Ako je za real-time strategije nekada važilo pravilo da ih ne pravi i ne prodaje samo onaj ko žuri na autobus, danas se isto može reći za upravljačke simulacije, posebno za one sa sufiksom Tycoon. Gotovo svaka zamisliva delatnost na zemlji, moru i u vazduhu je već odavno tajkunizovana, a nove igre na tu temu predstavljaju čisto ponavljanje već viđenog ili, u gorem slučaju, obično presipanje iz šupljeg u prazno. Reklo bi se da je kritična masa takvih proizvoda već odavno dostignuta.Firefly Studios, nadaleko čuven po fantastičnom Strongholdu, nije firma koja će zagristi u prebukirani žanr bez posedovanja ozbiljnih aduta, dobrih ideja i suvislog plana. Iako je simuliranje svemirske kolonije/stanice bilo tema bar tuceta brzo zaboravljenih naslova, ljudima iz Fireflyja se učinilo da bi se od tog koncepta moglo napraviti nešto što će odskočiti kvalitetom. Procena je bila u redu, a rezultat jednoipogodišnjeg rada je vrlo, vrlo dobar. Space Colony, poput stand-alone ekspanzije za Stronghold (Crusaders), nudi nekoliko relativno različitih modova igre ukalupljenih u jedan proizvod, što igru efektivno čini veoma dugačkom, raznovrsnom i bremenitom onim što Zapadnjaci zovu „replay value”. Osnovica igre, story-driven single player kampanja, dopunjena je sa dva progresivno nelinearna moda: prvi, „galaxy” mod vam nudi potpunu slobodu izbora destinacije i različitih ekonomsko/bezbednosnih izazova, dok vam drugi, sandbox mod, dodaje još jedan sloj slobode kroz samostalno definisanje zadataka na planeti koju sami birate.Kampanja za jednog igrača smeštena je u 2153. godinu, kada je Zemlja postala prilično tesna u ekonomskom i demografskom smislu. Velike korporacije, blagodareći izumu nadsvetlosnog putovanja svemirom, rukovode kolonizacijom i eksploatacijom planetarnih sistema, regrutujući gastarbajtere sa dna društvene lestvice za najrazličitije poslove na svetovima koji poseduju bilo koji resurs pogodan za mužu. Okosnica priče govori o Venus Džons, dvadesettrogodišnjoj veteranki kojoj je potreban još jedan šestomesečni ugovor sa korporacijom Blackwater za skok na društvenoj lestvici. Kroz niz sve složenijih misija naša heroina će zajedno sa sve raznovrsnijom legijom paćenika imati samo jedan cilj: ispunjavanje sve zahtevnijih zadataka svojih poslodavaca, čiji će vam antipatični predstavnik non-stop biti za vratom, što kroz brifinge što kroz video-upadice u prelomnim trenucima svake misije. Space Colony u svom sastavu ima elemente nekoliko igara. Manipulacija ljudskim resursima, specijalizacija različitih kolonista za različite vrste zadataka i njihovi međusobni odnosi jako podsećaju na nešto pojednostavljeni Sims; ekonomsko-strateška komponenta igre, usko vezana za logičnu alokaciju pravih ljudi za pravi posao i pravog posla za okruženje (planetu) u kome se trenutno nalazite, podseća na fuziju Simsa i Dungeon Keepera (u manjoj meri). Sve je to ukalupljeno u izuzetno lep izometrijski 2D engine, koji se po hardverskoj zahtevnosti može svrstati u pero-laku kategoriju. Gradnja objekata na površinama planeta u potpunosti zavisi od dva faktora: ekonomskog i socijalnog. Ekonomski momenat je presudan za uspešno izvršavanje postavljenih zadataka (vađenje određene količine rude, na primer) i za obezbeđivanje sredstava potrebnih za normalno funkcionisanje kolonije (plate osoblja, izgradnja objekata i slično). Socijalni momenat, pored uzimanja u obzir pojedinačnih ličnosti kolonista, podrazumeva i izgradnju određenih facilities za podizanje morala u slobodno vreme. Bazične stvari poput sanitarija, menze i kreveta samo su početak: neki likovi zahtevaju bar, mini-teretanu, diskoteku... Individualni faktori koje treba zadovoljiti podsećaju na one iz Simsa: potrebe za hranom, druženjem, odmorom i novcem mogu biti zadovoljene na bolji ili lošiji način, zavisno od daljeg grananja faktora: produžavanjem ili skraćivanjem radnog vremena, udovoljavanjem individualnim željama, pa i socijalizacijom u pozitivnom ili negativnom smislu. Naime, neki likovi se međusobno ne podnose i svako ukrštanje puteva na stanici im smeta (što zahteva balans pri projektovanju layouta stanice i radnih zadataka u istoj zoni). Od nivoa sreće svakog od njih (kao kombinacije svih ovih faktora) zavisi radna sposobnost, što se direktno odražava na ekonomsku likvidnost i bezbednost ili na odsustvo istih u vašoj maloj koloniji. Balans je ključna reč za uspeh i, pored umeća na ekonomskom planu, čini se da više zavisi od pažljivog planiranja primarnih i sekundarnih zadataka svakog koloniste. Njihove radne veštine i specijalnosti koje dobijate po defaultu mogu biti modifikovane forsiranim kursevima u priručnoj biblioteci ili trenažeru, ali je potenciranje osnova ono što se najviše isplati. Na primer, farmer Bili Bob Tornton je nezamenjiv u rukovođenju poluautomatskom farmom svemirskih ćurki (!) i, radeći na njoj, daće najbolje rezultate (i najviše novca kada prerađenu živinu prodate na galaktičkoj berzi). Isti momak poseduje i znanja vezana za odavanje čistoće, procesiranje kiseonika i uklanjanje korova, ali ga je šteta baciti na posao za koji poseduje elementarno rangirano znanje (osim možda uklanjanja korova u blizini farme kao sekundarnog posla). Svaka planeta nudi unikatni set mogućnosti, opcija, izazova i teškoća. Neke će biti nafilovanije neprijateljskim oblicima života, druge naprosto siromašne resursima, treće će biti bogate i plodne, ali će vam postavljeni zadaci biti veoma teški. Vešto kombinovanje, malo sreće i upornosti je sve što vam je potrebno za užitak u ovoj osvežavajućoj igri. I dosta vremena, naravno. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
