Briljantna igra u svakom pogledu. Nastao na temeljima fantastičnog Titanfalla, drugi (nadamo se ne i poslednji) deo sage o robotskim egzoskeletima, njihovim pilotima i ratu na divljoj kolonijalnoj granici u svemirskoj budućnosti predstavlja unapređenje u svakom pogledu.

Najbitnija razlika između prvog i drugog Titanfalla jeste prava single-player kampanja koja postoji u dvojci i koja je nebeski kvalitetnija od single-player skirmish misija koje su u kecu služile kao permanentni placeholder za single sadržaj. Kampanja Titanfalla 2 osmišljena je kao serija odličnih iznenađenja zasnovanih na konstantnoj promeni tempa i okruženja. Njena okosnica je veza između čoveka i mašine, to jest pilota i njegovog titana, s tim što to više nisu sterilni borbeni egzoskeleti, već prefinjene mašine opremljene AI rutinom. Naš junak, pešadijski redov III klase u armiji kolonijalnih separatista (dobri momci), nakon neuspele invazije na planetu centralnih sila (loši momci, zaboravio sam skraćenice za frakcije u igri...) dolazi u posed titana kojeg mu u amanet ostavlja njegov umirući komandir. BT-7274, titan klase Vanguard nije zajebant u stilu TARS robota iz filma „Interstellar”, već opora, logična mašina čija mentalna dispozicija podseća na metalnog Spoka. Njih dvojica će morati da prođu sito i rešeto, uz postojanje na strašnim mestima, kao i da samostalno kompletiraju misiju za koju je bila zadužena cela invaziona armija. Kampanja je prepuna vrlo maštovitih varijacija u zadacima i načinima za njihovo kompletiranje, a meni se ubedljivo najviše svideo nivo na kojem koristite portabl vremeplov i skačete između sadašnjosti i prošlosti u pokušaju navigacije kroz opustošeni istraživački centar. Svako ko je navikao na stupidne CoD kampanje od kojih vam se spava nakon pola sata ovde će uživati kao napet na masaži: zaista je šteta što ovo hyper dobro iskustvo traje svega nekoliko sati.

Multiplayer nije pretrpeo preterano radikalne izmene, ali je sređen i utegnut na ekstremno profesionalan način. Prvo što upada u oči jeste to što nesrećne burn karte, koje su vam se gomilale u inventaru i bile totalni inkonvinijens više ne postoje: borbeni modifikatori biraju se na ekranu za prilagođavanje pilota, a aktiviraju kad u meču osvojite dovoljno poena, identično stvaranju uslova za prizivanje titana. Tih modifikatora ima tma: „amped weapons” vam privremeno pojačava dejstvo oružja, „tick mines” ispaljuje nagazne mine koje se navode ka protivniku i tako dalje. Broj titana je povećan na šest, dodato je pregršt opcija za njihovo cinculiranje, a i kod pilota postoji nekoliko dobrodošlih novina, pre svega u sferi borbenih gadžeta. Najinteresantnija je kuka za brzo penjanje, koju ćete birati između gizmoa kao što su cloak generator, stimulans, holo-dvojnik ili nešto peto. Mape su nešto veće nego u Titanfallu, ali su limiti igrača po meču ostali isti (6 vs 6), osim u dva moda koji nisu preterano popularni (gde je limit podignut na 8 vs 8). Kad se već uhvatih za modove, najzanimljiviji (i najviše igrani) novi jesu „Bounty” i „Amped hardpoint”: ovo drugo je CoD klasika, a prvo je TDM u kojem kokanjem protivnika skupljate keš koji pohranjujete u banku svakih nekoliko minuta i jurite timski limit čije dostizanje znači pobedu.

Prvom Titanfallu su mnogi zamerali na malom broju opcija za slasno i zarazno otključavanje oružja i dodataka za njega, što je u dvojci ispravljeno with a vengeance. Sitnih i krupnih džidža-bidža sada ima bar duplo više nego u prosečnoj Call of Duty igri, na opšte zadovoljstvo hrčak multiplayer fanatika koji više ne mogu da zamisle da igraju nešto gde nema „anloksa”. Nije zapostavljena ni kozmetika, a broj kolornih šema, avatar pozadina i bedževa meri se u stotinama. Za otključavanje većine biće vam potrebni meseci vrednog oranja po multiplayeru, što je muzika za uši kompleticionista.

Titanfall 2 je igra koju Nvidia agresivno promoviše kao showpiece naslov koji demonstrira tehnološki progres na vizuelnom planu. Bitan faktor grafičkog „fidelitija” jeste HBAO+ Ambient Occlusion, jedan od retkih fancy efekata koji imaju smisla, pogotovo ako imate masnu Nvidia kartu i igru koja podržava HBAO+ AO tehniku. Realno padanje svetla i kontaktne senke između objekata svakoj sceni daju ekstremnu dozu vizuelne „paprike” koja blagotvorno utiče na oči, pogotovo u eksterijerima sa puno vegetacije. Aktiviranje AO će vas koštati 9 frejmova u sekundi, ali ako igrate u 1440p ili višoj rezoluciji, možete ih povratiti gašenjem anti-aliasinga. Generalno gledano, Titanfall 2 je prelepa igra sa hardverskim zahtevima koji nisu nerealni s obzirom na kvalitet prikaza.

Sve je to lepo, ali... Nesrećno ugnježđenom poput gole plavuše između dvojice Slovenaca, Titanfallu 2 preti opasnost da umre mlad i neeksploatisan. Odluka Electronic Artsa da premijeru igre uglavi između Battlefielda 1 i CoD: Infinite Warfare bila je pangalaktički glupa. Iako svi kriju brojke, evidentno je da se igra loše prodaje: cena je u prvom mesecu pala za trećinu, a u multiplayeru radnim danima retko kad ima više od 3000-4000 ljudi. Ako se dve nedelje nakon izlaska igre čeka po 3-10 minuta za matchmaking u capture the flag modu, šta će biti za pola godine? Ipak, smatram da igra neće flopnuti kao Evolve iz prostog razloga što će nove mape i modovi biti besplatni – ono što BF1 prodaje u formi season passa za 50 evra, kod Titanfalla 2 je džabe. Zaista se nadam da će to biti dovoljno da se publika ne razbeži. Ovo mi se igra, a neću da igram sâm.

Miodrag KUZMANOVIĆ