Games Workshopov Warhammer 40.000 jedan je od najatraktivnijih tabletop „multiplayer” setova iz prekompjuterskog vremena. Ova surova naučnofantastična dice-roll klanica izvršila je ogroman uticaj na igračku industriju u širem smislu, dajući inspiraciju i Blizzard Entertainmentu u kreaciji najigranijih real-time strategija koje je svet ikada video. U svojoj izvornoj formi, SF battleground iz 41. milenijuma nije dugo ostao sveden na karton i metalne ili plastične figurice. Zlatno doba Amige 500 donelo je Space Crusade, prvu digitalnu obradu ovog source materijala, koji je u poslednjoj deceniji XX veka dobio još tri uspešna proizvoda. Igre Warhammer 40K: Final Liberation, Rites of War i Chaos Gate su se, svaka u svoje vreme, izdigle iznad potezno-strateškog proseka, donoseći šmek kojeg je ova franšiza prepuna. Jedini promašaj u „prevođenju” bio je Fire Warrior, shooter kojeg se više niko ne seća, iako je izašao pre manje od godinu dana.

Warhammer 40K: Dawn of War je najnoviji i (za sada) najbolji proizvod baziran na ovom setu pravila. U pitanju je novotalasna real-time strategija, programirana i producirana od strane čuvenog Relic Entertainmenta (Homeworld) koji je u kreaciju udahnuo „all their cruelty, all their malice and will to dominate all life...”. Igra je zarazna kao AIDS, izazovna kao penjanje na K-2 u šorcu i atraktivna kao Klaudija Šifer namazana uljem...

Kampanja za jednog igrača počinje invazijom orkške horde na Imperijalnu planetu Tartarus. Space Marines odgovaraju sopstvenim kontraiskrcavanjem. Situacija se, naravno, progresivno zakuvava pojavom druge dve misteriozne frakcije (Eldari i Chaos Marines), čije skrivene agende vrlo brzo sublimišu ozbiljnost situacije i činjenicu da za ovaj mini-rat postoji mnogo dublji razlog od običnog military conquesta. Bez namere da uništimo iznenađenje koje donosi zaplet, reći ćemo samo da se cela priča okreće oko davno zarobljenog megademona, koga bi snage Haosa želele da vide na slobodi...

Trud koji je uložen u pisanje dijaloga, profilisanje karaktera i komplikovanje situacija zaista je veliki. Svako ko je čitao makar jednu knjigu iz Warhammer 40K sveta osećaće se kao delfin u okeanu. Kreacija heroja i profil cele Space Marines frakcije koju ćete voditi u single-player kampanji uspeo je preko očekivanja. Ovaj hibrid templara i fašista, oličen u supersurovom, ali vernom i pravednom kapetanu Gabrielu Angelusu, prosto pleni iz svakog ugla. Filmovi između misija, odzivi jedinica, brifing monolozi... Sve je toliko dobro režirano i uverljivo.

Sem po prezimenu glavnog junaka, igra i strukturno podseća na modifikovani Ground Control 2. Glavna poenta svake misije jeste kontrola teritorije odnosno, tzv. „strateških lokacija” čije vam posedovanje donosi konstantan priliv „requisition” poena koje koristite za kupovinu jedinica i građevina. Ovde gradnja baze postoji ravnopravno sa zauzimanjem teritorije, uz uspešno modifikovani resursni koncept koji ne zahteva trud oko „harvestovanja”. Osim poena za rekviziciju, biće vam potrebna i struja, čiji tempo generisanja zavisi od broja izgrađenih plazma generatora u bazi.

Igra je konstruisana oko upotrebe kvantitativno malih snaga, sa posebnim akcentom na pešadijskim (marinskim) odeljenjima koja ćete koristiti kao nosioce ofanzive u kombinaciji s vozilima i mechovima (samo marinci mogu da zauzimaju strateške tačke). Svaki marinski squad koji naštancujete u početku nije ništa posebno: četvorica vojnika s lakim naoružanjem bez specijalne borbene vrednosti. Ali, svako odeljenje možete pojačati sa još toliko vojnika, dodati im narednika, te izabrati koja četiri primerka teškog naoružanja će momci poneti (bacač plamena, plazma puška, heavy bolter ili bacač raketa), u zavisnosti od istraženih tehnologija i količine resursa koje želite da investirate. Svako pojedinačno oružje je dobro za određenu situaciju ili tip protivnika, dok će vam u kasnijem toku kampanje više trebati protivtenkovska forma odeljenja (sa četiri raketna lansera). Svakom odeljenju možete „zalepiti” jednog od nekoliko heroja koje imate u misijama, a oni im značajno podižu ubojnu vrednost. Sposobnosti heroja i opremu koju nose takođe možete budžiti, ali linearno, kroz istraživanje određenih tehnologija.

Vaše i protivničke jedinice, pored hit-poena, poseduju i moral (plava traka iznad energije) koji opada ako jedinica trpi gubitke ili se bori s naročito gadnim protivnikom (eldarski Avatar ili neki od Chaos demona), a za čiji povraćaj možete iskoristiti narednika ili heroja (opcija Rally). Svaka od kasnijih misija ima i specijalne, tzv. „relic” lokacije, čije posedovanje otključava najjače jedinice. Za Space Marines to je terminator pešadija, najopakiji borbeni faktor u igri.

Grafički i zvučni dometi igre su prosto nadrealni: jedinice izgledaju bolje od profesionalnih minijatura, borbene zone su prepune detalja, a eksplozije i pucnjavu je po svemu sudeći radio čovek iz XXII veka. Zvuk je još bolji, pogotovo zbog odziva jedinica čiji će vam se odgovori ucrtati u koru velikog mozga. Prava poezija za oči i uši, igra koja će i 2010. izgledati moćno.

Kampanja od 11 linearnih misija, nažalost, može se „spaliti” za jedan dan, posle čega vam ostaje multiplayer ili odlični skirmish mod. Jedina prava mana igre su pomalo jednolično koncipirane misije: bez obzira na zaplet, u većini slučajeva se svode na prostu eksterminaciju protivnika i zauzimanje strateških tačaka. No, koga je uopšte briga za to.

Miodrag KUZMANOVIĆ