Nova P&C avantura iz Frogwaresove kuhinje (u kojoj su se do sada krčkale dogodovštine najpoznatijeg detektiva na svetu), inspirisana pričom o grofu Vladu Cepešu (poznatijem kao Drakula), na svu sreću predstavlja uglavnom potvrdu dobrih utisaka koje je ostavila preview verzija igre, uz nekoliko propusta koji, ipak, neće uspeti da efikasno zakucaju drveni kolac u srce ove avanture.

Zaplet igre predstavlja blagu modifikaciju Stokerovog epa gde se Džonatan Harker i Abraham Van Helsing već poznaju i aktivno se bave proučavanjem nečastivih pojava širom sveta i potragom za samim Princom tame. Nakon što se Džonatan infiltrira u Drakulin zamak pod krinkom asistenta zapadnoevropske biblioteke, postaje grofov zatočenik zbog svoje verenice Mine, koja neobično liči na Drakulinu nevestu Irinu koja se, nekoliko vekova ranije, nakon pokolja malobrojnih Drakulinih sledbenika radije odlučila na smrt na dnu dubokog ambisa nego na kraj u naručju ljubomornog grofa. Međutim, drevni egipatski manuskript, u kojem je opisan ritual za vraćanje mrtvih iz limba ukletih duša, i Mina, kao idealan kandidat za prihvatanje jedne od duša, Drakulin su recept za uspešnu reinkarnaciju njegove stradale dragane. Ovome, naravno, Van Helsing (odnosno igrač) treba da stane na put, pri čemu će proputovati pola Evrope (uz posetu egzotičnom Egiptu) u grozničavoj poteri za pomenutim tekstom i trci sa vremenom pre nego što Drakulin ujed nepovratno ostavi trag na Mini.

Ovako dobar potencijal poigravanja sa poznatim literarnim delom, na žalost, tek je blago iskorišćen u samoj igri. Drevni egipatski artefakt oko kog se vrti zaplet cele igre postaće negde na pola avanture potpuno nebitan (jer će ga Drakula već iščitati i pristupiti samom ritualu na kraju igre), a samo poreklo princa tame (koje je i u podnaslovu igre) objašnjeno je pukim čitanjem linija teksta u Drakulinom dnevniku (umesto da je taj deo priče urađen u interaktnivom obliku gde bismo vodili samog grofa, recimo). Ovome treba dodati i činjenicu da se lovac na vampire i najpoznatija krvopija nijednom neće sresti i ukrstiti mačeve u nekoj vrsti verbalnog sukoba, da se i sam Drakula u celoj igri pojavljuje nakratko, u svega par sinematika, kao i da celu stvar dodatno cementira i grozno kratko i antiklimaktično finale na vrhu Drakulinog zamka, nakon kog će (prilično komično) momentalno krenuti odjavna špica, pre nego što uspete da izgovorite šišmiš na egleskom...

Na svu sreću, sve ostalo, od meastralne grafike do avanturističkih elemenata gameplaya naprosto sija. Najveći kvalitet igre jesu majstorski osmišljene zagonetke, koje se najčešće odnose na provaljivanje i osposobljavanje različitih mehanizama i aparata kojih se ne bi postidela ni neka od avantura iz serijala Myst, i koje kriju dalje tragove u potrazi za prvim vampirom. Aktiviranje četiri mehanizma za otvaranje grobnice na groblju, petljancija sa sefovima u Drakulinom londonskom skrovištu, konstruisanje opskurnog ključa u radionici, provaljivanje kombinacije za sef kombinovanjem boja, dirki na klaviru i hemijskih formula, otvaranje Drakuline kripte rešavanjem svojevrsne slagalice sa elementima Drakulinog portreta koji se mogu uključivati i isključivati prema potrebi, uz nekoliko zagonetki u Kairu (i obližnjoj grobnici), koje koriste klasične elemente egipatske mitologije, predstavljaju krajnje originalne i sjajno osmišljene ideje u čijem je korenu rešenja uvek logika, pomognuta pravilnim praćenjem dostupnih tragova (ovo se odnosi i na, prema proceni autora teksta, najtežu zagonetku u igri u kojoj je potrebno dešifrovati poruku ispisanu hijeroglifima koja samo na prvi pogled deluje previše zamršeno). Manju zamerku u ovom segmentu igre stavili bismo na račun činjenice da rešavanju pojedinih problema nećete moći da pristupite pre nego što pojedine tragove za rešavanje i sami potvrdite i unesete u svoj verni dnevnik (konkretno, kombinaciju za otvaranje sefa u Drakulinoj kući pored groblja nećete moći da primenite sve dok ona ne bude i potvrđena i ubeležena klikom miša, bez obzira na to što ćete je uredno prepisati na papir).

Upravljački interfejs kranje je prijateljski nastrojen prema Van Helsingu, uz taster ’Space’ za otkrivanje bitnih predmeta ili izlaza sa ekrana (čak su ubačena i tri tipa ikonica koje će se pojaviti, u zavisnosti od toga da li je u pitanju prosto razgledanje, korišćenje, ili prelaz na novu lokaciju), pri čemu je bitno imati na umu da je pojedine predmete kasnije moguće upotrebiti, bez obzira na to što je inicijalno bila moguća samo njihova inspekcija. Atmosferi bitno doprinosi i pomenuti dnevnik u kom se nalazi inventar pokupljenih predmeta, sadržaj svih dotadašnjih dijaloga, lista bitnih dokumenata koji kriju preko potrebne tragove (novinski članci, pisma, dnevnici, portreti, rukopisi, skice i slična pisanija), kao i odeljak sa otkrivenim tragovima koje računar beleži umesto igrača. To međutim ne znači da nećete morati i sami da uposlite papir i olovku (i digitron u jednom slučaju), što je i najbolja potvrda kvaliteta koji jedna avantura može da ima.

Fotorealistična grafika (kao glavna atrakcija igre), koja je evidentna iz priložonih slika, definitivno je nešto što grafički dizajneri igre mogu s ponosom da stave u svoj portfolio. Bez obzira na to da li se radi o starom londonskom groblju, suncem opaljenim ulicama Kaira, austrijskoj biblioteci i manastiru, transilvanijskoj krčmi ili unutrašnjosti Cepeševog zamka, lokacije naprosto oduzimaju dah svojim kvalitetom i količinom detalja kojima su nakrcane. Sa njima se gotovo stapaju izvrsni 3D modeli svih likova kojima bi jedino zamerili pomalo robotske animacije kretanja i blago reumatične izraze lica. Glasovna gluma je na visokom nivou (što se naročito odnosi na gotovo sve prateće likove), uz zanimljiv podatak da je glas samog Abrahama promenjen i podmlađen, uz primetno blaži akcenat (što smo i zamerili preview verziji igre). Muzika dobro paše uz lokacije i dešavanja na ekranu, ali propust je sa njenom neprekidnom interpretacijom i prenaglašenošću ostao, što će, pre ili kasnije svakako početi da gudi po igračevim živcima i strpljenju.

Aleksandar DINIĆ