiju žensku familiju) vezuju se komboi što dodatno pogoršava nervno rastrojstvo protivnika. Poredak reči u rečenici mora da ima gramatičkog smisla, ali je problem u tome što nikada nemate dovoljno veznika na raspolaganju.

Pored nemuštog Rusa i Morgana Frimena u ulozi Svetog Petra, ostali likovi su manifestacija klasičnog stereotipa o Englezima, pa i voiceover krasi karakterističan aristokratski cinizam. Što se samog humora tiče, previše se oslanja na poznate pajtonovske fraze, a jakom utisku već viđenog doprinosi i jedan od nivoa koji se odigrava u prodavnici kućnih ljubimaca sa mrtvim papagajem kao povodom za raspravu...

Pošto je rečnik ograničen brzo dolazi do zasićenja i igra se istroši u trenu, mada je to sasvim u skladu sa smešnom cenom od dva evra. Uvrede na „ćale ti keva” nivou nisu baš za svačiji ukus, mada se mora priznati da konstrukcije kao što je „žena ti smrdi na Staljinove gaće” mogu dobro da posluže u interakciji sa ljudima uživo. Nepopravljive empate i ljudi sa drugačijim smislom za humor verovatno će da preskoče Oh... Sir!! već nakon prvog kontakta, a osobe željne masnog vređanja bolje neka potraže zabavu na drugom mestu (sekcija za komentare nekog domaćeg news portala, na primer).

Jan ČMELIK