Pre otprilike dve i po godine, paralelno sa prvim filmom o „Letopisima Narnije”, Dizni je izdao prateću igru koja je bila sasvim korektan naslov za mlađe igrače i ljubitelje fantastičnog sveta K. S. Luisa. Sada, za petama drugog filma u serijalu, pred nama je još jedna igra, ponovo iz studija Traveller’s Tales, koji je bio odgovoran i za prvu igru.

Radnja prati istoimenu knjigu. Godinu dana nakon njihove posete Narniji, Piter, Suzan, Edmund i Lusi Pevensi bivaju ponovo uvučeni u ovaj magični svet, gde ne samo da je prošlo trinaest vekova od perioda koji oni pamte, već se sprema i novi rat. Okrutni kralj Miraz došao je do krune ubivši svog brata, kralja Kaspijana IX. Njegov sin Kaspijan X bori se da osveti oca i svrgne strica sa prestola.

Igra je, slično The Lion, the Witch and the Wardrobeu, akciona avantura sa pogledom u trećem licu, gde na smenu vodite jednog od četiri lika (zavisno od nivoa do nivoa nisu vam dostupni svi likovi). Kako se od misije do misije likovi menjaju, a do kraja igre vodićete preko dvadeset različitih likova sa svojim specifičnim sposobnostima, ali u osnovi sve se svodi na nekoliko arhetipova koji dele isti set od desetak sposobnosti. Sposobnosti karaktera nisu se mnogo izmenile u odnosu na one viđene u prethodnoj igri. Ako lik može da udara jako i sporo, na taj način može da ruši prepreke, drugi pak ima mogućnost napada iz daljine (lukom i strelom ili bacanjem bodeža), treći je mali i može da se provuče gde drugi ne mogu. Zatim, tu je mogućnost bacanja kuke za penjanje na mesta do kojih inače ne biste mogli da dosegnete ili baterijska lampa ili baklja za povećanu vidljivost u mraku. Tako, bez obizra na to da li vodite braću i sestre Pevensi, Kaspijana i njegovu družinu ili minotaura, kentaura, satira i patuljka iz istorijske misije o opsadi Cair Paravela (dvorca iz kog su Pevensijevi vladali Narnijom pre 13 vekova), uvek imate sve što vam je potrebno da logički završite svaki zadatak koji igra stavi pred vas. Kao i igra rađena prema prošlom filmu, i ova se sa blagim proširivanjima drži događaja iz filma po kome je rađena, i između misija odmotava priču puštanjem inserta iz filma.

Komande su, tradicionalno, pomalo konfuzne na početku, no na njih ćete se navići mnogo brže nego na određene bisere u mehanici. Igra je koncipirana tako da ne možete da „slobodno rotirate” kroz članove svoje družine, već morate da stojite uz onog člana nad kojim želite da preuzmete direktnu kontrolu. Kako rutine za kretanje vaših saveznika nisu najsrećnije, često ćete se osećati kao da predvodite malu ekskurziju osoba sa specijalnim potrebama. Takođe, dok vi rešavate neku jednostavnu „zagonetku” (koje se u ovoj igri svode na pritiskanje tastera, povlačenje poluga i sklapanje raznih mehanizama), članovi vašeg tima trebalo bi da vas štite. Istina, oni pokušavaju da uđu u sukob sa napadačima (koji su, takođe, „blago limitirani”, pa bi teorijski trebalo da su dorasli jedni drugima), ali nikada ne možete da se oslonite na njih. Aktivacija poluga, pomeranje određenih predmeta ili otvaranje kovčega sa bonus materijalima zahteva frenetično pritiskanje tastera na mišu – mehanika za koju smo sigurni da je odavno prevaziđena kao koncept umešnosti ili veštine u igrama.

Svako poglavlje u igri ima centralni hab, zonu iz koje možete da ponovite određene misije, recimo da potražite neotkrivene bonuse u njima ili čisto da provedete vreme dok razmišljate gde se nalazi triger koji aktivira sledeći korak priče. Tako može da se dogodi da određene misije uradite logički malo ranije od redosleda koji bi bio idealan za priču, no to nije vaš već dizajnerski propust. Tokom misija sakupljate nekoliko stvari: klasična srca za dopunjavanje zdravlja (svi članovi družine su na istom indikatoru zdravlja tako da prilikom prebacivanja sa jednog na drugi lik ne dobijate novu, punu zalihu hit poena), zatim tu su srebrne, zlatne i plave krhotine štitova koje čine vaše likove jačim. Određeni likovi mogu da nađu jače verzije svojih osnovnih oružja, koja ih čine efikasnijim u borbi na ograničen broj udaraca.

Interaktivnost sa okolinom sasvim je solidna i doprinosi dinamici nivoa. Predmeta koje možete da lomite i bacate ima u izobilju, a korištenje jačih likova, grifina ili džinova, za rešavanje posebno nezgodnih problema prilično je zabavno. Na kraju, možete da sakupljate i ključeve koji vam omogućuju da pokrenete otvaranje kovčega sa bonus materijalima. Iznad svakog kovčega piše koliko ključeva je neophodno za njihovo otvaranje. Kako su ključevi liberalno razbacani po nivoima i responuju se svaki put kad ponovo ulazite u hab zonu, možete da otključate sav bonus materijal bez problema. U taj bonus materijal, kojem možete da pristupite između poglavlja iz glavnog menija, nalaze se konceptualni crteži, video snimci izrade igre i bonus nivoi, koji baš i nisu usko povezani sa osnovnom pričom, ali jesu zabavni. Takođe, kako ih otključavate igranjem osnovne priče, možete da pogledate ponovo sve sinematike, kako one iz filma tako i one rađene u endžinu igre.

S obzirom na smešnu minimalnu konfiguraciju, Prince Caspian izgleda sasvim solidno, mada se ponekad međuzone učitavaju nerealno dugo (ne „malo mi je dosadno” dugo, nego „odem skuvam kafu i pogledam šta ima na TV-u” dugo). Muzika je preuzeta iz filma i sasvim je pristojna, a kao i prošlog puta, svi glavni glumci dali su glasove svojim likovima u igri. Nakon zasluženog pozitivnog prijema igre The Chronicles of Narnia: The Lion, the Witch and the Wardrobe, čini se da je neko u Traveller’s Talesu rezonovao da nema razloga za popravljanje formule koja funkcioniše. Zaista, Prince Caspian solidno je zabavna igra što za ljubitelje filma, što za fanove „Narnija” serijala koji nisu pogledali film. Na žalost, godine neumitno teku i Prince Caspian ovoliko dugo nakon prve igre pokazuje znakove starosti i nedostatak inovacija. Sa druge strane, možda treba biti srećan što imamo jedan igrivi naslov rađen po filmu, a ne tipično lošeg predstavnika ovog nesretnog podžanra.

Dragan KOSOVAC