Antologijska igra The Pirates! Neprevaziđenog Sida Mejera poslužila je kao uzor brojnim softverskim kućama koje su tokom poslednjih godina uporno pokušavale da ponove uspeg legende. U toj konkurenciji najviše priznanja dobio je Sea Dogs (SK 1/2001) ruske kompanije „Akella”, po mišljenju većine igrača i kritičara najuspeliji rimejk originalnog Piratesa. Dugo najavljivan i više puta odlagan nastavak pojavio se nedavno pod imenom „pozajmljenim” od novog holivudskog hita s Džonijem Depom u glavnoj ulozi. Na ovakav korak „Bethesda” se odlučila zbog boljeg plasmana igre, što bi bilo sasvim u redu da igra i film nemaju svega dve zajedničke osobine: bave se gusarima i odvijaju se u Karipskom moru.

Glavna njuška igre je stameni Natanijel Houk, „slobodni kapetan” koji je mimo volje uključen u borbu za prevlast nad Karibima što se tokom 17. veka vodila između Francuza i Engleza. Glavni zadatak Houku postavlja engleski guverner, zahtevajući od njega da se infiltrira na ostrvo koje su nedavno zaposeli francuski osvajači i pribavi informacije o njihovim planovima. Tako počinje avantura u kojoj igrač ima potpunu slobodu da skrene s kursa glavnog zadatka i pozabavi se sopstvenim interesima, pre svega bogatstvom i reputacijom.

Kvalitet novog STORM 2 enginea, koga su u „Akelli” temeljno preuredili, ogleda se u izuzetnom kvalitetu grafičkog prikaza i skromnoj hardverskoj zahtevnosti. Dok boravite na kopnu uživaćete u sjajnim teksturama, bogato animiranoj podlozi i vizuelnim efektima; na moru je utisak još bolji i upotpunjen je fenomenalno prikazanom vodenom površinom kroz koju se provide gladne ajkule, uverljivim efektima magle koje se lagano navlači i pedantno modeliranim brodovima. Pohvala ne treba lišiti ni valjano prikazana oštećenja na brodovima koja nastaju tokom bitaka. Jedina zamerka može se uputiti na loše iscrtana lica sporednih likova, kao i na zvučnu podlogu s monotonim melodijama i dijalozima koji se uporno ponavljaju.

Na drugoj strani medalje, kao protivteža sjajnoj grafici, stoji nešto slabija atmosfera igranja. U celini gledano, Sea Dogs 2 je osvežen novim elementima koji proširuju dobro definisan akcioni RPG koncept originala, pri čemu su više nego ranije istaknuti fantazijski elementi. Napredovanjem kroz igru stiču se brojne veštine i biće potrebno mnogo vremena za sticanje iskustvenih poena i poboljšanje nivoa kapetana i, što je još važnija, njegove posade. Priča jeste kliše, ali je dovoljno koherentna i obogaćena raznovrsnim sporednim likovima dobro uklopljenim u zbivanja i neočekivanim obrtima koji drže pažnju. U odnosu na original znatno je povećan i broj lokacija koje treba posetiti, od negostoljubivih prašuma do autentično oslikanih gradova.

Na kopnu se dobar deo vremena provodi u čarkama s brojnim neprijateljima, koje zbog problematičnog borbenog sistema nisu previše zanimljive. Rogobatne kontrole oslanjaju se na upravljanje mišem, ali bez mogućnosti hodanja postrance i odlikuju se loše mapiranim komandama u podrazumevanom rasporedu (zato ih treba preurediti već na samom početku igre). Ishod borbe uglavnom zavisi od umeća, tačnije strpljenja igrača, a manje od statističke analize iskustvenih poena protivnika; pri tome, na taktičkom planu nema mnogo prostora za improvizacije, pa borbe ubrzo postaju dosadne, a u slučaju da megdan delite s više napasnika, i očajno teške. Bitke na moru su već druga priča i tu suština leži u dobrom manevrisanju i preciznom gađanju. I dok ćete ovo prvo lako savladati, preciznost u početku neće biti jača strana vaših momaka – debelo će promašivati cilj i sa vrlo male udaljenosti, te će umesto neprijatljskog plovila brže potopiti vaš krhki entuzijazam. Doduše, mnogo toga zavisi od pravilnog izbora oružja, taktičkog raspoređivanja brodova, a ponajviše od iskustvenog nivoa posade. Koliko je to važno postaje očigledno kada posada krene u osvajanje pobeđenog broda po partizanskom „juriš” principu, ne vodeći računa o zaleđini i brojnosti protivnika. Da stvari budu još gore, AI protivnika je prilično dobar i oni svakako neće dozvoliti da budu lako pobeđeni, čak ni kada se suoče s brojnijim neprijateljem.

Iako u većini elemenata Pirates of the Caribbean značajno proširuje koncept originalnog Sea Dogsa, utisak je da je bilo prostora za mnogo više unapređenja, naročito kada su u pitanju kontrolni sistem i stabilnost (krahiranja nisu retkost). Više računa trebalo je voditi i o težini, budući da je igra tendeciozno vezana za film koji će biti tinejdžerski hit, te će gomila neiskusnih klinaca s puno entuzijazma poželeti da se otisnu karipskim vodama, ne sluteći kakav ih pakao čeka već na samom početku igre. Neočekivano je i potpuno ignorisanje bilo kakvog režima za više igrača, što je šteta zbog vrlo dobro osmišljenih pomorskih bitaka, koje bi u multiplayer okruženju bile pun pogodak.

Gradimir JOKSIMOVIĆ