Nakon mnogo neprospavanih noći i proučavanja uspeha sage Grand Theft Auto, u Ubisoftu su konačno rešili da okače rukavice o klin i svoj serijal Driver vrate na neke stare koloseke. Slobodna izlaženja iz automobila i ansambl prepoznatljivih filmskih njuški su izbačeni, a nova igra osvežena je prilično originalnim elementom gameplaya, koji treba da udahne novi život već pomalo usahlom serijalu.

Zaplet igre nadovezuje se šest meseci posle finala treće igre (četvrti deo Parallel Lines je ignorisan u jednačini) i ponovo vas stavlja u kožu detektiva Tanera koji je, šest meseci nakon hapšenja, konačno dočekao dan kada će vlasti sprovesti zlokobnog krimi bossa Čarlsa Džerika na odsluživanje zaslužene zatvorske kazne. Ali, ne lezi vraže. Džerikovi kompanjoni uspevaju da naprave spektakularnu diverziju, što će dotičnom omogućiti naizgled nesmetan beg iz kandži zakona. Tener i njegov partner Džouns istog momenta kreću u ludu poteru po gradu, koja će se završti gadnom saobraćajkom i Tenerovim smeštanjem na Odeljenje intenzivne nege u gradskoj bolnici. Međutim, za vreme komatoznog stanja naš junak otkriva da je ovladao tehnikom „šiftovanja” – slobodnog preuzimanja tela drugih stanovnika (odnosno vozača) San Franciska. Koristeći novostečene sposobnosti, a nesvestan toga da se sve odigrava unutar njegove traumirane psihe, naš junak pokušava da sklopi delove mozaika i uđe u trag odbeglom arhineprijatelju...

Sve ovo u praksi funkcioniše vrlo slično sceni jurnjave po autoputu iz drugog „Matriksa” gde zloglasni agenti slobodno „hajdžekuju” okolne vozače, što ih stalno drži na korak ispred unezverenih protagonista. Jedina razlika je u tome što vozači koje Taner zaposeda zadržavaju svoj fizički izgled, stvarajući tako zbunjene (i neretko komične) reakcije kod eventualnih saputnika. Rapidno prebacivanje iz jednih u druga patrolna kola prilikom potere za okorelim kriminalcima ili preuzimanje vozača iz nadolazećeg saobraćaja kako biste se njihovim vozilima zakucavali u begunce apsolutni je hajlajt igre i neretko generator spektakularno sinematičnih scena u najboljoj holivudskoj tradiciji. To, doduše, ostavlja za sobom nekoliko etičkih nedoumica po pitanju vaših akcija (petljanja sa sudbinama stranaca kroz namerno sudaranje ili ostvarivanje sopstvenih ciljeva, nakon čega ih ostavljate kao bačene krpe), ali to nije nešto o čemu ćete previše razmišljati tokom igranja.

Igra je organizovana kroz progresivno otključavanje gradskih celina San Franciska ispunjavanjem nekoliko story misija i kompletiranjem buljuka sporednih aktivnosti kojima generišete willpower poene. Njima možete otključavati vozila u nekoliko razbacanih garaža (koje takođe morate kupiti pre korišćenja), kao i kupovati nekoliko korisnih dodataka koji će vam olakšati ispunjavanje zadataka (proširenje i brzinu obnavljanja skale sa nitro pogonom, detektor skupljivih filmskih tokena na mapi, multiplikator prihoda, thrill kameru i slično). Sami režimi i modovi igranja prilično su raznovrsni, što svedoči o trudu autora da bazičnu jurnjavu (uz manje varijacije) uviju u nešto što je interesantno osmišljeno. Tako će se na meniju, pored klasičnih trka, potera i vremenskih izazova, naći i izazivanje predinfarktnog stanja kod instruktora-suvozača(!), uletanje pod prikolice šlepera radi detoniranja bombe, odbrana blindiranih meta od napasnika koji dolaze iz svih pravaca, preskakanje drugih vozila, drifting vožnja kroz krivine uz korišćenje sinematične kamere, postizanje određenog ubrzanja na pravcima sa gustim saobraćajem, izbegavanje nadolazećih vozila kretanjem u suprotnoj traci, kaskaderske bravure koje snima dežurna TV ekipa i nekoliko interesantnih easter eggova (kao što je dostizanje brzine pomoću DMC Deloreana, poznatog iz tamo nekih filmova sa putovanjem kroz vreme). Glavna atrakcija igre, shiftovanje u kožu drugih učesnika saobraćaja, osim u već pomenutim slučajevima, dodatno je potencirana u poterama za beguncima koje je praktično nemoguće sustići samo jednim vozilom, kao i kroz zanimljivo dvojno utrkivanje gde morate pomoći određenom paru da na cilj u trci stignu plasirani na prva dva mesta (konstantnim šaltovanjem između njih i uzajamnim ometanjem protivnika). Osećaj same vožnje prilično je korektan (u arkadnom smislu, naravno), sa gomilom licenciranih automobila i nekoliko servisnih vozila (kamioni, kombiji i sl.), koja su profilisana kroz nekoliko karakteristika bitnih za određene zadatke (brzina, snaga i zanošenje).

Ulice San Franciska očekivano su prostrane i široke, i ponovo su posejane populacijom koja komičnim nindža manevrima izbegava svako vaše zaletanje u gomilu (što je bio zaštitni znak prve dve igre). Struktura ulica i trgova u potpunosti je podređena ludoj i adiktivnoj jurnjavi, bez ambicija da se stvori nešto kompleksnije što bi eventualno pariralo poslednjoj GTA iteraciji. U oči pada i autorova fascinacija sedamdesetim godinama prošlog veka, što se vidi kroz ogroman broj muscle automobila karakterističnih za taj period i funky muziku koja dominira igrom. S tehničke strane, treba izdvojiti i vanserijski odrađena lica tokom CGI sinematika, bez obzira na njihovo nasilno i nevešto blendovanje sa umereno kvalitetnim engineom igre.

Autori Drivera na vreme su batalili jurenje za mrvicama koje su ostajale iza GTA igara i rešili da celu stvar usmere u nekom sasvim drugom pravcu. San Francisko je brza, zarazna, na momente vrlo zabavna i adrenalinski nabijena arkadna jurilica visoke druge klase, uz koju možete provesti brzih petnaestak minuta ili dočekati zoru. Uz dodatak funkcije Shift, cela stvar, nalik dualnom karakteru prethodne igre, i dalje plovi neistraženim vodama i zasad relativno uspešno eksperimentiše konceptima koje inače ne viđamo u ovom žanru.

Aleksandar DINIĆ