Star Wars licenca polako postaje sinonim za Lucas Artsovo bogaćenje na račun osrednjih, arkadno-akcionih naslova. KotOR je izuzetak (koji potvrđuje pravilo). Srećom, sada fanovi Lucas Artsovih Star Wars igara mogu da navedu i Battlefront kao pokazatelj da nije sve trulo u programerskoj kući čika Džordža...Battlefront je u stvari Conquest mod Battlefielda 1942 smešten u popularnu daleku galaksiju. Dve strane se bore za kontrolne tačke na mapi sve dok imaju dovoljno poena za pojačanja. Pobeđujete ako posedujete sve kontrolne punktove (ako je takav scenario u pitanju), naterate protivnika da potroši sve tikete ili imate više bodova kada vreme istekne. Naravno, odstupanja od Battlefielda postoje, no specifičnosti i daju draž svakoj igri. Pohvalna je, na primer, činjenica da se kontrolne tačke, popularnije nazvane „zastavice”, mogu zauzeti samo ako ste peške došli do njih ili ste van vozila. U tom slučaju ste svakako laka meta, ali to sprečava neprincipijelne igrače da se jakim tenkovima „zakucaju” za kontrolni punkt i ne dozvoljavaju vam da ga preuzmete. Sem mrežnog igranja, postoje i tri solo moda. Svih šesnaest mapa ove igre mogu se naći u dve istorijske kampanje koje su osnova single-player akcije. Tako kroz Galaktički građanski rat pratite sukob Imperije i pobunjenika na slavnim lokacijama iz klasične Star Wars trilogije, kao što su Tatuina, Endor, Bespin ili Hot. Druga kampanja su Klonski ratovi u kojima se separatističkim borbenim droidima suprotstavljaju republički klonovi u bitkama viđenim u novim filmovima kao npr. Nabu, Džionozis, Kamino i Kašik.Drugi vid solo igranja je Galactic Conquest, mod čije je ime „slučajno” identično nazivu Star Wars modifikacije za Battlefield 1942. No, u ovoj varijanti pred vama je mapa galaksije gde birate stranu za koju ćete se boriti i ponovo prolazite kroz iste mape kao i tokom istorijskih kampanja, samo što ovog puta, pošto pobedite na određenoj teritoriji, vaša strana dobija bonus koji donosi dotična planeta. Tako možete da regrutujete legendarne heroje kao što su Luk, Dart Vejder, grof Duku ili Mejs Vindu. Za kraj, tu je i instant akcija, mod u kojem proizvoljno birate stranu i mapu, te se bez puno razmišljanja priključujete borbi, a onda pokušavate da shvatite s koje vas to planine gađa snajper (u najvećem broju slučajeva). Kao i u Battlefieldu, klase vojnika i vozila predstavljaju srž igre. U svakoj od četiri frakcije postoji pet klasa i, mada nose različita imena, prve četiri su gotovo identične. To su standardni pešadinac, specijalista za teško naoružanje, skaut tj. snajperista i pilot. Pored toga što malo bolje upravlja vozilima, pilot ih i automatski popravlja – iznutra! Tako nema trenutaka poput onih iz Desert Combata kada ste s ključem u ruci ostavljeni na milost i nemilost protivničkoj vatri. Peta klasa je specifična za svaku stranu. Tako se za pobunjenike bori Vuki krijumčar, naoružan slavnim Čubakinim bowcasterom i mobilnim minobacačem. Imperijalni Dark Trooper i republički Jet Trooper imaju različito oružje (prvi je više prilagođen borbi protiv pešadije, a drugi protiv vozila), no oba imaju rančeve na mlazni pogon koji im omogućuju brzo kretanje po mapi. Poslednja specijalna klasa je najopasnija – droideka. Ovo su poznati „kotrljajući droidi” iz „Episode I”. Sa svoja dva blastera i štitom, droideka je jači od nekih vozila, ali, da bi se kretao brže od puža s uganutim stopalom, mora da se sklupča u loptu. Ko nije dobio grčeve na licu od perpetualnog osmeha zbog same činjenice da se lično nalazi u jednoj od slavnih bitaka Star Wars univerzuma, dobiće ih kada sedne u jedno od vozila koja su najsvetlije tačke Battlefronta. Od gargantuanskog AT-AT walkera do ultrabrzog speeder-bikea, možete da upravljate svakim prevoznim sredstvom koje ste videli u filmovima, a čak vam se pruža mogućnost da zajašete i tauntauna dok oko vas fijuču meci protivničkog snajpera. Letelice su malo tužnija stavka, pogotovo za igrače koji su suvereno vladali vazduhom u Desert Combatu i sličnim igrama. Kada se dodaju „polunavodeće” rakete specijalista za teško naoružanje, nije lako biti avijatičar u ovoj igri. Ipak, ko ne rizikuje, svakako neće osetiti satisfakciju kada kablom iz snowspeedera saplete AT-AT. Pandemicov engine ne pokušava da se takmiči s trenutnim šampionima po broju poligona, već se Battlefront više oslanja na kombinaciju kvalitetnog izgleda, interfejsa, atmosfere i uvek zarazne muzike Džona Vilijamsa. Time se stvara igračko okruženje zbog kojeg ste spremni da zažmurite na neke propuste i naviknete se na igru. AI je, nažalost, i na najvećem stepenu težine krajnje inferioran, te solo igranje s botovima ne može da se poredi ni sa stihijskim mrežnim akcijama koje su specijalitet domaćih igraonica, a kamoli s organizovanom timskom igrom koju Battlefront ipak zahteva. Kao mnoge mrežno orijentisane igre, i Battlefront nastavlja da evoluira kroz patcheve koji su počeli da pristižu neposredno nakon izlaska. Možda još uvek nije sve ispeglano, balans nekih mapa ostaje diskutabilan i fanovi Battlefielda će uvek naći zamerke, no ovo su timske Star Wars bitke u kojima možete da pogledate mrskog neprijatelja (i još mrskije Evoke i Gungane) kroz nišan svog omiljenog walkera, tenka ili zvezdanog lovca. Šta više čovek da poželi od Lucas Artsa? Dragan KOSOVAC, Milan ĐUKIĆ | | |
