Venetica iz nemačkog DTP Entertainmenta predstavlja klasičan slučaj žabe koja je videla da se konj potkiva. Videvši da je njihovim zemljacima, autorima Gothica i nedavnog Risena, kašika aterirala pravo u teglu meda, DTP-ovci su odlučili da, angažujući anonimni Deck 13, gricnu malo kolača koji tako dobro prolazi kod igračke populacije. Rezultat je Venetica, akciona kvazi RPG mućkalica sa ženskim čeljadetom u glavnoj ulozi i generičnoj, larger then life pričici smeštenoj u neklasično i sveže okruženje koje ne čine već sto puta prežvakani zamkovi, zmajevi i tamnice.

U svetu Venetice, smeštenom u alternativni 16. vek nadomak i u velelepni grad Veneciju, Smrt je sluga imenovan od strane tajanstvene sekte znane kao Korpus, koji svoje dužnosti svakih nekoliko navršenih vekova prenosi svom nasledniku. Kada jedan od njih greškom postane odmetnuti i besmrtni nekromanser Viktor, koji će iskvariti i podjarmiti nadležne vlasti u Veneciji sa ciljem dalje kontaminacije sveta, jedina slamka spasa je Skarlet, usvojeni devojčurak iz obližnjeg planinskog seoceta, nesvesna svog pravog porekla i uloge u epskim događajima koji će uslediti. Neobični svet stilski prekrojene prošlosti predstavlja i najveći kvalitet ove igre, koji se pre svega odražava kroz kvalitetnu arhitekturu lokaliteta koje će Skarlet posećivati. Zanimljivi i interesantno skockani predeli van grada, široki trgovi i kanali Venecije, uske uličice i sokaci, visoke zgrade prošarane kitnjastim svodovima i breathtaking kaskada grada koji se gubi u daljini sjajno dočaravaju svet renesanse na steroidima. Iako gradsko okruženje ostaje većim delom isto, gotovo na svakom ćošku ćete naići na nešto distinktivno i novo, efikasno anulirajući neke generične elemente arhitekture (pre svega uniformne enterijere kuća), i ulice i trgove naseljene prilično beživotnom populacijom.

Kada se osvetli sa svih drugih strana, reči „grubo” i „nedovršeno” prvo padaju na pamet, jer sve ostalo deluje do pola izbrušeno i ispolirano, ostavljajući utisak da je neko negde jako žurio kako bi zacrtani rokovi izdavanja igre bili ispoštovani. Trećerazredna priča za niže uzraste, neinteresantni i lako zaboravljivi likovi, loše koncipirani i generični questovi, gruba arkadna mehanika tokom borbi, nebaždaren sistem levelovanja i unapređivanja veština, ružnjikavo nabudžena i zastarela grafika sa sporadičnim elementima kojima može da se progleda kroz prste, traljava animacija likova, grozno osmišljena mehanika korišćenja skillova, smarajuća i prečesta simon says mini-igra za obijanje brava... Svet Venetice osmišljen je kao kvazinelinearno GTA-toliko okruženje, sa jasno definisanim putanjama koje možete koristiti, zamaskiranim lažnom širinom prostora koji se pruža pred našom junakinjom (poput nevešte imitacije Fablea). Pomenuto problematično odrađivanje (neinventivnih) questova odnosi se na potrebu prečestog šaltanja kroz loading zone, u kojima ćete često provesti više vremena nego u samom izvršavanju zadataka, jer je svaka od logičnih celina na trasi izvršavanja misije (kuće, ulice, kanalizacija i sl.) zasebni modul koji se posebno učitava. Borbeni model je arkadno orijentisan, potencirajući vezivanje kombo-udaraca i flankiranje protivnika skakanjem u stranu. Nedostaci ovakvog sistema jesu nemogućnost zaustavljanja započetih udaraca (što vas ostavlja ranjivim na napade izmaknutog protivnika ili njegovih kompanjona), ali i nerealni izgledi koje Skarlet ima u borbi, jer ćete na taj način lako parirati i većem broju neprijatelja u isto vreme (što je bilo gotovo nemoguće u Risenu i Gothic sagi). S druge strane, sistem ima i nekoliko jednostavnih i funkcionalnih kvaliteta: napredniji protivnici obilato koriste blok i pomenuto prebacivanje u stranu, a igra potencira i različito naoružanje u različitim prilikama.

Najveća džomba na putu tiče se sistema upotrebe predmeta i veština, koji krasi retko viđena upotrebna neudobnost u jednoj igri. Elem, svaki komad naoružanja, dodatne opreme i naučenih veština (borbenih za različite klase oružja i magičnih) iz inventarskih ekrana smeštaju se u tesnu slot liniju u dnu ekrana, koja može da ugosti najviše njih devet i pozivaju se brojevima sa tastature (prvi koji je izdvojen služi za dodeljivanje funkcije desnom dugmetu miša, što će po logici stvari biti rezervisano za blok). Ovo znači da ćete veštine, specijalne udarce i magije neudobno nabadati sa tastature umesto da ih aktivno dodeljujete desnom tasteru miša, a celu stvar komplikuje i potreba da vam na ovim tasterima budu i prečice za napitke, oružja i druge neophodne stvari. Situacije u kojima hoćete da odradite specijalku za kontranapad na neprijatelja nakon uspešnog bloka jureći osmicu na tastaturi uz podizanje ruku sa miša ili WASD tastera deluju retardirano, nezgrapno i frustrirajuće, naročito ako dotični taster promašite i pozovete neku sasvim desetu funkciju. Napredovanjem po nivoima dobijate poene koje investirate u jednu od pet karakteristika, dok veštine, specijalne udarce i magije učite od raznoraznih trenera razbacanih po svetu Venetice. Pomenuti propusti u ovom segmentu igre ogledaju se u činjenici da sve veštine i magije koštaju jednako (desetak nekakvih skill poena), što anulira potrebu za većim angažovanjem kako biste nahvatali naprednije specijalke.

Venetica je zbog svoje ambiciozne veličine školski primer igre koja je zagrizla više nego što je u stanju da proguta i koja je zatim ostavljena da se batrga sa do pola svarenim elementima gameplaya. S druge strane, ako ste raspoloženi za laku akcionu zanimaciju u Gothic stilu, Venetica predstavlja odlično rešenje i zagrevanje pred Am Fluss der Zeitom, prequelom sjajnog Drakensanga iz iste izdavačke kuće, koji uskoro očekujemo i u engleskoj verziji.

Aleksandar DINIĆ