Poslednja stvar koja je potrebna posustalom žanru letačkih simulacija je ovakva glupost. F/A-18 Operation Iraqi Freedom je, najblaže rečeno, najveće softversko smeće u protekle tri godine, u kome ne može da uživa ni najokoreliji mazohista.

Čak i ako ideološko-marketinške razloge ostavimo po strani, ako zaboravimo da se okupacija ne izgovara kao oslobođenje, ostaje činjenica da se radi o pet godina starom naslovu kome su nakalemljene nove teksture i priheftane nove misije, koji je serviran u šarenoj kutiji i pušten u svet sa cenom od 30 dolara. F/A-18 Korea je još 1998. godine izgledala zastarelo, nudeći apsurdne misije iznad neteksturiranog terena, osim u verziji za 3Dfx kartice. Leteći iznad ravnih bilijarskih stolova, trouglastih planina i Bezijerovih kriva koje su po nečijem mišljenju trebalo da predstavljaju reke, imali smo utisak da su autori pogrešili deceniju, servirajući Interceptora sa Amige 500 u eri multimegahercnih PC računara. Fast forward u 2003: ista ekipa mirne savesti vadi Koreju iz naftalina, hefta i krpi šta treba i ’ladno nam nudi Iračku slobodu kao potpuno novi naslov. Nečuveno.

Igra ne poseduje nikakvu kampanju: vaš borbeni angažman se u celosti svodi na kompletiranje pojedinačnih misija, koje variraju od presretanja iračkih lovaca i bombardera (kojih lovaca i bombardera?), napada na položaje protivavionaca, eskort B-52 bombardera, juriša na tenkovske formacije i sličnih, a koje nemaju nikakvog uticaja jedna na drugu, niti bilo kakvu nelinearnu međusobnu vezu. Autori igre su osim decenije promašili i rat, s obzirom da su Iračani predstavljeni kao sila koja prihvata inicijativu i sukobljava se sa Amerima na otvorenom polju, što se dešavalo 1990. godine, ali ne i sada. Za igrače sklone dubljem poniranju u naučnu fantastiku obezbeđen je editor misija, u kome se do mile volje možete prepustiti istom tripu kao i autori igre, konstruisaći epske sukobe sa oklopnim divizijama Ba’ath partije, eskadrilama najnovijih migova i bombardovanju vavilonske kule. Šta reći? Jurnjava za Sadamom nikada nije bila ovako zamorna.

Jedina donekle svetla tačka igre su poletno-sletne operacije sa nosača aviona, koje su vrlo detaljne i predstavljene maksimalno realno, dodajući 20 poena ukupnoj oceni igre, inače bi otišla u minus.

Miodrag KUZMANOVIĆ