Svake godine ponavlja se isti ciklus – kvartalna plima i oseka profita za kojom se industrija igara povodi diktira neizbežnu navalu naslova tokom još jedne praznične sezone, kada će se lavovski procenat dugo najavljivanih hitova iznenada naći u prodaji. U predstojećem stampedu bleštavih igara lako je prevideti igre bez zvučnog imena, koje se uprkos nedostatku pedigrea ističu igrivošću i inovacijom. Freedom Fighters je jedan takav naslov, potencijalni sleeper-hit koji će svaki ozbiljni igrač-gurman umeti da prepozna i ceni.

Već bi činjenica da je u pitanju nova igra iz radionice IO Interactive (kompanije poznate po moralno ambivalentnom Hitman serijalu) trebalo da ukaže na njene skrivene kvalitete. Freedom Fighters na prvi pogled ipak ne uliva poverenje, te se olako može otpisati kao standardna pucačina u trećem licu, koja uz to sveukupnim dizajnom snažno asocira na slične naslove sa konzola. Međutim, početna razočaranost jednostavnom mehanikom igranja i konzervativnom grafikom ubrzo će ustupiti mesto zaintrigiranosti pošto shvatite njen potencijal. Freedom Fighters u biti jeste akciona igra, ali sa taman dovoljno taktičko-inovativnih elemenata da zabiberi osnovni koncept, što u sprezi sa bezmalo besprekornom izvedbom donosi sate dobre zabave.

Zaplet igre se odvija u alternativnoj sadašnjosti u kojoj se hladni rat nikad nije završio. Ruski Medved je daleko agresivnije plasirao svoje komunističke ideale, postepeno asimilujući Evropu i Aziju iza gvozdene zavese, sve dok Amerika nije ostala poslednji bastion slobode i demokratije (izražen stripski senzibilitet opravdava krajnje blesavu fabulu). Jednog jutra braća vodoinstalateri Kris i Troj posećuju prazan stan vođe antikomunističkog pokreta, Izabele Anđeline, kada u zgradu iznenada upadaju ruski vojnici i nasilno odvode Troja. U sveopštem haosu, unezvereni Kris kreće za otetim bratom, dok se sa ulica Njujorka čuje teško kotrljanje tenkova sa crvenom petokrakom. Ruska invazija Amerike je počela.

Eksplozivni početak igre zadržava svoju snagu tokom prve deonice, kada će vas igra naučiti osnovama upravljanja prilikom bekstva iz okupirane zgrade, kroz niz saveta suptilno ukomponovanih u akciju. Vaš lik je u stanju da pored francuskog ključa nosi dva tipa naoružanja (primarno i sekundarno), kao i dodatnu opremu poput dvogleda i ručnih granata. Slično kao u Splinter Cellu, orijentisanje pogleda je nezavisno od pravca kretanja lika, što omogućava odličnu preglednost situacije. Dizajneri su od Sema Fišera takođe pozajmili trik s gledanjem preko desnog ramena radi preciznijeg ciljanja. Kris se nakon bekstva ubrzo pridružuje pokretu otpora (koji inače koristi kanalizacionu mrežu za kretanje po gradu), u nadi da će tako najlakše spasti brata.

Posle prvih nekoliko misija koje ćete obaviti solo, od Izabele dobijate dva gerilca pod svoju komandu, nakon čega Freedom Fighters poprima potpuno novu dimenziju. Naime, uspešnim obavljanjem zadataka i bonus ciljeva harizma će vam rasti, a samim tim i broj otporaša voljnih da vas slede. Početna cifra od dva saborca će tokom igre postepeno narasti do maksimalnih dvanaest članova, kada će česti vatreni okršaji po ulicama Njujorka prerasti u prave bitke, sa više desetina učesnika. Upravljanje saborcima izvedeno je izrazito jednostavno, pomoću svega tri tastera: Regroup, Attack i Defend Position. U zavisnosti od dužine pritiska na taster, na vaše komande reagovaće samo jedan član odnosno cela grupa. Posle kraćeg perioda navikavanja, sa lakoćom ćete postavljati unakrsnu vatrenu podršku.

Uspeh ovako elegantnog sistema u potpunosti zavisi od veštačke inteligencije koju su programeri uspeli da udahnu vašim vojnicima. Sveopšti kvalitet AI rutina u igri Freedom Fighters je za svaku pohvalu, pošto će vaši gerilci brzo i efektivno izvršavati naređenja, ostavljajući vas da se skoncentrišete na čuvanje sopstvene kože. U stanju su da pravilno koriste zaklon tokom borbe, kao i da vas slede duž zaista kompleksnih trasa (krovovi, grede, prozori, razrušene zgrade) bez „zaplitanja” o pejzaž. Ruski vojnici ispoljavaju sličan nivo samostalnosti, mada ih njihova tendencija da se kriju iza buradi s gorivom često košta glave.

Tipovi operacija kreću se od spasavanja zatvorenika do sabotaže. Misije dolaze u setovima od po dve-tri mape, sa međusobno povezanim ciljevima. Jedna od prvih misija tražiće od vas da prodrete do policijske stanice, ali će vas ometati dva snajpera sa benzinske pumpe preko puta. Rešenje je da im kanalizacionim sistemom priđete otpozadi i raznesete cisternu. Podizanjem zastave na glavnom objektu unutar mape objavljujete pobedu u tom sektoru. Ukoliko želite da osvojite maksimum bodova na datom nivou, ponekad treba sačekati sa podizanjem zastave dok ne izvršite sve ciljeve, pošto se na nivo ne možete vraćati kada se jednom stars-n-stripes ponosno zaviori.

Mape su većinom urbanog karaktera, dizajnirane tako da igraču omogućavaju više različitih putanja. Neprobojnom ruskom uporištu nasred ulice je često moguće prići kroz uličice sa strane ili, recimo, s prozora obližnje zgrade skidati vojnike snajperom. Šahtovi koje koristite da se krećete između mapa takođe služe za snimanje pozicije. Na nivou ih ima taman toliko da napredovanje učine izazovnim, ali ne i frustrirajućim.

Najveća zamerka koju možemo uputiti ovom ostvarenju jeste dužina – Freedom Fighters ćete završiti za samo osam do deset sati, što je nedovoljno da se zasitite low-fat akcionog taktiziranja.

Đorđe NAGULOV