Kao što to često biva u industriji zabave, izostanak globalnog komercijalnog uspeha nikako ne mora da znači odsustvo kvaliteta. Očigledan primer je „malo drugačija” strategija u realnom vremenu iz TimeGate Studiosa, Kohan, čiji je inventivni pristup ustajalom žanru pre tri godine skupio dovoljno poklonika da bi se pojavili prvo ekspanzija, a sada i zvanični nastavak.

Priča nas vodi nazad u svet Khaldun. Nakon rata protiv Ahrimana Istarijanci pokušavaju da izgrade porušeno, ali granični napadi misterioznih bandita na prestaju. Ono što počinje kao obična izviđačka misija, odvešće vas preko celog Khalduna u avanturu tokom koje ćete steći nove protivnike, ali i saveznike. Linearna kampanja odmotava se kroz 25 misija i daje vam šansu da iskusite novi rat Kohana s obe sukobljene strane. Odlična struktura misija odlično dočarava da ste sa svojom vojskom deo velikih ratnih događaja. Tako ćete često izvršavati sopstvene zadatke, dok se na istoj mapi sukobljavaju mnogo veće armije.

U protekle tri godine mehanika Kohana je evoluirala, dok se izgled dramatično popravio. Za one koji nisu imali sreću da igraju originalnu igru, pojasnićemo jedinstveno izvođenje koje istovremeno redukuje i mikro i makromenadžment. Kao prvo, nema jedinica za skupljanje resursa – oni se generišu posedovanjem odgovarajućih lokacija na mapi, u zavisnosti od građevina koje ste podigli u gradovima. Samim tim, gradovi i rudnici postaju najčešća mesta borbi. Prohtevi za mânom, drvetom, gvožđem i kamenom menjaju se u zavisnosti od frakcije koju vodite, no svi ovi resursi su sekundarni u odnosu na zlato jer ono što ne koriste vaše jedinice, a ne pretvorite u zlato – biva nepovratno izgubljeno. Gradovi oko sebe imaju i zone snabdevanja. Kada ih vaše jedinice napuste, one se umaraju i slabe, a kada se oštećene vrate unutar zone – leče se automatski.

Za razliku od prošle igre, gradovi ne mogu da se podižu proizvoljno, već na određenim mestima, a rudnici ne moraju da budu unutar zone snabdevanja. Na sreću, isturena utvrđenja mogu i dalje da se grade na bilo kom mestu, a njihovi stacionarni garnizoni su sasvim dovoljni da odbrane rudnik ili zadrže neprijatelja dok vaše mobilne jedinice ne stignu. Umesto ikona koje samo veličinom pokazuju stepen razvoja, gradovi su sada proporcionalno veliki u odnosu na jedinice, a unutar zidina vide se sve građevine koje ste podigli. Bez obzira na veličinu grada, nikada nemate dovoljno mesta za izgradnju svih poboljšanja, pa je svaki grad jedinstven.

U igri postoji šest rasa. Pored ljudi, samo nemrtvi nose svoje standardno ime. Ostali, iako liče na poznate fantasy kanone, imaju blage specifičnosti. Senke su demonska stvorenja gonjena željom da stvaraju haos, Drauga su ratoborni varvari, graditelji iz planina nisu patuljci već Gauri, a dugovečni mirotvorci iz šuma su Haroun. Postoji i pet frakcija, a svaka rasa može da se opredeli za nekoliko njih. Frakcija kojoj pripadate donosi određeni specifični bonus. Tako sledbenici Veća imaju jeftinije građevine, Nacionalisti jeftinije jedinice, a Rojalisti veći borbeni moral.

Jedinice su organizovane u čete. Kapetan, prva linija, bokovi i jedinice za podršku bivaju svrstani u celinu koju pomerate po mapi. Četa može da se kreće u tri formacije. Kada počne borba, taktički AI preuzima mikromenadžment na sebe i (prilično kompetentno) određuje šta radi koja jedinica u svakoj pojedinoj četi. U ovakvim sukobima dolazi do izražaja da li ste izabrali dobru kombinaciju jedinica za vašu četu, a čak i ako četa izgubi nekog člana tokom borbe, ona kasnije može da se ponovo popuni do punog sastava vraćanjem u zonu snabdevanja. Takođe, ako je četa desetkovana i nema izgleda za pobedu – okrenuće se i pobeći iz bitke. Dokle god je jedan član čete živ, njeno iskustvo (i povećana borbena sposobnost) ostaje očuvano. Ipak, četa je mnogo efikasnija kada je umesto regularne jedinice na mestu kapetana jedan od Kohana, besmrtnih heroja po kojima igra nosi ime. Oni daju dodatne specifične bonuse svojoj četi, sami su uglavnom snažni i stiču iskustvo nezavisno od čete. Ako vam neprijatelj ubije nekog Kohana, on će vaskrsnuti u najbližem gradu, ali će mu se iskustvo vratiti na nulu.

Za razliku od simpatičnog 2D prikaza od pre tri godine, sada možemo da uživamo u predivnim 3D okruženjima, efektima i odlično animiranim jedinicama. Još samo da kamera može da se rotira kao što može da zumira, i uživanje u bitkama iz neposredne blizine bilo bi potpuno.

Retkost je da igra s ovakvom grafikom ima igračku dubinu kojom se diči Kings of War. Pomalo smeta što je, sem ekonomske komponente, sva raznovrsnost između jedinica u rasama ponekad tek korak od toga da bude čisto kozmetička. Nije da baš svaka jedinica ima pandan u baš svakoj drugoj rasi, no sličnosti su očigledne. Ipak, kada se te jedinice iskombinuju u čete, dobijaju se i raznovrsnost taktika i balansiranost jedinica, što se takođe ne sreće u svakoj strateškoj igri danas.

Čini se da sistem razdvajanja opšte strategije od taktike unutar pojedinih četa pogoduje veštačkoj inteligenciji koju koriste vaši kompjuterski protivnici. Tako se neprijateljske čete mudro postavljaju, koristeći bonuse koje pruža teren, napadaju s bokova i leđa, pokušavajući da izbegnu jedinice u prvim redovima vaših četa. Kada se tome doda i dobra opšta strategija AI protivnika, dobijamo izazov kom PC vojskovođe teško mogu da odole.

Kohan II: Kings of War više nego opravdava visoka očekivanja fanova originala. Od izgleda, preko interfejsa, do mehanike igre, ništa nije propušteno pri osavremenjavanju već kvalitetne strategije. Dugoročno, kao jedini minus mogao bi da se pokaže loš tajming jer se Kings of War pojavio paralelno s igrama Dawn of War i Rome: Total War. No, teško da ljubitelji strategija mogu da se zasite kvalitetnog „warovanja”...

Dragan KOSOVAC