Futuristički hibridi shootera i simulacije u većini slučajeva mire dve suprostavljene filozofije u igranju igara, praveći kompromis između striktne realnosti i nerafinisane akcije. Balans ta dva faktora može znatno da varira, skrećući u „ozbiljne” vode jednog Mechwarrior sveta, ili stavljajući dodatne tegove na tas raspojasane (mada sjajne) makljaže klonova Wing Commandera. Ovakav univerzalni pristup ponekad se kombinuje i sa elementima strategije, kada dobijamo naslove poput Uprisinga i Battlezonea. Nažalost, ukrštanje ovih polupomirljivih elemenata ima za posledicu vrlo neizvesan tržišni uspeh tako projektovanih naslova, što uzrokuje relativno oskudnu ponudu istih u proteklih nekoliko godina.

Battle engine Aquila, pre nekih šest meseci izdat u verziji za Xbox, konačno postaje i deo letnje ponude igara za PC. Znatno unapređene grafike i sa potpuno novim engineom, igra izgleda mnogo bolje od konzolne varijante, prateći sve moderne trendove na audio/vizuelnom polju novog igračkog hardvera. Sa kontrolnom šemom koja ipak više priliči WSAD+mouse kombinaciji nego analognom gamepadu, čini se da je pravi potencijal igre dostignut tek sada.

Ako ste pre nekoliko meseci videli ili odigrali Gunmetal, imaćete sasvim jasnu predstavu o tome šta Battle Engine Aquila zapravo predstavlja. Pilotirajući ratnom mašinom budućnosti koja ima sposobnost morfinga i slobodnog izbora zemaljsko/vazdušne varijante, imaćete priliku za uživanje u kombinaciji mnogobrojnih akcija sa malo simulacije. Aquila je igra sa kratkim, ubistvenom misijama i suludim arkadnim pulsom, kao stvorena za odmaranje mozga na letnjim ferijama.

Igra je bazirana na klasičnoj misionoj strukturi podeljenoj na epizode, sa nekoliko interesantnih elemenata koji je čine boljom od Gunmetala (koji joj je najbliži i najprimereniji kompetitor). Pričica koja prati i opravdava vašu akciju nije superinteresantna, ali nije ni mnogo banalna, a ista se gradi kroz FMV sekvence i konsultaciju uputsva koje se nalazi na CD-u (pošto intro fali, početnu premisu ćete morati da pročitate). Elem, sukob dve vojne frakcije na planeti čije se polarne kape otapaju i čvrsto tlo čine veoma dragocenom robom počinje iznenadnim napadom loših momaka na dobre. Jedina nada napadnute i humanistički orientisane Fersetti civilizacije eksperimentalno je mech oruđe, čijeg pilota nalaze u talentovanom vozaču hover-viljuškara Hawku Wintersu (oh, mercy). Naš momak će kroz dva tuceta progresivno sve težih misija morati da opravda ukazano poverenje, mlateći resurse zlog Muspela kroz raznovrsnu kombinaciju ofanzivno/defanzivnih misija (u prvom delu igre preovlađuju defanzivne, a u drugoj polovini kampanje ofanzivne). Svaka pojedinačna misija ima i svoju alternativnu varijantu (tzv. EVO), koju otključavate ako prethodnu misiju završite sa dobrim rejtingom (ako pored primarnih ispunite i sve sekundarne zadatke).

Zadaci koje ćete izvršavati u borbenim zonama (ostrvima), u ogromnom broju slučajeva podrazumevaju podršku vašim trupama na zemlji i u vazduhu, bilo da se radi o napadu ili odbrani. Odbrana baze, čišćenje plaže pred iskrcavanje pešadije, uništavenje stacionarnih odbrambenih građevina, zaustavljanje oklopnog juriša protivničkih snaga, sprečavanje bombarderskih eskadrila da vam poravnaju bazu, obaranje lovaca koji jure vaše bombardere... Karakter gotovo svih bitaka je masivan, sa desetinama jedinica uklještenih u bespoštedni sukob, sa vašim imputom kao presudnim faktorom pobede ili poraza. Vaša preterana dominacija na bojnom polju je ono što celoj stvari snižava ukupnu ocenu: desetine tenkova, iznad kojih lete dve eskardile friendly vazduhoplova neće ništa uraditi bez vas... Zašto komanda onda ne ispljune još jedan battle engine i potpuno zanemari pešadiju, oklop, brodove i artiljeriju?

U osnovnoj, zemaljskoj formi Aquila je mehanički arahnid, koji je jednim klikom na space taster transformiše u mlazni lovac/bombarder. Dok je na zemlji, ima prednost u energiji koja se konstantno obnavlja, uz mogućnost upotrebe težeg naoružanja; leteća varijanta nudi mnogo bolju poktretljivost, ali troši energiju iz koje se napaja štit i pojedino naoružanje... Naoružanje varira od energetskih varijanti (pulse cannon, nalik na PPC iz Mechwarriora), preko mini-guna koji troši municiju, granata, samonavođenih projektila, torpeda i klaster-bombi. Neka oružja (Minigun i projektili) automatski nišane protivnika koji se nalazi u centru HUD-a, dok je prednost energetskih beskonačna municija (kao što rekosmo, energija se automatski obnavlja). Energiju, municiju i oklop možete nadopuniti na za to predviđenim mestima (landing pad), za čega nećete imati prilike u čisto ofanzivnim misijama u kasnijem toku kampanje. Naoružanje koje nosite u misiju ne možete proizvoljno menjati, ali se možete odlučiti za jednu od predefinisanih varijanti loadouta zavisno od tipa battle enginea kojeg vodite u bitku (postepeno vam se otključavaju sve bolji modeli).

Miodrag KUZMANOVIĆ