Znameniti literarni klasik škotskog pica Roberta Luisa Stivensona „Ostrvo sa blagom”, osim što se smatra književnim remek-delom, zadužio je žanr avanture u najširem mogućem smislu, više nego što je njegov autor to ikada i mogao da pretpostavi. Desetine raznoraznih filmskih ekranizacija klasične priče, pozorišne predstave, radio-emisije, televizijske serije i crtani filmovi, uz nekoliko varijacija na temu i smeštanje klasične priče u SF milje („Treasure Planet”, Diznijev crtać iz 2002. godine i kultna nemačko-italijanska serija „L’isola del tesoro” sa Entonijem Kvinom iz osamdesetih) samo su vrh ledenog brega. Raznorazni „Pirati sa Kariba” i Monkey „ajlendi” takođe mnogo duguju Stivensonovom delu, a na njegovu direktnu ekranizaciju nije ostao imun ni svet video igara. Nakon legendarne verzije za Spectrum i Commodore „debeljka” iz sredine osamdesetih i sijaset manje-više zapaženih varijacija na temu (ne tako davni node-based Destination: Tresure Island kao jedan od najpoznatijih), momci iz nemačkog Radon Labsa odlučili su da oprobaju sreću sa pretakanjem izvorne novele u interaktivnu formu, ovog puta u vidu 3D point & click avanture.

Za one koji se sada stide u ćošku jer nisu imali prilike da pročitaju ovu obaveznu lektiru sledi kratak siže: mladoliki Džim Hokins je momčić koji bezbrižno provodi detinjstvo u primorskom seocetu negde na jugozapadnoj obali Engleske pomažući majci u poslovima oko porodične krčme, koju počinju da opsedaju raznorazne sumnjive njuške. Nakon što jedan od njihovih gostiju doživi srčani udar i Džon otkrije njegovo piratsko poreklo i mapu sa blagom ozloglašenog kapetana Flinta, pred mladolikim piratom-žutokljuncem je avantura života koja će ga odvesti na put preko sedam mora. Priča se dalje bavi ukletom škrinjom sa blagom, ali i izdajom ispod vrelog karipskog sunca, za koju će biti zadužen misteriozni Long Džon Silver, nekada desna ruka kapetana Flinta i jedan od najpopularnijih „negativaca” u istoriji pisane ili bilo kakve druge umetnosti uopšte (i sinonim kako za samu knjigu tako i za pojam reči „pirat” generalno).

Verno pridržavanje knjiškog predloška u glavnom je i najveći kvalitet Treasure Islanda. Za razliku od većine drugih igara, koje često menjaju, svesno ignorišu ili pružaju drugačiju perpsektivu na poznate događaje iz literarnog uzora, ovde je slučaj obrnut. Scene ili događaji prepoznatljivi iz romana odmotavaju se (ili su okruženi) upotrebom klasičnih avanturističkih mehanizama kao što su istraživanje lokacija, sakupljanje i kombinovanje predmeta, njihova upotreba i razgovor sa likovima. Tu i tamo nailazićete na pojedina manja ili veća prekrajanja knjige (što je i logično pri prelasku na sasvim drugačiji pripovedački medij) ili na nove, izbačene, objedinjene ili izmenjene likove ubačene kako bi se priča više približila novim generacijama (na primer, ćerka Džona Trelonija, Antoaneta i slično). Nažalost, pohvale se na ovom mestu uglavnom i završavaju jer su gotovo svi elementi gameplaya odrađeni nevešto ili upola snage.

Zaista je teško oceniti koji nedostatak najviše štrči i smeta prilikom igranja, jer se praktično svi utrkuju u amaterskom pristupu. Dijalozi između likova i način na koji „prodaju” rečenice jednostavno teraju na spavanje, jer su prezentovani na monotono-nezainteresovan način, uz stupidno i naporno ponavljanje ili očiglednih stvari ili nečega što je već nekoliko puta konstatovano (napad na Bilija Bonsa u krčmi na početku igre biće nanovo objašnjen još nekoliko puta, iako će vam sve biti kristalno jasno već prilikom prvog razgovora sa nesrećnim pijancem čak i ako niste čitali knjigu). Avanturistički izazovi nisu previše teški i uglavnom se svode na pravilno korišćenje predmeta na pravom mestu (iako ima nekoliko „koski” kao što je, recimo, traženje puta kroz ostrvsku džunglu), ali povremeno pate ili od banalnog pristupanja rešavanju problema ili od potpuno nepotrebnih akcija koje neće uroditi plodom, ali ih obavezno morate odraditi. Tu su zatim standardno tupave situacije u kojima pojedine logične radnje ili sakupljanje predmeta nećete moći da odradite dok se na određenom mestu ne „okine” skripta koja to treba da omogući. Sledeće džombe na putu su neudoban igrački interfejs, kog krasi spor odziv na komande (ili njihovo ignorisanje), teško nabadanje željenih delova ekrana ili predmeta zbog „ljuljanja” kamere i, u skladu s tim, loše pozicioniranih hot spotova koje pozivate tasterom ’Space’. Akcije koje možete da vršite nad predmetima (ili likovima) često nisu prisutne dok kao preduslov ne ispunite neku radnju. Zbog otežanog kretanja lika, čini se da bi igri mnogo više godilo arkadno upravljanje preko tastature, uz zadržanu point & click interakciju.

Prezentacija takođe nikoga neće ostaviti bez daha, iako igra, sudeći po priloženim screenshotovima, na prvi pogled deluje solidno. Siromašni detalji i nedostatak bolje implementiranog kolorita donekle su maskirani solidno modelovanim likovima, koji ostavljaju manje-više dobar utisak najviše zbog kvalitetno izvedenog osvetljenja (onoliko koliko ograničeni engine to dozvoljava). Pohvale zaslužuju sporadične spektakularne sekvence (kao što je deo sa probijanjem po palubi broda zahvaćenog jakom olujom), opet u skladu sa snagom grafičkog motora koji pokreće igru, što nije slučaj i sa ukočenim animacijama kretanja likova i radnji koje obavljaju. Glasovi protagonista su, kao što je već pomenuto, svakako pobedili na konkursu „savladajmo nesanicu pričom” i tek se tu i tamo poneko izdvaja kvalitetnom interpretacijom (ugušenom smarajućim scenarijom koji mu je tutnut u ruke), dok je muzika blago neprimetna, ali u skladu sa vremenskim periodom koji knjiga obrađuje.

Aleksandar DINIĆ