Pre upuštanja u megaduboko seciranje, želimo prvo da odgovorimo na osnovno pitanje koje se mota po glavi svakog ozbiljnog MMO igrača iz Srbije: da li je Age of Conan next best thing? Da li je ovo naslov koja ima snagu da utuli apstinentsko češanje WoW igrača koji kriziraju zbog toga što WotLK neće još pola godine? Da li je AoC igra koja zaslužuje da joj poklonite preostale mesece 2008. godine?

Nope. Bar za sada. Ovaj uslovni odgovor u velikoj meri prevazilazi samog Konana, bivajući poluaksiom za svaki novi MMORPG najviše klase. Masivne multiplejer igre ovog obima u najvećem broju slučajeva (uz izuzetke nalik na WoW i LoTRO) na tržište bivaju izbačene u polusirovom stanju, a izdavač efektivno očekuje od početne ture igrača da umesto nauljenih avanturista s dvoglavom sekirom i plaštom igraju ulogu beta testera koji plaćaju pretplatu. Age of Conan je tipični primer ovog pravila, mada smo očekivali da će stvari biti daleko gore: poslednje dve nedelje beta testa obećavale su totalnu katastrofu. Nekim čudom, Funcomovci su uspeli da u 18 sekundi do dvanaest isprave najteže bagove, čineći igru u dobroj meri igrivom. Pitanje koje se ovde pomalja jeste: šta je za vas dovoljno dobro i koju količinu rupa, buba, skakavaca i nedostatka sadržaja ste spremni da oprostite u nadi da će stvari kroz XYZ meseci/dana biti onakve kakve ste očekivali, tj. kakve je Funcom bezrezervno obećavao?

Ja, na primer, nisam spreman da sažaljevam multimilionsku korporaciju: u stanju sam da strpljivo čekam bolje sutra, ulazak Srbije u EU ili odlazak na letovanje, ali me savršeno boli uvo da „razumem objektivne teškoće pri realizaciji i eksploataciji MMORPG naslova najvišeg kalibra”. Prošlo je gotovo četiri godine od premijere World of Warcafta, čiji smoreni igrači čine gro populacije na koju Funcom računa i koji apsolutno očekuju i zahtevaju najviše standarde udobnosti, glatkoće i sređenosti pri investiciji slobodnog vremena, najskuplje stvari koje iko poseduje, u neki MMO. Čini se da fanboys/forumaši koji zabalavljeno brane Conana širom Interneta zaista nemaju mentalni kompas: sasvim je u redu oprostiti sopstvenom detetu svinjarije iz osnovne škole i strpljivo čekati da odraste i sazri, dok primena istog pravila i ulaganje iste emocije u jednu igru mogu samo da izazovu smeh u publici. Ocenu od 72 na kraju teksta zato shvatite kao poklon, debelo gledanje kroz prste i zalog moguće (bolje) budućnosti veselim Norvežanima: u trenucima najveće frustracije igrom, bio sam vrlo motivisan da je ocenim daleko niže.

