Ako tražite jednostavnu, brutalnu igru koja momački odrađuje prljav posao i ne pravi kompromise sa slabim stomacima i senzibilitetima osetljivih pahuljica u ljudskom obliku, nabavite Killing Floor 2. Igra je masni, dlakavi i potentni igrački ekvivalent prigradske svadbe gde se svi odvale od rakije, potuku, pomire, ponovo potuku, ljube i povraćaju, pa naposletku zaspu u nemogućim pozama, a sutradan se probude kao da nisu razbijali flaše o glavu i nasmešeni otresu srču, ćevape i pikavce iz kovrdžavih kosa s repovima.

U igri, naravno, nema ženidbe ni udaje, ali ima tamanjenja zombija dok ne nestane rakije. Ova protivzombijevska pucačina namenjena je isključivo grupnom igranju: Killing Floor 2 nema single-player, ako ne računamo tutorijal i mogućnost solo offline igranja, koje je besmisleno. Ovo je čista kooperativna multiplayer pucačina u kojoj 2-6 igrača zajedno tamane talase zombija (zedova u nomenklaturi igre), skupljaju keš likvidacijom nemrtvih i za te pare kupuju municiju i opremu u pauzama između borbenih rundi. Igra trenutno ima svega dva moda: Survival i VS (Versus) Survival. Prvi podrazumeva ljude protiv AI zombija, a drugi automatizovanoj zombi ekipici daje pojačanje u vidu živih igrača. Igra ima 12 mapa, jedanaest igračkih klasa i osam vrsta zombija, a pridošlice u svakoj kategoriji biće obročno dodavane besplatnim pečevima.

Svaka partija u igri teoretski je slična, ali praktično varira u zavisnosti od veštine igrača i njihove sklonosti ka timskom igranju. Soleri brzo bivaju zigovani, a profitiraju igrači koji se drže zajedno, zaprečavaju put i kanališu zombije kroz uske prolaze gde granate, plamen i drugi izvori AoE demidža imaju jači efekat. Svaki talas zombija jači je od prethodnog, što morate da kompenzujete kupovinom jačeg oružja. Poslednji talas je boss protivnik koji će vas i na normalnom nivou težine propisno namučiti.

Element koji osigurava dugovečnost igre jeste sistem progresije kroz 12 klasa, to jest perkova, kako ih igra naziva (Berserker, Commando, Demolitionist, Field Medic, Firebug, Gunslinger, Sharpshooter, Support, Survivalist i S.W.A.T). Svaka klasa ima primarno oružje čijim korišćenjem stiče XP kojim leveluje. Svakih pet nivoa otvara vam se mogućnost selekcije jednog od dva moguća talenta, čime omiljenu klasu profilišete po svom izboru do limita od 25. levela. Napredovanje je na početku brzo, ali se kasnije jako usporava: po mom proračunu, biće vam potrebno između 400 i 500 sati igre da maksimizujete sve klase. U igri ne postoji klasična CoD progresija s otključavanjem oružja i gadžeta.

Igru pokreće modifikovana verzija Unreal Enginea 3, koja radi prilično pošten, hardverski umereno zahtevan posao. U vizuelnoj vizuri, igru karakteriše prilično bizarna paleta boja, prepuna efekata prenaglašenog kontrasta tamnih nijansi i crvenila krvi koja ostaje posle svakog većeg masakra. Ako imate jaku grafiku, u opcijama možete uključiti stavku „Gibs and Fluids”, čime dekapitacija i balističko/sečivasto komadanje zombija proizvode krvavo-udasto-limfne efekte dostojne violence horror porn filmova.

Naravno, nije sve idealno. Moja primarna zamerka Killing Flooru 2 tiče se automatskog aktiviranja bullet time efekta svaki put kad neki igrač iz ekipe ostvari impresivan pogodak u trulo meso zombija (daljinski hedšot, pet zedova jednom granatom itd.). Iako vam ovaj efekat daje sekund-dva da se saberete, udahnete i preciznije nanišanite, apsolutno narušava vaš interni tempo igre, usporavajući vas baš kad ste počeli ubrzano da dišete, presecajući vam laserski fokus na balistički balet i nasilje. Meni je postao zapanjujuće iritantan, pogotovo kad sam otkrio da ga nije moguće isključiti u opcijama, ali se nekome možda i svidi. Takođe nisam preveliki fan Versus survival moda koji se igra iz perspektive zombija: ljudskim igračima je lako da se grupišu i zabarikadiraju u prostorije s jednim ili dva ulaza i da efektivno zapreče prolaz, ne dajući vam šansu da ih ugrozite. Da su makar jednoj klasi zedova dali lepljivi jezik za kidnapovanje, sve bi bilo uravnoteženije.

Interesantan momenat vezan za igru jeste sistem dropova sličan mnogim drugim popularnim naslovima na Steamu (Counter-Strike, Dota 2, Team Fortress 2...). Dnevni plodovi ove „zedkonomije” jesu skinovi i kozmetički predmeti koji mogu da se koriste u igri ili prodaju na aukciji. Potražnja za tim džidžicama, naravno, ne može da se poredi s jagmom koja postoji za retkim CS oružanim skinovima, ali, ako ste uporni, za par meseci igranja sigurno ćete moći da makar povratite keš koji ste dali za igru.

Killing Floor 2 je solidna zombi horde/arena co-op pucačina, jedna od kvalitetnijih koje možete da nađete van Call of Duty igara i njihovih zombi modova. Obe Left4Dead igre su, naravno, bolje, ali one tehnički ne spadaju u žanr horde pucačina u prostorno ograničenim arenama. Cena od 20 evra apsolutno je razumna za ono što igra nudi, što je sentiment koji je još u early accessu podelilo preko milion igrača. Popularnost podrazumeva servere koji su puni kao ambari, tako da nikad nećete imati problema da nađete ekipu za oplest’ po zombijima (igra ima namenske servere, ali nudi i automatski matchmaking). U eri u kojoj čak i AAA šuterske franšize posrću kao živi mrtvaci i muče muku s manjkom igrača, ovo je veliko kao bloater najeden friškog mesa.

Miodrag KUZMANOVIĆ