Studio Quantic Dream, ovdašnjim igračima poznat po igrama Omikron: The Nomad Soul i Fahrenheit, zaslužan je za to što smo prethodne dve i po godine svakodnevno grozničavo tražili nove informacije na temu igre Heavy Rain. Nastavljajući tamo gde su stali sa Indigo Prophecyjem (što je drugi, američki naziv za Fahrenheit), u najmanju ruku smo očekivali da vidimo interaktivni film koji će iskoristiti većinu potencijala pohranjenog ispod haube PlayStationa 3 (Heavy Rain je PS3 ekskluziva). Sudeći prema demou kojeg smo se halapljivo dočepali odmah pošto je ugledao svetlost dana, očekuje nas neuobičajeno iskustvo i još jedan must have naslov.

Podatak da su autori predano radili na detaljima kao što su talasanje kose, facijalna mimika, plač, širenje i skupljanje zenica, detalji na koži (pore, dlačice, mladeži, boranje...) i slično možda sam po sebi ne zaslužuje ushićenje i toliku pažnju, ali screenshotovi (kojih nije baš bilo u izobilju) govorili su drugu priču. Nivo realizma koji ova igra stavlja na sto, slobodno to možemo reći, do sada je neviđenih razmera! Recimo, nije bilo dovoljno to što su za „hvatanje” facijalne mimike korišćene specijalne kamere, već su modeli dobili i kompletnu muskulaturu lica koja u realnom vremenu dočarava emocije, te da su nad scenama primenjene posebne metode postprocesinga u realnom vremenu. Zbog toga sve scene u Heavy Rainu izgledaju neverovatno živo, a mi ćemo izbeći da upotrebimo kliše – kao pravi film.

O priči se još ne znaju sve pojedinosti, ali autori kažu da je lišena supernaturalnih fenomena i da je vezana za grupu normalnih ljudi (šta god im to značilo). Elem, ono što je poznato odnosi se na podatak da ćete pratiti sudbinu nekoliko ljudi (tačnije, četvoro njih), te da ćete biti u prilici da ih vodite ka istom cilju – pronalaženju tzv. origami ubice, koji pored tela svojih žrtava kao svojevrsni potpis ostavlja po jednu figuricu od papira. Demo nas u dešavanja uvodi kroz lik privatnog detektiva Skota Šelbija koji ima zadatak da od Loren Vinter, lokalne devojke „za zabavu”, izvuče bilo kakve validne podatke o origami ubici. Loren je i sama postala njegova posredna žrtva s obzirom na to da je ovaj ne tako davno ubio njenog sina Džonija. Automobil se zaustavlja pored mračne uličice, kada kreće tutorijal koji pojašnjava osnovne komande. Zašto ga pominjemo? Iz prostog razloga što Heavy Rain koristi neuobičajen sistem upravljanja koji od igrača zahteva ispunjavanje različitih radnji kako bi se ostvarila puna kontrola nad vođenim likom.

Možemo da kažemo da primenjeni sistem podseća na mouse gestures komplement, odnosno da ćete biti u prilici da „crtate” po ekranu (desnom pečurkicom) kako biste izveli određene pokrete i akcije. Na sve to pridodata je i obaveza pravovremenog pritiskanja na ekranu naznačenih tastera, ali i upotreba motion senzora ugrađenog u trojkin upravljač. U pojedinim scenama morate čak držati pritisnuto po nekoliko tastera istovremeno, što igri daje poseban šmek i osećaj da likom na ekranu upravljate u potpunosti. Sistem nije primenjen samo kod izvođenja osnovnih radnji (kucanje na vrata, izlazak iz auta, uzimanje predmeta, vođenje razgovora...), već je prisutan i u akcionim scenama kao što je u demou bila tuča sa jednom od Loreninih „mušterija”. U ovim slučajevima tok radnje uslovljen je vašim umećem da ispratite izvođenje zadatih pokreta pečurkicom i pravovremenim pritiskanjem naznačenih tastera. U praksi, to znači da akcione scene do svog predviđenog ishoda mogu doći na sijaset različitih načina, što igri daje snažan replay value.

Iako prilično zanimljiv, sistem ima jednu osobenost koja nam se uopšte nije svidela. Naime, umesto da se kretanje obavlja levom pečurkicom kao u većini third person igara (u koje spada i Heavy Rain), da biste se pomerali morate držati taster ’R2’. Promena smera vrši se levom pečurkicom, ali je akcija toliko skokovito urađena da će vam biti potrebno mnogo vremena da se naviknete na usmeravanje lika u željenom pravcu. Ovo je stvarno šteta, a negativne strane najpre dolaze do izražaja u scenama (nivoima) gde ima puno šetkanja tamo-amo – baš kao što je ona u kojoj vodite specijalnog agenta FBI Normana Džejdena i ispitujete mesto zločina na kome je pronađena najnovija žrtva origami ubice. Ovde ćete, inače, naučiti kako se analiziraju dokazi putem specijalnih naočara koje Džejden nosi, a koje su opremljene nekakvim hi-tech skenerom, night visionom i kompjuterom. Takođe, na delu ćete pobliže upoznati pominjani sistem istovremenog držanja više tastera (kada se Džejden bude penjao niz blatnjav uspon).

Heavy Rain će biti naslov koji se mora „overiti”, i u to uopšte ne sumnjamo. E, sad, da li će se izroditi u megahit ili će ostati da pluta između oblasti „vrlo dobar” i „odličan” zavisi od mnoštva stvari, a prvenstveno od načina na koji će priča biti ustrojena (ako krenu da dave, razvlače i petljaju...). Bezbroj puta nam se dešavalo da vidimo sjajne demoe, nasednemo na promotivne „žvake” autora, podlegnemo hypeu i na kraju se razočaramo. Ovoga puta teško da tako nešto može da se desi, jer već imamo izuzetno zanimljiv upravljački sistem, dobru atmosferu, ubavo režirane scene koje često prati po nekoliko različitih kamera istovremeno i fenomenalne tehničke karakteristike od kojih zastaje dah!

Vladimir PISODOROV