OK, /rant off. Age of Conan, kao što verovatno znate, jeste fantasy MMORPG zasnovan na delima Roberta E. Howarda, američkog pulp fantasy pisca iz tridesetih godina prošlog veka. O rasama, klasama i sistemima arhetipova detaljno je bilo reči u „Prvom utisku” iz prošlog broja, tako da ćemo se za sada osvrnuti samo na procenu njihovog opšteg balansa, tačnije rečeno, njegovo odsustvo. Kao i World of Warcraft, i Age of Conan ima nekoliko debil friendly, neverovatno overpowered klasa koje omogućavaju stil igranja „roll your face over keyboard and pwn nubs”: u WoW-u su to warlock i donekle hunter, a u Conanu su tempest of Set i ranger. Sveopštu makljažu i gankeraj koji postoji na PVP serverima u 90% slučajeva inicira jedna od ove dve klase koje bez većih napora mogu da samelju bilo koga, a pogotovo klasu melee koja se totalno oslanja na komboe. Ovde se ponovo dotičemo kombo borbenog sistema o kojem smo govorili u „Prvim utiscima” i koji u čistom PVP-u žestoko favorizuje bilo koju klasu koja ne mora da se kreće ili vam dahće u facu da bi pravila štetu. Iniciranje svakog melee komboa za sobom povlači čekanje na on-screen indikatore pravca koje je potrebno pritisnuti da bi se kombo kompletirao i koji s napredovanjem po nivoima progresivno dobijaju stepene. Šta ovo znači? Ako recimo igrate kao barbarian, drugog igrača možete ubiti samo u melee radijusu, korišćenjem nekog od heavy damage komboa čija realizacija zna da potraje od jedne do četiri sekunde zbog besmislenog delaya koji postoji između koraka. U PVP-u niko normalan neće čekati četiri sekunde da vi isklikćete kombinaciju koja odvaljuje bubrege, već će (u slučaju Tempest of Seta, na primer), trčati koliko ga noge nose i pržiti vas munjama dok ne isplazite jezik, izlazeći vam metar iz radijusa pri finalnom koraku kombo poteza koji bi ga mogao oštetiti/ubiti. Uopšte nam nije jasno zašto komboi ne bi mogli da se izvrše u deliću sekunde, ako je igrač u stanju da superbrzo ispritiska potrebnu kombinaciju tastera koju ima u memoriji, već mora da čeka da ga računar sprovede na povocu i govori „sad pritisni 1... dobro... e sad stisni 2... sačekaj sekund... okej... 3...”. Svako ko je PVP-ovao sa arms warriorom u WoW-u plakaće od muke dok igra njegovu jadnu i čemernu AoC alternativu (bez obzira na to što je barbarian rogue arhetip), koja umesto plejta nosi light/cloth armor, koja nema efektivni intercept/hamstring i bilo koji efikasni instant udarac nalik na Mortal Strike. Znam, paralele za WoW-om su deplasirane, pristrasan sam itd. Ovde se ponovo dotičemo zamerke iz uvoda vezane za čekanje da stvari dođu na svoje mesto: jednoga dana, Funcom će koliko-toliko balansirati klase i omogućiti svakom veštom igraču da ubije drugog korišćenjem bilo koje rasne i klasne kombinacije, ali taj dan se još uvek ne nazire na horizontu.

Za sada, osim pukog zadovoljstva koje možete imati od gankovanja, PVP u AoC-u nema apsolutno nikakvu poentu: nema PVP titula, nema PVP geara, nema PVP endgamea ako ne računamo mini-battleground i famozne opsade guild gradova koje nismo imali prilike da iskusimo. Na serveru na kojem sam igrao nijedan guild do sada nije napao nikoga, nije bilo masovnih ofanziva niti rušenja zidina: neki kažu da su guildovi još uvek u procesu izdgradnje Tier 1 naselja, neki kažu da se čeka PVP patch koji bi trebalo da donese PVP nagrade... Za igru koja je na usta, uši i sve telesne procepe hvaljena kao ultimativni PVP naslov, njegovo odsustvo u finalnoj verziji igre je pomalo neoprostivo. Kada stvari jednoga dana dođu na svoje mesto, pojaviće se sledeći problem: guild koji poseduje najviše para biće u stanju da na berzi pokupuje resurse za izgradnju grada i napravi dominantni keep; guild koji bude kupovao keš preko gold sellera imaće najviše para i postaće dominantan u endgame PVP-u. Zatvoren krug. Prodavci zlata koji postoje u svakom MMO naslovu odnedavno su se pojavili i u AoC-u (recimo, dobio sam dvadesetak WTS whispera za jedan dan), što u ovom slučaju može potpuno da uništi iskustvo većini igrača. Gold selling je, između ostalog, uništio Everquestove; u WoW-u ga takođe ima, ali on ne utiče na endgame PVP/PVE: bez obzira na količinu para koju posedujete, to vam neće omogućiti da ubijete Kil’Jaedena ili zauzmete neko viđeno mesto u Arena bracketima (Wintrading ne postoji od poslednjeg patcha). Da li će goldselling upropastiti i AoC? „Bumo videli”.

