Dvesta grama MDK-a, četristo grama Giants: Citizen Kabutoa, koren mandragore, krilo slepog miša, nekoliko orlovih noktiju i tona crnog, belog i šarenog humora. To su otprilike sastojci koji Armed & Dangerous čine poslasticom koja je sve samo ne univerzalna. Ovakva kombinacija se, prirodno, ne može svideti svakome.

U svojoj osnovi, Armed & Dangerous je klasična pucačina u trećem licu, paralelno rađena za PC i Xbox. Planet Moon Studios je u svoje čedo utkao sve ono što nije moglo da stane u Giantse, donekle pojednostavljujući nekoliko komplikovanih aspekata i kreirajući nešto što se u nedostatku boljeg izraza može opisati pridevom streamlined. Glatko, tečno, pitko i uvrnuto akciono iskustvo.

Smeštena u morbidnu SF/srednjovekovnu Englesku u paralelnoj dimenziji, priča prati doživljaje četvoročlane ekipe simpatičnih propalica, sudbinski predodređenih da postanu heroji. „Lionhearts”, pararobinhudovska družina koja se sastoji od robota-centuriona (koji je postao svestan sebe zahvaljujući ljubavi prema čaju), škotske krtice-dinamitaša, neidentifikovane kreature – pseudočarobnjaka (očuh jednog od protagonista, koji podseća na rasu Smarties iz Kabutoa) i Romana, desperadosa i jedinog čoveka među njima, imaće priliku da se dokaže u naizgled nemogućim okolnostima. Naime, ekipa se kroz prilično komplikovan set uzroka i posledica zamerila kralju i njegovom debilnom sinu, koji je sa svoje strane pokrenuo poluge vlasti s namerom da ih potpuno uništi. Jedini izlaz za „Lavlja srca” jeste da mu otmu Knjigu Vladavine i time spasu sopstvenu kožu kao i kožu potlačenog stanovništva.

Kroz 25 relativno velikih nivoa imaćete priliku za odličnu dozu inteligentne akcije. Ipak, da naglasimo: ova igra ne predstavlja ono što se inače zove „inteligentni shooter” (sa suptilnim timskim komandama, lokalizovanim oštećenjima i taktikom). Inteligencija Armed & Dangerousa ogleda se u pametnom korišćenju ograničenih opcija koje stoje na raspolaganju: taktiziranje sa power-upovima, navlačenje protivnika i postepena eliminacija najopasnijih oponenata. Struktura igre, sa prostranim nivoima koji sežu u sve tri dimenzije, podrazumeva baš ovakav način igre, a mogućnost slobodnog kretanja uz preovlađujuće odsustvo usko definisanih ruta i zona zahteva brzi „assesment” opasnosti koje vam prete, uz logičnu eliminaciju najopasnijih u prvom naletu.

U toku igre neposredno ćete voditi samo Romana, uz minimalne mogućnosti raspoređivanja saboraca koji će vas pratiti u stopu. Možete im narediti da vas brane ili da krenu u napad. I to je bukvalno sve. Momci nisu preterano inteligentni (što nije čudno s obzirom na to na šta liče), tako da je njihova borbena korisnost prilično mala, pogotovo u kasnijem toku igre. Horde protivnika koje će vas saletati vrlo brzo prestaju da budu naivne. Kako nivoi budu odmicali, biće ih sve više, imaće sve opasnije naoružanje i biće raspoređeni na sve zaguljenijim mestima, obično van dometa default oružja koje ćete imati na početku.

Što se tiče oružja, malo je reći da je mašta autora radila punim kapacitetom. Primarno i sekundarno oružje se na početku svodi na poluautomatsku pušku, hekler, snajper i lepljive bombe, da bi progresivno postajalo sve interesantnije. Portabl bacač ajkule (ispaljuje veliku belu ajkulu koja roni terenom i proždire protivnike), trombon-bacač granata, „Topsy-Turvy” bomba (okreće svet naopako, zbog čega protivnici „padaju” na donji deo ekrana i ginu) samo su neki od primera. Uvrnuta mašta autora igre vidi se i po reakcijama protivnika na vaše prisustvo i paljbu. Na primer, ako Gruntu zalepite bombu, počeće mahnito da trči u krug pre nego što eksplodira, uz blebetanje, krike i ruke u vazduhu. Nije smešno kada se prepriča, ali je za valjanje kada se vidi.

Daleko najbolji segment igre jesu filmske sekvence između misija. Ovakva količina maligno-ludih dijaloga, sprdnje sa svim i svačim (Francuzima, Nemcima i Star Warsom, na primer), pa i motivima, strepnjama i stremljenjima protagonista i antagonista nije davno viđena.

Da sve ne bi bilo idealno, tu je i nekoliko rupa. Priča je, najblaže rečeno, sjajno sročena nekoherentna baljezgarija. Misije koje prate njen tok su takođe nepovezane i suludo raspoređene. Možda je sve to urađeno namerno, fazona radi, ali mislimo da se tu ipak malo preteralo. Zrnce razuma u ludačkom mayhemu bi samo popravilo ukupni utisak, izbijajući argumente kritičarima kojima konceptualna anarhija bode oči. Takođe, zadaci u misijama brzo počinju da se ponavljaju: red spasavanja seljana, red uništavanja svega i svačega, red spasavanja seljana, red uništavanja svega i svačega... Posle svakih nekoliko nivoa imaćete mali odmor u vidu stacionarne pucačke misije tokom koje ćete braniti neku lokaciju, pucajući iz dual-turelnog mitraljeza sa minobacačem, što razdrmava šablon, ali ne na potpuno zadovoljavajuć način.

Miodrag KUZMANOVIĆ