Univerzalni emulator Commodoreovih 8-bitnih mašina

Tužna sudbina kompanije „Commodore”, koja je od jednog od najvećih svetskih proizvođača računara krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina prošlog veka završila finansijskim krahom 1994. godine, ostavila je masu poklonika da se seća lepših vremena. Kada su u pitanju 8-bitni računari, njihov najpoznatiji model svakako je Commodore 64, popularno nazvan „debeljko” zbog robusnog izgleda „kućišta”. Emulatori ovog računara nisu nikakva novost na PC-u i do sada ih je izrađeno na desetine. Međutim, pojavom modernih operativnih sistema mnoga rešenja izgubila su svoju funkcionalnost, a kako je razvoj većine emulatora prekinut još pre nekoliko godina, ukazala se potreba za svežim ostvarenjima. VICE 1.12 je multifunkcionalni emulator Commodoreovih 8-bitnih računara koji radi pod većinom današnjih operativnih sistema i podržava PET, CBM-II, VIC-20, C64, PLUS/4 i C128.

Pokretanje emulacije željenog modela računara vrši se pokretanjem pripadajućeg izvršnog fajla, što znači da u toku rada nije moguće (direktno iz Shella) vršiti promenu platforme,ali ih je moguće sve držati aktivne odjednom. Za razliku od nekih starijih Commodore emulatora, VICE 1.12 podržava rad u prozoru. Iako sadrži pregršt opcija za podešavanje, gotovo 99 odsto igara izvršava se automatski, bez ikakve potrebe za korisnikovom intervencijom. Omogućeno je učitavanje praktično svih do danas ustanovljenih zapisa, a najznačajniji su tzv. Disk (D64), Tape (T64) i kertridž (CRT) format. Startovanje igara vrši se automatski („montiranjem” u jednu od četiri virtuelne disk jedinice) ili ručno, upisivanjem komande LOAD ”*”,8,1 (gde 8 označava broj disketne jedinice). Od specijalnih mogućnosti ističe se opcija za snimanje pozicija u igrama, „vađenje” screen-shotova, snimanje animacija dešavanja sa ekrana tokom igranja i snimanje zvučnih datoteka. Veličinu prozora nažalost nije moguće proizvoljno podešavati (originalna rezolucija, dvostruko veća ili preko celog ekrana). Dobra emulacija džojstika putem PC tastature omogućiće uživanje u igrama i onima koji ne poseduju odgovarajuću palicu ili džojped.

PET

PET 2001, predstavljen tržištu još davne 1977. godine, jedan je od prvih visoko integrisanih računara koji se pojavio na tržištu (u istom kućištu neodvojiva tastatura, kasetofon i monitor). Prva verzija je imala svega 4 KB RAM-a, 14 KB ROM-a uz monohromatski prikaz u 40 x 25 tekstualnom modu. Ipak, to nije sprečavalo entuzijaste da izrade sijaset kvalitetnih ostvarenja za ubijanje dosade po kancelarijama. Zanimljivo je da je CBM-II upravo jedna od naprednih varijanti računara iz serije PET. Kao i čitavu liniju „Commodoreovih” proizvoda do pojave Amiga računara, PET je pokretao procesor firme „MOS Technology Inc.” (osnovali su je 1974. godine bivši radnici „Motorole” da bi ih „Commodore” otkupio i pripojio svojoj familiji) pod nazivom 6502, brzine 1 MHz.

VIC-20

VIC-20 je bio prethodnica zlatne ere 8-bitaša i stariji brat „debeljka” (gotovo identičan izgled). Iako je tehnički znatno inferiorniji od C64, VIC-20 je prodat u više od milion primeraka u periodu od 1981. do 1985. godine (kada je proizvodnja obustavljena). Sa cenom od oko 300 dolara predstavljao je pravi izbor za prve korake u računarskom svetu. Srce sistema činio je čuveni procesor 6502 brzine standardnih 1 MHz uz svega 5 KB RAM-a i 16 KB ROM-a, a maksimalna rezolucija bila je svega 184 x 176 piksela uz paletu od 16 boja.

Commodore 64

Model C64, predstavljen javnosti 1982. godine, postaće najprodavaniji računar svih vremena. Po nekim podacima, do 1993. godine prodat je u preko trideset miliona primeraka! Za ogromnu popularnost i dobru prodaju zaslužna je fantastična softverska podrška preslikana u moru dobrih programa i kvalitetnih igara uprkos prilično visokoj ceni od 600 dolara. C64 je pokretao procesor 6510 brzine 1 MHz (što je u stvari minorno modifikovan procesor 6502 ), radna rezolucija bila je 320 x 200 piksela uz prikazivanje 16 boja. Celih 64 KB RAM-a bilo je desetostruko više nego što je to nudio VIC-20, dok je ROM memorije bilo 20 KB. Gotovo „pećinski” izgled, preuzet od modela VIC-20, revidiran je posle nekoliko godina uspešne prodaje (uz manje izmene „ispod haube”) pa je C64 ponuđen u „tanjoj” varijanti C64c.

PLUS/4

Veliki neuspeh „Commodore” doživljava 1984. godine s modelom PLUS/4. Ambiciozno zamišljen kao mašina s viškom performansi, PLUS/4 je „ubijen” izostankom softverske i hardverske kompatibilnosti sa prilično naraslom Commodore komunom kućnih računara. Mašinu je pokretao 7501 procesor brzine „čitavih” 1,76 MHz dok je memorijski deo bio sličan onom u C64, 64 KB RAM i 32 KB ROM. Grafički podsistem „gurao” je rezoluciju od 320 x 200 piksela i prikazivao čak 128 boja. PLUS/4 nije podržavao rad sa sprajtovima, što je bio jedan od najvećih kvaliteta C64. Već 1986. godine, nakon prodatih tričavih 400.000 primeraka, PLUS/4 nestaje s računarske scene.

Commodore 128

U „Commodoreu” su po svaku cenu želeli da izrade računar koji će dostojno zameniti slavni C64. Tako je 1985. godine predstavljen po mnogo čemu revolucionarni Commodore 128 po ceni od 300 dolara. Imao je devedesetdevetoprocentnu kompatibilnost s „debeljkovim” softverom u tzv. C64 modu. Pored njega tu je bio i osnovni C128 mod i CP/M. Procesor ovoga puta nosi oznaku 8502 i „kuca” na čitava 2 MHz. U modu C64 ovaj procesor je emulirao rad modela 6510 radeći brzinom od 1 MHz. Za CP/M mod je zadužen poseban procesor, poznati „Zilogov” Z-80. Kako mu u samom imenu stoji, C128 je imao 128 KB radne memorije i 48 KB ROM-a, a maksimalna radna rezolucija iznosila je čitavih 640 x 200 piksela uz 16 boja. Godine 1987. tržištu je predstavljena poboljšana verzija 128D koja je sadržavala ugrađenu disk jedinicu (model 1571), dok se proizvodnja ukida 1989. godine posle ukupno četiri miliona prodatih primeraka. Na vidiku je već bilo doba Amiga i Atari ST računara.

Vladimir PISODOROV