Godina 2004. je bila godina Doba. Posle Urua i njegovih expansion packova (To D’ni i Path of the Shell), jesen nam je donela četvrto poglavlje kultnog serijala koji je daleke 1992. promovisao CD-ROM i usmerio kompjuterske igre u pravcu u kojem se one i dan-danas razvijaju. Myst je bio i ostao sinonim za lepotu, ekscentričnost i težinu, etalon koji je poslužio za stvaranje specifičnog avanturističkog žanra, danas poznatijeg kao logičke avanture. Poput Mysta III, i ova igra je rezultat saradnje braće Miler i njihove firme Cyan Worlds sa nezavisnim timom specijalno formiranim za tu priliku. Čast da ovoga puta oživi svetove iz mašte pripala je kanadskom ogranku Ubi Softa koji je stvorio Splinter Cell i Prince of Persia: Sands of Time.

Kao poslednji živi poznavalac veštine oblikovanja minijaturnih svetova putem pisane reči (tzv. Doba), koju je negovao narod po imenu D’ni, Atrus je stvorio desetine paralelnih džepnih univerzuma, između ostalih i ostrvo Myst na kojem je s porodicom, suprugom Ketrin i sinovima Sirusom i Ahenarom, obično provodio odmor. Dvojica momaka, koji su kao klinci bili opčinjeni ocem i njegovim maštovitim kreacijama, godinama su živeli u ubeđenju da će ih on jednoga dana uputiti u tajne te drevne veštine. Međutim, kako je vreme prolazilo, braća su počela da uviđaju da ih otac iz nekog razloga ignoriše i da će po svemu sudeći ostati uskraćeni za toliko željeno znanje. Puni gorčine i besa, ali i ljubomorni jedan na drugog, oni su zajednički došli na ideju da radi osvete zapale neprocenjivo vrednu biblioteku veznih knjiga, a da oca zatvore u podzemnu pećinu na Mystu, misleći da će ga na taj način primorati na saradnju. Srećom, zahvaljujući domišljatosti nepoznatog heroja koji se slučajno obreo na ostrvu, njihov mračni plan je propao negde na polovini. Ozlojeđeni Atrus je tada smislio strašnu kaznu: zatvorio je sinove u dve knjige i spalio njihove prve stranice, osuđujući ih na taj način na večno izgnanstvo. Ahenar se tako obreo na ostrvu Haven, usred praistorijske prašume u kojoj vrebaju divlje zveri, dok je Sirus poslat u kristalnu palatu Spire koja lebdi u olujnim oblacima.

Od toga dana je proteklo dvadeset godina. Artus, Ketrin i njihova kćerka Jiša spokojno žive u Dobu po imenu Tomahna. A onda, jednoga jutra, dok su njeni roditelji bili u poseti drugim Dobima, Jiša nestaje bez traga. Knjige prema Havenu i Spireu postaju aktivne, što može da znači samo jedno – Sirus i Ahenar su pronašli način da pobegnu iz zarobljeništva.

Da bi sve bilo u znaku četvorke, novi Myst je podeljen na četiri celine. Pored pitome Tomahne, surovog Havena i ledenog Spirea, tu je i Serenia, carstvo vode i kamena u kojem žive potomci naroda D’ni. Logika na kojoj je igra bazirana, kao i način izvođenja nisu pretrpeli izmene u odnosu na Exile, ali je zato u sam gameplay uneto nekoliko korisnih novina. Pre svega, zahvaljujući mogućnosti snimanja fotografija, igrač prvi put od nastanka serijala ne mora oko sebe da drži gomilu papira i olovaka da bi s ekrana precrtavao slike i simbole koji mu kasnije mogu zatrebati. Sada je na bilo kom mestu dovoljno „škljocnuti” fotoaparatom, čime će dotična scena biti memorisana i pripremljena za kasnije pregledanje, upoređivanje i sl. Tzv. „zip mod” dozvoljava preskakanje manje bitnih lokacija, šaljući igrača direktno na ključna mesta u svakom Dobu, pod pretpostavkom da ih je prethodno već jednom posetio. Na ovaj način se štedi vreme i izbegavaju zone koje u datom trenutku više nisu interesantne. Konačno, „help map” predstavlja novinu koja će obradovati manje temeljne avanturiste. U pitanju je sistem za dozirano pružanje pomoći koji ima tri nivoa. Prvi daje samo okvirne tragove (hintove) koji igrača treba da upute u rešenje, dok poslednji eksplicitno objašnjava šta je potrebno uraditi na dotičnom mestu. „Help map”, međutim, ne predstavlja zamenu za kompletno rešenje jer njemu namerno nedostaje puno detalja.

Skepticizam u pogledu tehničkih dometa igre, koji smo izrazili nakon prvog susreta s demoom, na sreću nije bio opravdan. Na kvalitet grafike ne treba trošiti reči, ali ima smisla ukazati na jedan interesantan vizuelni efekat koji se, po svemu sudeći, neće svakome svideti. Naime, da bi postigli što veću realističnost prerenderovanih scena, autori su odlučili da primene sistem aktivnog fokusiranja koji, poput objektiva kamere, izoštrava ili zamagljuje onaj deo scene koji ulazi ili izlazi iz vidnog polja posmatrača. Da bi dinamičko fokusiranje moglo da se izvede bez oštrih prelaza i da bi se glumci što bolje uklopili u pozadine, kompletna grafika je dovedena u stanje blagog zamućenja, što je naročito primetno kod monitora velikih dijagonala, tim pre što je rezolucija ograničena na maksimalnih 1024 x 768.

Myst 4 je ogromna igra koja dolazi na dva dvoslojna DVD-a i za punu instalaciju zahteva impresivnih 8 GB na hard disku. Osnovni razlog za ovakve prohteve leži u činjenici što je u pitanju avantura koja obiluje FMV sekvencama koje su kao sredstvo vizuelnog izražavanja napuštene pre pola decenije zbog nerentabilnosti raspoloživog prostora na CD-u. Komercijalizacija DVD-a je pomerila stvari s mrtve tačke, pa ćemo u bliskoj budućnosti verovatno biti svedoci pojave većeg broja igara koje će kombinovati grafiku i snimljeni materijal.

Hvaljen i osporavan, preziran i obožavan, Myst se već punih dvanaest godina ne skida s top-lista najpopularnijih igara za PC. Preživevši kraj devedesetih, najkritičniji period za avanturistički žanr, i prešavši pod okrilje Ubi Softa, serijal se uspešno prilagodio savremenim trendovima u industriji virtuelne zabave, ne odrekavši se sopstvenog identiteta. U takvim okolnostima rezultati nisu mogli da izostanu, pa Exile, Uru i sada Revelation predstavljaju nepobitne dokaze da će za inteligentne igre u kompjuterskom svetu uvek biti mesta. Poslednji biser u tom nizu, kao i njegovi prethodnici, više liči na umetnički eksperiment začet u svetu snova nego na običnu video igru. No, to je Myst.

Slobodan MACEDONIĆ