Igra daleko prevazilazi okvire mobilnih platformi. Fakat! Ne možemo da kažemo da su autori zagrizli veće parče nego što mogu da progutaju, već da je Gear.Clubu mesto na mašinama sa znatno više manevarskih sposobnosti i konja ispod haube.

Najbolje stvari iz perjanica žanra ovde su prekopirane, tako da Gear.Club u isto vreme ima miris Forze, Need For Speeda, ali Real Racinga. Na mapi birate događaje na kojima ćete učestvovati, a sve opet zavisi od klase automobila koje posedujete. Nakon što ih uskladištite u garaži, možete da se bacite na kozmetičke, ali i promene od kojih zavise performanse mašine. Zanimljivo je da se za svaku od pomenutih radnji u garaži mora obezbediti naročita oprema koja takođe može da se unapređuje čime se otvara put ka još boljim performansama i dodacima.

Autori ističu da igra koristi unikatan pokretački engine koji u obzir uzima rad menjača, snagu motora i aerodinamička svojstva šasije, što u praksi baš i nije tako. Arkadna orijentisanost je naglašena, mada sve može da se oteža i gurne ka „simulaciji” deaktiviranjem pomoći za vreme vožnje. No, to i ne smeta toliko koliko vremešna grafička rešenja i zvučni efekti. Automobili su licencirani, ali njihovi modeli vape za detaljima, a nismo primetili ni oštećenja prilikom ozbiljnijih „čukanja” i sudara. S druge strane, tu su i monstruozno duga učitavanja, kako između trka tako i po ulasku u garažu, odnosno povratku na mapu.

Vladimir PISODOROV