Potpuno odbacujući, često pogrešno, mišljenje da je za moderan igrački hit potrebna hiper-ultra-mega 3D grafika uz lokve krvi na ekranu i ludačku hardversku zahtevnost, momci iz poznate austrijske softverske kuće „JoWood” podarili su nam pravi biser. Neighbours From Hell predstavlja svojevrstan povratak korenima igranja i pravo osveženje za posustalu PC igračku scenu.

Susedi su zamišljeni kao virtuelna humoristička TV serija i predstavljaju mešavinu strateško–upravljačkih elemenata igranja. U glavnim ulogama su simpatičan debeli čikica i njegov zločesti sused Vudi koji treba da zabave publiku kraj malih ekrana. Scenografija i postavka nivoa zamišljena je tako da podseća na klasičan TV studio uz 2D prikaz i pogled „sa strane”. Radnja se odigrava u komšijinoj kući (na početku u nekoliko soba dok se nove „otključavaju” igranjem) koja je poprište pravog malog rata između njega i Vudija. Debeli sused je zapravo prava napast i potpuno neuviđavna osoba pa pored konstantne buke koju pravi glasnim gledanjem televizora često voli da majstoriše po kući nedeljom, drži životinje, sluša lovačku muziku i sl. što je malom Vudiju već dozlogrdilo. Smislivši pakleni plan da mu se osveti za svaki put kad mu je prekinuo odmor, Vudi se uvlači u susedovu kuću i „smešta” mu najmaštovitije zamke (ravne onima iz filma „Sam u kući”) kako bi ga nervirao.

U duhu pravih humorističkih serijala, umesto nivoa, igra je podeljena po epizodama (serijalima) a sve akcije burno su popraćene tapšanjem i smehom publike koja se nalazi na snimanju. Pre početka svake epizode od reditelja se dobijaju zadaci kao i kratko uputstvo koje nagoveštava kako bi određeni trikovi mogli uspešnije da se izvedu. Njihov izbor je zadovoljavajuće bogat, ali ih je nemoguće svojevoljno birati pre početka misije. Jadnom debeljku možete da naudite na toliko različitih načina da je vrlo teško odlučiti se za omiljeni. Postavljanje sapuna na pločicama u kupatilu ili kuhinji, zapušavanje WC šolje toalet papirom, „kuvanje” jajeta u mikrotalasnoj pećnici, punjenje boce piva laksativom, zamena duvana za lulu barutom i slično samo su deo bogatog repertoara kojim ćete izluđivati komšiju.

Prelazak nivoa uslovljen je postizanjem određenog nivoa (procenta) gledanosti koji se penje sa uspešnošću postavljanja zamki. U igri se pored glavna dva lika povremeno pojavljuje komšijin pas i papagaj (da biste prošli pored njih morate da se šunjate), a na jednom nivou i prase koga ovaj tovi za gozbu (na sledećem nivou ga i pojede). Upravljanje Vudijem više je nego jednostavno jer se obavlja isključivo putem miša. Kretanje, uzimanje objekata i priprema zamki obavlja se pritiskom levog tastera na mišu dok se šunjanje obavlja pritiskom na desni taster.

S obzirom da svaki nivo sadrži određen broj trikova koji mogu da se koriste u svrhu nerviranja komšije važno je istaći da ih nije potrebno sve iskoristiti kako bi se misija kompletirala. Međutim, da bi se postigao što veći rezultat trikove ćete itekako koristiti a tajna je u planiranju njihovog redosleda, tako da se jadni komšija konstantno drži iznerviran (može da se vidi na skali u levom donjem uglu). To donosi bonus bodove (procente) i mada nije neophodno za završavanje nivoa izaziva buru smeha kod publike koja se nalazi u virtuelnom studiju (komšija počne glasno da negoduje i mlatara rukama, a na kraju mu od trzanja „krcne” i kičma). Da bi koliko–toliko usložnili proces programeri su ubacili vremensko ograničenje čijim se isticanjem nivo automatski završava. „Ispucavanjem” svih trikova za dati nivo isti se okončava pre isteka vremena, ali to ne donosi dodatne poene.

Ono što daje poseban šmek Susedima je izuzetno detaljna 2D grafika karikaturalno–stripskog izgleda. Likovi su izvrsno animirani i prava ih je milina gledati kako se kreću po ekranu. Zvučni efekti se u potpunosti uklapaju u atmosferu (tapšanje i cerekanje publike, gunđanje debeljka, zvuci okoline nastali u interakciji sa objektima..) dok je muzička podloga izvrsna – prava „serijska”. Nedostatak konverzije među likovima (čak i kad vas debeljko uhvati na delu) ne primećuje se i u potpunosti odgovara duhu igre.

Najveća mana igre je njena dužina. Pored tri nivoa tutorijalnog karaktera, ima ih svega još 14 (podeljenih u tri TV sezone). Pored toga, čak ni u kasnijem stadijumu igranja, postavljeni uslov za dostizanje željene gledanosti nije teško premašiti pa se nivoi uglavnom prelaze iz prvog pokušaja. Ono što može da produži vreme igranja leži u činjenici da se zadaci zbog svoje zabavnosti mogu proigrati nebrojano puta. Isto tako, svojevrstan izazov predstavlja dostizanje gledanosti od celih 100 procenata (nimalo jednostavan cilj na nekim nivoima), kao i zasluživanje nagrada za gledanost svakog od tri serijala. Da bi se osvojila zlatna statua (Oskar, Emi, ili šta već) potrebno je ostvariti gledanost veću od 90 procenata na svakom od nivoa jednog serijala. Za srebrnu statuu dozvoljen je jedan podbačaj, dok se bronza zaslužuje sa dva podbačaja ispod 90 procenata. Po nekim nezvaničnim informacijama nastavak je već u pripremi i doneće izlazak suseda na otvoreno. Tačnije, debeljko je odlučio da mu je potreban odmor i polazi na krstarenje luksuznom jahtom.

I, za kraj, jedna napomena: bez obzira na to koliko vam se Susedi činili zanimljivim i inspirativnim, nemojte ovo raditi kod kuće.

Vladimir PISODOROV