 Lionheart: Legacy of the Crusader |
U poslednje tri godine prošlog veka, kada je svet bio mlad, kada su muškarci učili mačevanje a devojke nosile suknje, pravih vrednosti na polju RPG-a bilo je u izobilju. Za većinu njih bio je potpuno ili delimično odgovoran famozni „Black Isle” koji je samostalno, ali i u kreativnoj kooperaciji sa „Biowareom” iznedrio hitove kalibra Fallouta, Baldur’s Gatea, Planescape: Tormenta i Icewind Dalea, fundirajući prag kvaliteta po kome se danas sude svi naslovi slične forme i izvođenja.Lionheart: Legacy of the Crusader, iako po mnogo čemu unikatan, ipak ne spada u prestižnu klasu kao navedene legende. Čini se da je firma pomalo izgubila dah, što je možda posledica prepuštanja većeg dela posla oko igre „Reflexive Entertainmentu”, koji nema nikakvog iskustva na ovom polju. Dotični tim, poznat po akcionoj pustolovini Zax the Alien Hunter i squad-based strategiji Star Trek: Away Team napravio je suviše veliki otklon ka akcionom podžanru rolpleja. Umesto na Fallout, Nasleđe Krstaša mnogo više podseća na Diablo 2, što će obradovati neke, ali (delimično) razočarati mnoge. Najuspeliji momenat igre bez sumnje je fantastični scenario i bogato alternativno-istorijsko okruženje magijom rastrzane Evrope 16. veka. Uzrok „disjunkcije”, odnosno violentnog mešanja magije i realnosti je krstaški pohod Ričarda Lavlje Srce u Svetu Zemlju, njegove borbe sa sultanom Saladinom i nesrećne likvidacije zarobljenih muslimana na koju je britanski vlastodržac prevarom nateran. Masovni pokolj pustinjskih ratnika kompletirao je ritual cepanja granice realnog i nerealnog, otvarajući širom vrata svetu senki, mitskih kreatura i zaboravljenog zla. Prisilni savez Ričarda i Saladina uspeva da porazi horde demona i „outer-planarnih” kreatura, privremeno zatvorivši vremensko-prostorne pukotine i donoseći polubezbedni status-kvo do sledeće erupcije. Kao protivteža zlu i misterijama dolazi do naglog jačanja Inkvizicije i Templarskog reda koji preuzimaju surovu, ali neophodnu kontrolu nad multipolarizovanom Evropom i dušama njenih stanovnika.Do sledećeg velikog pokušaja podjarmljivanja snaga slobodnog sveta mrak je čekao gotovo 400 godina, koristeći renesansu i početak slobode mišljenja kao perfektni milje za novi okršaj. Kontrazadatak sudbina dodeliće jednom od nezvaničnih Ričardovih potomaka: produkt jedne od vanbračnih pustolovina Lavljeg Srca biće bačen u ralje burnih događaja koji će još jednom svet okrenuti naglavačke... Lionheart je jedan od retkih RPG-ova koji koristi bezklasni sistem: umesto početnih odluka vezanih za izbor između borca, maga, lopova ili sveštenika, igra nudi potpunu slobodu kombinovanja i alokaciju iskustvenih poena u željenom pravcu. Ovaj sistem pravila, tzv. SPECIAL (strenght, perception, endurance, charisma, intelligence, agility i luck) dozvoljava totalnu kreaciju lika usko vezanih za stil igre. Treba vam karakter koji se dobro šunja, vešto obija brave i sposoban je za defanzivne magije, ili preferirate ulogu maga koji je sjajan u razgovorima sa NPC karakterima, vešt sa lukom i stelom i sposoban da nosi najteži oklop? Ili ste fan nečeg potpuno trećeg? Nema problema, Lionheart delivers! Nudeći nelinearnost po pitanju izbora frakcije kojoj ćete se pridružiti u odmotavanju storije (Templari, Invizicija, Vitezovi Saladinovog reda), igra će vam konstatno nuditi obilje opcija, odluka posle kojih sledi lagano račvanje i široku lepezu živopisnih lokacija, superzanimljivih NPC karaktera i maštovitih questova. Šetaćete kroz Španiju i Francusku, štrapacirati Barselonom, prelaziti Pirineje, lutati divljinom, pomagati katarskim jereticima ili Inkviziciji, sve u potrazi za svetim hrišćanskim relikvijama koje zlo pokušava da zadobije i cementira dominaciju. Ispunjavaćete questove undead verzije Jovanke Orleanke, pomagati Leonardu da Vinčiju da osposobi svoju leteću mašinu, Šekspiru da povrati svoju muzu zatočenu kod zajmodavca Šajloka, ići ćete u potragu za Nostradamusom i savetima za budućnost, izdržavati test vere zloglasnog kardinala Torkvemade... Ukratko, imaćete posla na najvećom koncentracijom istorijskih celebritiesa koja se ikada pojavila u nekoj kompjuterskoj igri! Međutim, veliki propust u koncepciji je nedostatak alignmenta i reputacije: vaše odluke će se ceniti na potpuno mehanički način, bez motivacionog faktora odlaska za dobru ili zlu ulogu (Planescape: Torment) ili lokalne reputacije, slave i statusa (Fallout), čime igra više naginje avanturi nego punokrvnom RPG-u. Ovakva konzerviranost je prava šteta za igru sa tako maštovitim potencijalom. Najveći podbačaj i prilično glupa dizajnerska odluka jeste akcenat na borbi, njenom dominantnom karakteru i težini. Questovi van gradova će se po pravilu svoditi na tamanjenje hordi karakondžula u poluakcionom maniru. Pregršt tamnica bremenitih protivnicima koji su nerealno jaki u odnosu na vaše sposobnosti podrazumeva višesatno čišćenje određenih zona, load/save ekstravagancu, mučenje sa odvlačenjem jednog po jednog protivnika od grupe i seckanjem do sutra ujutro. Bićete svedoci paradoksa da posle 4 dana igre, vaš lik 27. nivoa koji je potamanio desetak hiljada kostura, ljudi-zmija i elitnih assasina starca sa planine, posle susreta sa Nostradamusom i invazije Engleza na Španiju ima groznih teškoća u borbi sa par engleskih vojnika. Šta to treba da znači? Da engleski mačonoša predstavlja veću opasnost od 10 medveda, dva Titana i goblinskog šamana koji vas napadaju u isto vreme? Pre će biti da se radi o odsustvu dobrog planiranja, kojeg ćete biti sve više svesni proporcionalno napretku u igri. U poređenju sa legendarnim igrama koje „Black Isle” brand nose sa ponosom, ovo deluje kao korak i po u pogrešnom smeru. Better luck next time. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
