Neko je vrlo lepo primetio da bi, čak i da je 2K Sports ovogodišnjem izdanju svog popularnog ostvarenja izmenio samo sufiks u imenu, to i dalje bila najbolja simulacija igre pod obručima. Ima u tome istine. Pogledajte samo kako je konkurencija reagovala na lanjski biser NBA 2K11 – jednostavno je nestala sa radara! Eggheadsi iz EA Sportsa zavukli su se duboko u svoje rupe ne bi li smislili šta će dalje sa tek ustoličenom franšizom NBA Elite. Dok oni tamo dumaju u mraku gonjeni bičevima svojih pretpostavljenih, pojavio se NBA 2K12, koji možda nije tako senzacionalan kao prošlogodišnje izdanje (mnogi igru proglasiše za najkompletnije sportsko ostvarenje ikad), ali i dalje predstavlja najbolju simulaciju košarke koju je svet do sada video i logičnu nadogradnju.

Opšte je poznato pravilo u sportu koje kaže da se tim koji dobija ne menja. Autori su upravo igrali na tu kartu, te su se mahom bavili revidiranjem koda, AI rutine i ubacivanjem tweakova koji se ne vide na prvi pogled, ali podižu iskustvo na neki sasvim drugi nivo. Naravno, da bi opravdali traženu prodajnu cenu, nešto se moralo uraditi i sa ostalim sadržajem (čitaj: igračkim režimima), ali je i tu primenjen suptilan touch, čisto da se uzburka mirna površina vode. Ono što je zanimljivo jeste podatak da se igra može kupiti u tri različita izdanja, odnosno sa tri različita omota. Na jednom je Majkl Džordan, na drugom je Leri Bird, dok je treći rezervisan za Medžika Džonsona. Verovali ili ne, upravo taj podatak umnogome ustrojava ovogodišnju „temu” najbolje košarkaške simulacije.

Okosnica igre je režim NBA’s Greatest. U pitanju je nadogradnja prošlogodišnjeg „hodanja po trnju” legendarnog MJ-a, koje je unapređeno i prošireno tako da se na talonu sada nalazi čak 15 legendi NBA lige. U praksi, to znači da ćete se naći u ulozi jednog od velikana i imati priliku da proživite neke od nezaboravnih utakmica. Pored letećeg Majkla, Medžika Džonsona i Lerija Birda, na spisku se nalaze Skoti Pipen, Vilt Čemberlen, Karl Meloun, Patrik Juing, Karim Abdul-Džabar, Hakim Olajdžuvon, Džeri Vest, Ajzea Tomas, Džon Stokton, Oskar Robertson, Džulijus Irving i Bil Rasel. Naravno, sve je praćeno postojanjem originalnih timova (i igrača) iz svake od pokrivenih era, od Boston Seltiksa iz sezone ’64–’65, preko Milvoki Baksa (’70–’71) i Detroit Pistonsa (’88–’89), pa sve do Juta Džeza (’97–’98). Kakva plejada legendi i majstora! Cilj je, uglavnom, voditi tim naznačenog igrača i dobiti utakmicu protiv najljućeg rivala iz tog doba. Kao nagrada dobija se otključan tim sa kojim ste i protiv koga ste igrali. Međutim, ni to nije sve. Uz primenu naročitih grafičkih i audio filtera, utakmice su smeštene u realno istorijsko okruženje, a vi imate osećaj kao da ste seli u vremeplov. Tako ekranom, na primer, u okršaju Los Anđeles Lejkersa i Njujork Niksa iz sedamdesetih godina prošlog veka dominira „sneg”, a publika u gornjim redovima jedva se vidi zbog mraka. Još zanimljivije je u utakmici iz sredine šezdesetih godina, gde su se Boston Seltiksi namerili na Lejkerse – sve je u crno-beloj tehnici, dok igrače na parketu jedva raspoznajete usled gomile „šuma” na ekranu. Neprocenjivo!

Promene je doživeo i karijerni režim My Player, koji je znatno skraćen i igrača više ne tera na odigravanje beznačajnih utakmica nižeg ranga kako bi ga neki od skauta primetili. „Bacanje u vatru” sada je daleko brže, pa je samim tim celo iskustvo neposrednije i privlačnije. Konačno, izmene postoje i u režimu Create a Legend, koji je predstavljen prošle godine. Da podesetimo, ovde je cilj sličan kao u modu My Player, s tom razlikom što umesto neznanog junaka kroz uspone i padove vodite letećeg Majkla. Iznenađenje za ovu godinu je u tome što je dozvoljeno uzeti bilo kog NBA igrača sa rostera i krenuti u stvaranje legende. Pa nekako se to i moglo očekivati... Naravno, NBA 2K12 sadrži i većinu modova koje smo ranijih godina (u ovom ili onom obliku) imali prilike da vidimo. Možete igrati celu sezonu ili samo plej-of, možete se baciti na online okršaje, otići u trening kamp, aktivirati famozni režim The Association (sada radi i online i offline) ili jednostavno odigrati utakmicu „na brzaka” protiv računara ili u društvu prijatelja. Da ne zaboravimo, tu su i utakmice na lokalnom betonskom terenu.

Vladimir PISODOROV