PVE komponenta igre, u odnosu na betu, donekle je poboljšana većom implementacijom potrebe za udruživanjem: gomila grupnih questova koja se ranije mogla „solirati” sada zahteva proper setupe sa tenkom, hilerom i DPS-erima. Svaka zona u igri sada ima normalnu i „epic” varijantu u kojoj mobovi jače udaraju, imaju veću liniju zdravlja i „dropuju” bolji loot, što predstavlja odličnu stvar za grupu drugara koji zajedno kreću da igraju. Instancirane zone imaju i svoju negativnu stranu, pogotovo za solo likove koji traže grupu radi odrađivanja questa ili odlaska u neki dungeon. Svaka zona u igri ima nekoliko mirrora u zavisnosti od broja igrača u okruženju, što drastično otežava nalaženje i snalaženje neiskusnim avanturistima. Ovo u praksi znači da lik iz „Zeta” i lik iz „Tau” instance iste livade ne mogu da vide jedan drugoga (osim putem chata) ukoliko sporazumno ne pređu u istovetnu zonsku istancu. Sistem je previše komplikovan za nekoga ko nikada ranije nije igrao neki MMO: transfer zahteva da se nalazite dvadeset metara od najbližeg ressurection pointa i da iz dobro skrivenog menija u gornjem desnom uglu ekrana izaberete destinaciju. Sistem transporta takođe zaslužuje snažan flejm: zbog velikih zona i raštrkanih rez tačaka, AoC je jedna od retkih igara u kojima igrači umesto kretanja pribegavaju samoubistvu. Smrt kao prevozno sredstvo koje vam štedi desetine minuta štrapaca po stazama i bogazama svedoči o totalnoj nesposobnosti developera da skontaju šta je zabavno, a šta nije. Iako je borba u igri brutalna, visceralna i grafički veoma dopadljiva, ostali atributi „M” rejtinga (osim povremenih dojki) u igri jednostavno ne postoje. Age of Conan je malo jači od mineralne vode na planu sadržaja za starije: većina animiranih filmova na „Jetixu” izaziva veće kontroverze.

Da imamo prostora kao što nemamo, valjalo bi se osvrnuti na katastrofalni gathering/crafting sistem, na nestabilnost igre i pucanje prilikom tranzicije iz zone u zonu, na desetine bagovanih questova, na višeminutno učitavanje, groznu hardversku zahtevnost, na odsustvo podrške za DirectX 10 (mada je to najavljivano kao glavna fora finalne verzije), na... Istini za volju, trebalo bi pomenuti i (retke) trenutke kada AoC zaista sija, fenomenalnu grafiku, atraktivne i surove borbene poteze, solidno projektovane 5 men dungeone (mada je prva proper 5 men instanca, Sanctum, dostupna tek od 37. nivoa)...

Zašto, i pored svega, ocena koja spada u OK rang? Zato što AoC ima dobar, masivni kostur kojem za sada beznadežno nedostaje mesa, ali koji će se (možda) uspešno podgojiti i biti spreman za masnu konzumaciju negde oko Božića. Na njegovu žalost, tada će i Wrath of The Lich King dojahati u naša dvorišta: čak i kralj Konan, legendarni muževni varvarin koji seče glave oštrinom pogleda nema šta da traži u frontalnom duelu sa ledeno sarkastičnim, ali smrtonosno omnipotentim Arthasom. Ne zaboravimo ni Warhammer Online: Age of Reckoning, čija beta već sada obećava tržišnog igrača koji će piti vino iz Konanove lobanje.

Da sam akcionar, ne bih investirao u Funcomove deonice, bez obzira na „milion prodatih primeraka u prvih mesec dana”. AoC mora da se poboljša, dopuni i ispegla sada i odmah, ukoliko ne želi da zapliva rekom Stiks i završi u Hadu.

Miodrag KUZMANOVIĆ