Da je posao prošle godine ovako bio urađen, sada ne bismo imali utisak da je F1 2011 neka vrsta expansion packa – dodatka koji polira osnovnu ideju ali joj ne ubrizgava gotovo nikakvu dozu novina. Jeste, rokovi su bili kratki, (papreno skupa) licenca morala se ispoštovati, pa svi znamo kako je to na kraju ispalo. Zanimljivo i grafički korektno, ali, s druge strane, prepuno nedorađenosti, bagova i nedoslednosti. Nakon što su pegla i antibiotici neprekidno radili godinu dana, u sam suton tekućeg šampionata na tržištu se kao taze ’leba pojavila friška verzija igre.

Od samog starta teško se oslobađate utiska da ste još u staroj igri. Primećujete dve nove staze i čitavih 12 F1 timova, ali sve ostalo je gotovo identično. Prepoznatljivi meniji, karijera koja podrazumeva životarenje u klupskim prostorijama i švrljanje od zidnog kalendara do računara, pa i identična dinamika odmotavanja trkačkih vikenda. Na početku vas očekuje trening (samo jedan), potom kvalifikacije i na kraju trka. Vrlo malo toga možete da radite između, pa i na samoj stazi. Naime, zadržan je prepoznatljiv sistem napredovanja, koji podrazumeva sporadično ispunjavanje zadataka momaka iz R&D (Research & Development) sektora, razgovor sa novinarima, te umiljavanje šefu tima zauzimanjem pozicija koje je pre trkačkog vikenda usnio. Sve to donosi nekakave iskustvene poene, koji su praktično kozmetičkog karaktera zato što isključivo podižu vozačevu popularnost. Naravno, tu su i paketi poboljšanja, koje osvajate uspešnom vožnjom na treninzima.

Trkama možete pristupati na opušten ili „naučni” način. Glavnom inženjeru se može prepustiti štelovanje bolida, a ako se razumete u downforce i ostale drangulije, putem svedenog menija i sami se možete upustiti u tweakovanje performansi bolida. Nezaobilazan je izbor pneumatika, odnosno određivanje strategije zaustavljanja u garaži tokom same trke. Važno je pokazati i bolje performanse od klupskog partnera kako bi se zaslužilo zvanje prvog vozača ekipe. Uspešnost se meri pozicijom osvojenom u kvalifikacijama, zauzetim mestom na kraju trke, brojem bodova, brojem osvojenih podijuma, te brojem postignutih najbržih krugova. Inače, na početku imate izbor potpisivanja ugovora za jedan od pet ponuđenih F1 timova, dok karijera traje okruglo pet sezona.

Sve što smo prethodno rekli manje-više je isto kao u F1 2010. Prva velika razlika je za koplje poboljšana (ionako dobra) grafika. Staze izgledaju predivno, objekata sa strane je više nego prošlog puta i deteljnije su modelovani, bolidi su perfektni i izgledaju kao na televiziji, promenljive vremenske prilike oduzimaju dah, dok su posebna poslastica trke pod veštačkim svetlom. S druge strane, posebnu pažnju obratite na nivo detalja u samom kokpitu – svaki tim ima drugačiji obruč volana, koji su predstavljeni do poslednjeg dugmića. Sjajno! Sledeća stvar jeste postojanje dva sistema koji se od ove godine koriste na trkama. To su famozni KERS (Kinetic Energy Recovery System) i DRS (Drag Reduction System). Da ne bismo previše zalazili u tehnički deo, njihovu primenu naučićete i sami, a ono što je najvažnije jeste to da su trke još zanimljivije pošto, sem tempiranja odlazaka u boks, sada postoji još jedan taktički ugao.

Dobro je što F1 2011 sadrži minimalan broj bagova. Možete se opustiti kada znate da vam pneumatici neće pucati kao baloni već posle nekoliko odvezenih krugova, da AI neće varati i trke završavati bez odlazaka u boks i sličnih gluposti koje su obeležile prethodni nastavak. Propusta ima, a ono što najviše nervira jeste podatak da su članovima ekipe u boksu na prvom mestu svi ostali vozači pa tek onda vi. Trke se često gube usled izuzetno brljive rutine koja je zadužena za puštanje vozača iz garaže nazad na stazu.

Na kraju, šta zaključiti o F1 2011? U pitanju je igra koja će se dopasti samo i isključivo ljubiteljima „najbržeg cirkusa na svetu”. Čak će se i tu napraviti podela, pa će za novčanicima pre posegnuti poklonici arkada nego simulacija. Da se razumemo, F1 2011 je više simulacija nego arkadna igra, ali srodstvo sa DiRT-om, endžinom Ego i ostalim Codemastersovim proizvodima ne može se zanemariti. Isključivanje svih vrsta pomoći (a ima ih ohaahaaj) otežaće vožnju do te mere da ćete se u početku klizati k’o prase po ledu, ali neće doneti osećaj vožnje kao u Gran Turismu, pa ni u Forzi. Ipak, u pitanju je najbolje ostvarenje u klasi u poslednjih deset godina, te ga zbog toga nikako ne treba propustiti. Treba biti ćaknut pa naći izgovor za suprotno.

Vladimir PISODOROV