Osnovni razlog za neverovatnu popularnost serijala Commandos na području šireg Balkana nije kvalitet dotičnih igara niti zanimljiv period Drugog svetskog rata. U pitanju je čist mazohizam i uživanje u patnjama kojeg se niko ne stidi jer dolazi u društveno prihvaćenoj formi kompjuterske igre. Mi kao da volimo da nas biju i da po hiljaditi put pokušavamo nešto što bi razuman čovek vrlo brzo batalio.

Commandos 3: Destination Berlin je blaža verzija mamuza, visokih kožnih čizama sa šiljatom štiklom, biča i vezivanja za krevet. Mentalno-fizička load-save-scream tortura za ljude koji imaju dva rezervna paketa živaca za eksploataciju, potrošnju i zamenu. Igra koja ima dvogubo dejstvo zavisno od godišta, strpljenja i slobodnog vremena: ili ćete poludeti ili ćete uživati, bez nagoveštaja treće opcije. Homeworldu 2 su zamerali težinu neprilagođenu početnicima, a u poređenju sa Commandosom 3 on izgleda kao šetnja u parku. HW2 zahteva veštinu, razvijeni strateški um i dobre reflekse; uz malo vežbe, vrlo brzo ćete postati iskusan admiral koji primećuje plodove svojih muka kroz balansiran sistem teškoća i nagrade. Ovde, kao i u pravom ratu, nema koristi već muka i breme ostaju konstanta do kraja.

Zvuči grubo, ali je više nego istinito. Pyro Studios je izgleda ozbiljno shvatio feedback legije fanova koji su se žalili da je dvojka bila previše lagana (a nije), tako da su verziju tri projektovali da traje. Što kroz ekstra sadržaj što kroz pumpanje težine od koje se diže kosa ispod beretke.

Novine koje Commandos 3 donosi na konceptualnom planu su mnogobrojne: tri odvojene i relativno dugačke kampanje, timski i pojedinačni multiplayer (prvi put), bolje balansiranje sposobnosti komandosa i realniji splet akcija koje mogu preduzimati, veća nelinearnost u toku misija, koja ovoga puta zaista omogućava da neke od njih završite na način koji sami odaberete... Iako su grafika i zvuk ostali suštinski istog kvaliteta, mislimo da ovakva kombinacija 2D i 3D grafike teško može biti bolja bez postavljanja nemogućih zahteva za igračke konfiguracije kojima raspolažu prosečni korisnici. Na probleme iz prethodnog dela nije obraćena pažnja: pre svega, na izuzetno teško snalaženje i nepreglednost akcija koje se odvijaju u enterijerima, gde ćete provoditi otpilike 50% igre. Bez obzira na to što je unutrašnjost kuća urađena u full 3D maniru, problemi vezani za uske prolaze, navigaciju i detektovanje protivnika nisu zanemarljivi. Izvesnih muka ćete imati i u eksterijerima, pogotovo onih vezanih za lociranje neprijatelja zaklonjenih nekom preprekom, vegetacijom ili zidom. Na svu sreću, mali dodatak interfejsu (taster ’F5’) će vam „osvetliti” oponente i olakšati planiranje. Spoljašnost je, kao i u prethodnom nastavku, moguće rotirati i akciju posmatrati iz jednog od četiri moguća ugla, što je prilično daleko od Pyrovog obećanja da će rotacija biti potpuno slobodna, kao u enterijerima. Bolje išta nego ništa, a bez ovoga nijednu misiju sigurno nikada ne biste završili.

Pomenute kampanje su smeštene u tri različita okruženja i timeline Drugog svetskog rata. Prva počinje u Staljingradu gde ćete obezbeđivati sastanak savezničkog generala sa Rusima (i posle zarobljavanja biti deportovani u Berlin), drugu i treću startujete u Francuskoj, otimajući voz sa opljačkanim umetničkim delima (što je bila Geringova pasija) ili pripremajući teren za D-Day uz kasnije učešće u samom iskrcavanju. Zadaci u misijama često neće biti precizno saopšteni kao u dvojci, već ćete morati da se snalazite i improvizujete. Misija u Berlinu je najočigledniji primer: imaćete zadatak da pobegnete iz podzemnog zatvora, da se probijete na površinu i pronađete i likvidirate izdajnika koji vas je prodao u Staljingradu. Lakše reći nego učiniti. Grad vrvi od vojnika i zgrada u koje se može ući, a vama ostaje da istražite gde se zlotvor nalazi. Dotična misija dobro ilustruje i nelinearnost: neprijatelja možete ubiti snajperom, možete mu minirati automobil, a možete mu se prišunjati sa špijunom u oficirskoj uniformi i ubrizgati mu tri doze otrova. Treća zasluga te misije jeste i ilustracija težine: spremite jedan slobodan dan, vodeći računa da ste se prethodne noći dobro naspavali jer vas očekuju Tantalove muke sa izbegavanjem patrola, Gestapovaca koji vas provaljuju sa 100 metara i oficira kojih ima na sve strane...

Modifikacija sposobnosti komandosa pre svega se odnosi na univerzalnu mogućnost korišćenja pušaka i većine oružja, pa i granata koje sada može da baca svako, a ne samo Sapper. Tu je i opcija za korišćenje stacionarnih mitraljeza koje Beretka može pokupiti i pucati iz ruke (iz „čeka” moda) u Staloneovom stilu. Pas Whiskey i Nataša su izbačeni iz ekipe, tako da ćete ponovo imati ekipu na koju ste navikli od prve igre u serijalu.

Miodrag KUZMANOVIĆ