Nastupila je ponoć za Command & Conquer, u svakom smislu. Command & Conquer 4: Tiberian Twilight, finalni nastavak franšize koja je rame uz rame sa Dinom II i Warcraftom položila temelje modernih real-time strategija, doneće epilog petnaestogodišnje sage o Tiberijumu, Kejnu, Nodu i GDI-ju. Sredinom marta konačno ćemo saznati pravi identitet harizmatičnog proroka sa kozjom bradicom, proniknuti u tajnu njegove večne mladosti i načina na koji se vraćao iz mrtvih nakon završne misije svake non-spinoff C&C igre u istoriji. Neke stvari odavno su zaslužile tačku na kraju balade, i ova otkrovenja biće primarni motiv igranja četvorke za svakog C&C fana koji serijal prati od početka.

To je, nažalost, jedina stvar koja nam izaziva trnce kada sleđene face kopamo po beta verziji finalnog nastavka. Drugo značenje ponoći, oličeno u radikalnom redizajnu kompletne gameplay mehanike, ima univerzalno mračnu konotaciju. Odakle da krenemo? Od blatantno jednostavne činjenice da C&C 4 izgleda kao jadna kopija multiplayer moda Warhammer 40K: Dawn of War II? Tiberian Twilight, za ime Kejna i svega što je mračno i nesveto, jeste C&C real-time strateška igra u kojoj nema izgradnje baze, nema harvestovanja tiberijuma, nema resursa u bilo kojoj formi osim population capa za jedinice, nema pomorskih snaga, nema istraživanja novih tehnologija, nema Scrina kao treće igrive frakcije (bitno je da su nam ih nabili u grlo trojkom)... Nema ničega što je proslavilo Command & Conquer osim simpatičnog ćelavog bradonje koji preti i kuje zavere u FMV sekvencama. O mores...

Naša edicija bete, pored multiplayer modova deljenih sa širokim narodnim masama, uključivala je i jednu single player misiju, što nam je razvejalo poslednju nadu da je simplifikovana gameplay mehanika rezervisana samo za multiplayer. Tiberian Twilight pored pomenutih elemenata raskršćava i sa univerzalnošću igračevog arsenala deleći ga u tri ekskluzivne kategorije: offense, defense i support. Opredeljujući se za ulogu (na početku misije ili meča) dobijate jedan univerzalni i pokretni construction yard, građevinu/vozilo koje zamenjuje kompletnu bazu (tzv. crawler). Napadački crawler može da pravi tenkove, mechove i druga oklopna vozila sa zemaljskom jurišnom ulogom; odbrambeno vozilo može da štancuje pešadiju i nekoliko vrsta turreta; igrač koji se opredeli za podršku imaće na raspolaganju vazdušne jedinice i pristup „supermoćima” za uništavanje i podršku. Razvrstavanje vojnih rodova nije apsolutno (recimo, support ima nekoliko kopnenih jedinica). Ako vam izabrana uloga dosadi ili se pokaže kao nedelotvorna, crawler možete detonirati i izabrati novi, koji će nakon kraćeg vremena doleteti iz orbite. Ovakva podela uloga podrazumeva neumitnost specijalizacije i stroge koordinacije u multiplayer mečevima, uz odsecanje nogu iole sposobnijim igračima koji su u stanju da „graspuju” koncept kompleksniji od štanca i raša jedne kategorije jedinica. Debil friendly gameplay tek počinje podelom uloga, a svoju punu snagu postiže ciljevima u misijama, koji se u slučaju multiplayera (i, pretpostavljamo, dobrog dela single playera) svodi na kontrolu strateških tačaka na mapi, i to na gotovo identičan način na koji se to radi u Dawn of War II.

Kako izgleda prosečan scenario sa više igrača? Kao bezglava jurnjava po mapi, serijska proizvodnja jedinica koju limitira isključivo population cap, uz koškanje oko „nodova” koje dobija onaj ko je otključao napredne primerke borbenog hardvera kroz sistem levelovanja i naštancovao više (previše efikasnih) inženjera od protivnika. Nalik na Modern Warfare 2, i single i multiplayer komponente Tiberian Twilighta imaju sistem činova po kojima napredujete sticanjem poena, od kojih svaki otključava nove jedinice, specijalne sposobnosti (za klasu support) i nova borbena unapređenja. Retka dobra strana kompletnog sistema jeste broj jedinica u igri (za GDI i Nod u sve tri kategorije), koji bi trebalo da leži u kategoriji blizu stotke. Jedini gameplay tiberijum elemenat u Tiberijumskoj ponoći jesu pojedinačni kristali koji se povremeno spawnuju na specifičnim lokacijama i koje možete pokupiti jedinicom, odneti u drop zonu i dobiti neki borbeni bonus ili ih detonirati i spaliti sve u bližoj okolini. Nije nam jasno zašto je neko odlučio da sroza tiberijum na ovako niske grane: žižna tačka C&C franšize, osnovni strateški resurs C&C igara i zamajac zapleta od deceniju i po sveden je na beznačajnu fusnoticu.

Ukoliko se glavešne Electronic Artsa ne smiluju u poslednjem trenutku, Command & Conquer 4: Tiberium Twilight će biti jedna od prvih igara koja će zahtevati konstantnu online konekciju za igranje single player kampanje. Gotovo istovetan sistem lansira i Ubisoft, a vrlo slične planove ima i Blizzard svojim redefinisanim Battle.netom. Sumnjamo u to da će ovo biti španska kravata na piratskim vratovima, ali će predstavljati još jedan dobar razlog za pljuvački maraton po Tiberium Twilightu, a možda i finalni čavao na njegovom lijesu.

Miodrag KUZMANOVIĆ