Da biste uživali u ovoj igri potrebno je da se ispune dva uslova. Naklonjenost ka univerzumu serijala Dragon Ball se podrazumeva, a onda je tu i obavezna „slabost” na JRPG-ove bez koje ama baš ništa neće biti moguće. Doduše, Xenoverse 2 donekle izlazi iz klasičnih okvira, s obzirom na to da je primarno reč o akcionoj igri koja u tragovima sadrži role play elemente, čisto da bi vam skrenula pažnju sa button mashinga koji je prisutan u ogromnim količinama.

Što se priče tiče, ona se nadovezuje na dešavanja iz prvog dela tako da avantura započinje dve godine nakon originalne radnje. Toki-Toki je izrastao u Conton City i površinski je sedam puta veći od njega. Šetkajući se gradom srećete razne likove sa kojima stupate u korespondenciju i birate dostupne misije koje su svrstane u čak osam kategorija. Tu su, neizbežno, i prodavnice dobara u kojima se snabdevate potrebnim itemima i novim moćima, a na raspolaganju je i izrada predmeta. Sporedne misije, ali i trening, veoma su važan faktor, pošto kroz njih dolazite do neophodnih iskustvenih poena potrebnih za levelovanje vođenog lika. Kao što smo rekli, role play elementi su bazični, pa se tako glavnom junaku može poboljšati health, izdržljivost, „rezervoar” mane i još nekoliko stvarčica, a dozvoljeno je i da mu se promeni outfit, mada vam to neće pomoći da protivnike efikasnije odvajate od života. Inače, u Xenoverse 2 nalazite se u ulozi friško primljenog pripadnika takozvane „Vremenske Patrole”. Ova specijalna jedinica zadužena je za očuvanje integriteta vremenske linije, a samim tim i sećanja „običnih” ljudi. Tako, putujete kroz vreme svaki put kada detektujete anomaliju, a problem rešavate pesnicama i magičnim potezima. Nema tog eventa koji neće „leći” u normalu nakon što sve prisutne istabate i pokažete im ko je glavni baja.

Na početku, igra može da se učini prilično konfuznom i teškom jer pred vas baca gomilu pravila i zakonitosti. Da, borbe se u velikoj meri svode na button mashing i kombo udarce koji se prilično lako izvode, ali ako budete poželeli više moraćete dobro da se potrudite. Magije se pozivaju dodatnim kombinacijama tastera, dok računa morate da vodite i o položaju likova na bojnom polju pošto oni, jelte, lete! Tako se, osim pomeranja po horizontalnoj ravni, nevaljalci moraju juriti i po vertikali, a često ćete biti u prilici i da ih vijate tamo-amo jer će na sve načine pokušavati da vam pobegnu.

S tehničke strane, Xenoverse 2 nije ništa posebno i ostavlja utisak upscaleovanog PlayStation 3 naslova. Međuscene podsećaju na crtani-film i najlepši su deo igre, a čitava scenografija dopašće se isključivo onima koji uživaju u dalekoistočnom folkloru. Muzika i zvučni efekti, generalno, očekivano su prenaglašeni, mada je pohvalan nešto manje iritantan voiceover. Nažalost, osim u međuscenama, sa NPC-ovima opštite putem gomile teksta, što izuzetno umara, dok je glavni lik mutav kao riba.

Vladimir PISODOROV