Perfect Ace je idealan primer kako je dobro osmišljen koncept pripreme uništen lošom finalizacijom posla. Naime, kako bi što bolje „ušli” u filozofiju tenisa, programeri su angažovali nekoliko svetski poznatih teniskih stručnjaka koji će im pomagati svojim opservacijama (Dejvida Felgejta, Džejsona Gudala i Džejmsa Dejvidsona). Upravo zbog toga najjača strana igre je ponašanje igrača na terenu, njihove kretnje i udarci. Međutim, sve ostalo je na toliko niskom nivou da značajno zaostaje za ostalim naslovima u žanru.

Na prvi pogled, Perfect Ace će retko koga oduševiti, kako izgledom tako i igranjem. Radna rezolucija od bednih 640 x 480 piksela donosi prilično ružnjikav prikaz koji je „žedan” dodatne detaljnosti. S obzirom da autori nisu obezbedili prava za korišćenje imena pravih turnira (sponzora i igrača) sve destinacije (ima ih 16) su fiktivne i prilično mršavo predstavljene. Najgore su urađeni šljakasti tereni jer tekstura više podseća na pesak nego na prepoznatljivu crvenu podlogu.

Sa druge strane, pokreti igrača verno su preneseni mada je na njihovim modelima takođe vidljiv nedostatak poligona i kvalitetnijih tekstura. Priču o tehničkim karakteristikama završili bismo konstatacijom da su zvučni efekti osrednjeg kvaliteta, što se pogotovo odnosi na ponašanje publike i očajano tempiran komentar.

Pored svega negativnog, Perfect Ace donosi i nekoliko zgodnih novina i to u najvažnijem segmentu – gameplayu. Saveti trojice majstora, kao i pomno posmatranje reakcija pravih tenisera doveli su do toga da se igrači znatno realnije ponašaju na terenu. Tako se recimo često može desiti da ako „utrčite” u lopticu odigrani udarac uopšte ne dospe do mreže, vraćanje jakog servisa završi u publici ako se za ritern odabere pogrešan udarac, loptica odleti nekoliko metara u aut usled nepripremljenosti za odigravanje udarca itd. To u mnogome popravlja utisak o igri jer razbija dosadašnje šablone primenjivane u teniskim simulacijama. Uz to odigravanje udaraca je izuzetno lako (postoji četiri različita) i u potpunosti se savladava za tri-četiri minuta igre. Ipak, postoji i jedna negativna pojava koja se ogleda u previše sporom letu loptice kroz vazduh (naročito u drugoj fazi leta) što dovodi do osećaja da ista nema potrebnu težinu te da se ponaša kao ona badmingtonska. Šteta!

Vladimir PISODOROV