Izlazak na tržište zvaničnog nastavka simpatične Ascaronove trgovačke simulacije – Port Royale 2 – dočekan je od strane mnogih ljubitelja upravljačkih igara (i pojedinih članova naše redakcije) s velikim oduševljenjem. Doza optimizma bazirala se na količini vešto plasiranih marketinških informacija koje su iz tabora ove nemačko-britanske kompanije curkale tokom proteklih nekoliko meseci, obećavajući dobru zabavu u poznatom okruženju jedrenjaka, gusara, skrivenog blaga i filmski režiranih avantura. Ipak, igranje finalne verzije proizvelo je kod autora teksta podeljena mišljenja i dilemu o svrsishodnosti izbacivanja ovakve igre na tržište u momentu grozničavog očekivanja rimejka čuvenih Piratesa.

Ukoliko ste igrali prethodni nastavak, bićete više nego iznenađeni (da ne kažemo razočarani) prvim susretom sa Port Royale 2. Naime, od menija pa do izgleda glavnog ekrana, sem sporadičnih izmena, gotovo da nema nikakvih noviteta u odnosu na original. Iako je bilo poznato da autori (prvenstveno) rade na unapređivanju upravljačko-simulativnog enginea, očekivali smo bar neki vidljivi pomak. Uprkos očekivanjima, ponovo je iskorišćena dobro oprobana kombinacija 2D i 3D grafičkih rešenja uz dodatnu nacifranost prikaza detaljima, što je ionako lepoj grafici ubrizgalo još veću dozu privlačnosti (površina vode je mnogo realnije i lepše urađena, a tokom bitaka na moru kroz prozirnu površinu povremeno se vide stene i podvodna fauna). I pored superlativa na račun implementiranih tehničkih rešenja, ne možemo se oteti utisku već viđenog koji ukazuje više na običan mission pack nego na novu igru.

Hvatanje ukoštac s trgovačkim izazovima ponovo je moguće ostvariti iz perspektive moreplovca, pripadnika jedne od četiri nacije, i to u okviru Scenario moda uokvirenog brojnim zadacima ili slobodnog moda u kojem su jedina ograničenja beskrajna morska pučina i vaša mašta. Uključen i nadasve koristan, Scenario mod je u isto vreme interaktivni tutorijal, ali i praktični test stečenog znanja (nakon objašnjenja, igrač dobija različite zadatke koje mora samostalno da izvrši kako bi kompletirao misiju). Osam misija pokriva sve aspekte igranja (od osnovnih trgovačkih radnji, preko borbi na moru, pa sve do izgradnje gradova) i potrebno je mnogo strpljenja da bi se one uspešno prebrodile. Kao suvišan, ovog puta izostao je bilo kakav oblik multiplayer podrške.

Kao i prethodnog puta, radnja igre smeštena je u bespuća Karipskog zaliva tokom 17. i 18. veka, a igrač je postavljen u ulogu sitnog trgovca koji svojom snalažljivošću i njuhom za dobar biznis treba da namakne što veći kapital i ugled. Baveći se trgovinom, obavljanjem specijalnih zadataka za lokalne moćnike ili jednostavno terorisanjem trgovačkih konvoja i izigravanjem neustrašivog gusara, igrač samostalno može da utiče na svoju sudbinu i popularnost. Broj luka u kojima je moguće vršiti „mešetarske” radnje ovoga puta dostiže cifru 60, a novina je što se sticanjem imetka i rastom popularnosti dobija mogućnost kupovine zemljišta i izgradnje sopstvenog grada. Naravno, podržana je čitava paleta najrazličitijih dobara kojima je moguće trgovati (ukupno 19), kao i brojne namenske građevine koje je moguće ne samo graditi, već i otkupljivati od konkurencije. S obzirom na dobro poznatu orijentisanost igre ka trgovini, autori su dosta radili na unapređivanju upravljačkog interfejsa, a rezultat je, čini nam se, nešto teža igra koja će vas propisno namučiti u ostvarivanju onoga što ste zamislili. Trgovina se obavlja identičnom dinamikom kao u prvom delu i podrazumeva kupovinu dobara na mestima na kojima je cena niža i prodaju na deficitarnim tržištima, uz konstataciju da se promene na tržištu odvijaju znatno brže i povremeno ih je jako teško dešifrovati i uočiti na vreme (često će se dešavati da se „zakucate” sa skupo plaćenom robom koju ne možete da plasirate po željenoj ceni).

Nešto brži način bogaćenja podrazumeva obavljanje specijalnih zadataka koji često zahtevaju upotrebu sile. Borbe su, pak, i dalje čisto arkadnog karaktera, sa zadržanim jednostavnim sistemom upravljanja, a novost su borbe na kopnu prilikom osvajanja gradova (ni ovde ne očekujte veći izazov, kao ni izražene strateške elemente). Najveću glupost predstavljaju pomorske bitke s brojnijim neprijateljem, pošto se pod igračevom kontrolom može nalaziti samo jedan brod iz flote (njegovim uništavanjem dobija se mogućnost „bacanja u vatru” sledećeg), dok protivnik ima mogućnost vođenja do pet brodova odjednom, čime je igrač automatski postavljen u podređen položaj. Imajući u vidu vrlo skromne strateške mogućnosti (biranje nekoliko različitih vrsta đuladi i ograničeno manevrisanje), borbe su uglavnom dosadne i šteta je što na ovom polju nije učinjen nikakav pomak.

Vladimir PISODOROV