Marvelomanija se nastavlja. Stripovi, filmovi i kompjuterske igre, divne li franšize da se zaradi puno „zelembaća”. Od stripa napraviti film, od filma igru, od igre strip i tako u krug dok se ne ispucaju sve moguće kombinacije. E sad, neko je ubedio razvojni tim firme Edge Of Reality da bi bilo kul i veoma originalno da naprave novog Hulka. Još ako iza projekta stane gigantski izdavač kao što je Sega, uspeh je zagarantovan. A možda i nije.

Nostalgično se prisećamo Brusa Benera kako sedi zavezan za stolicu u tekstualnoj avanturi iz 1984. godine na Commodoreu 64. „Bite lip” bila je prva komanda koju treba zadati da bi se Brus pretvorio u grdosiju i oslobodio kanapa i stolice. Nažalost, za Seginog Hulka ne može se reći da je tako maštovito odrađen. Na kao bajagi jednom DVD-u stiže nam crkavica bajtova koja jedva premašuje jednu trećinu dotičnog medijuma. Posle bezbolne instalacije, naći ćete se u Brusovoj koži. To je jedina stvar koja vam je jasna iz kratkog uvoda u priču koje zapravo ni nema. Valjda se podrazumeva da smo svi čitali stripove kao klinci, pa smo već dovoljno uvedeni u radnju.

Vreme je da se zgrabi miš i tastatura i da se malo preuredi Njujork. Igra je podeljena na nekoliko raznolikih misija kroz koje treba da se probijete pesnicama. Svaka misija ima checkpointe na kojima se automatski snima pozicija. Veoma zabavno može biti to što možete polomiti svaki objekat na koji naletite, uključujući i zgrade. Druge objekte kao što su automobili i bandere možete bacati na ljude koji vas besomučno napadaju i koji se spawnuju tolikom brzinom da bi im pozavideli i oni neprijatelji koji su vas smarali u Call of Duty 4. Hulk može i da se vine u nebesa i pri tom da izvodi akrobacije bacajući stvari okolo i slažući combo udarce za redom, sve u cilju humane akcije da se pobije sve što se mrda na ekranu. Što više lupate unaokolo, raste vam rage, dobijate neke nove skillove i postajete još jači. Posle pola sata igranja uhvatićete sebe kako besomučno cepate levi taster miša, igrajući igru jednom vijugom mozga, dok su ostale odavno otišle na spavanje. Tu i tamo proleti neki cinematic, pa se malo razbudite.

Grafika je izuzetno nazadna za današnje standarde. Sve je to moglo da bude mnogo bolje. Atmosfera i nije neka, jer se veštačka inteligencija neprijatelja svodi na ukopavanje u mestu i pucanje dok ih ne zalepite pesnicom za beton, a i nedužni građani, koji trče unaokolo i glume neku paniku, ne rade to baš kako treba. Kome danas treba neinteresantna igra koja još i ne izgleda nešto posebno i ne razbacuje se efektima?

Vladimir IGNJATIJEVIĆ