Ako se ovako nastavi, izvesno je da ćemo svakog meseca proglašavati novu igru godine, igru decenije, a biće i onih koji će upirati prstom na počasna mesta u listi Hall of Fame. Sve je počelo u drugoj polovini prošle godine izuzetnim BioShockom. Nismo se ni opasuljili od onog što nam se desilo, a pojavio se Call of Duty 4: Modern Warfare, onda je usledio Grand Theft Auto IV, da bi se 12. juna u našim rukama našao Metal Gear Solid 4: Guns of the Patriots (u daljem tekstu MGS 4). Odavno se nije dogodilo da u tako kratkom vremenskom periodu dobijemo toliko kvalitetnih naslova. Uvek je bilo odličnih igara, hitova koje niste smeli da propustite, ali trenutna situacija prevazilazi čak i očekivanja najokorelijih optimista.

MGS 4 se poslednjih meseci našao u žiži interesovanja vlasnika PlayStationa 3. Posle prilično nesigurnog starta konzole na tržištu, kao i šačice igara koje zaslužuju bezrezervnu pažnju, Konamijev mega-hit trebalo je u najavi da bude svetlo na kraju tunela. Gungula se uvećavala matematičkom progresijom, a svi veoma dobro znate kako obično završavaju AAA naslovi oko kojih se preuranjeno diže medijska prašina – u zaboravu! Na opštu radost vlasnika „trojke”, već posle prvih screenshotova, trejlera i intervjua sa mastermindom projekta – lucidnim Hideom Kojimom, postalo je jasno da nas očekuje nešto specijalno, nešto što će svakim svojim bitom opravdati novac koji ćete morati da „iscedite” iz suvog novčanika. Da li je MGS 4 igra meseca, godine, decenije ili svih vremena, uopšte ne treba da vas zanima. U pitanju je igra sa toliko šarma, istorije i „težine” ispod plastičnih korica pakovanja, da to nikog neće ostaviti ravnodušnim. Budite ubeđeni u to!

Pretpostavljamo da ima dosta mlađih igrača koji, iako su informacije udaljene na samo nekoliko klikova mišem, ne znaju puno o istorijatu serijala Metal Gear. Verovali ili ne, sve je počelo davne 1987. godine kada je idejni tvorac (neko će ga nazvati i božanskim bićem) Hideo Kojima izradio prvo poglavlje za kompaniju Konami. Metal Gear (www.romnation.net/srv/roms/26876, 88 KB) izdat je za računar MSX2, a ubrzo nakog toga usledila je i verzija za konzolu NES. Igrač se nalazi u ulozi Solid Snakea, tajnog agenta specijalne black-ops jedinice FOXHOUND. Zmija je poslat da istraži nestanak kolege agenta Graya Foxa, koji je, zajedno sa pripadnicima pokreta otpora, rovašio po arhivama militante nacije koja sebe naziva Outer Heaven. Pre nego što mu je seme zatrto, Fox je procvilio dve reči – Metal Gear. Ispostaviće se da je Metal Gear eksperimentalno nuklearno oružje sa kojim će Snake imati pune ruke posla i u nastavcima koji slede...

Zvanični nastavak – Metal Gear 2: Solid Snake (www.romnation.net/srv/roms/26877, 325 KB) na tržištu se pojavio 1990. godine, ponovo u izvedbi za MSX2. Solid Snake ovog puta zapucao je za Tanzaniju, gde je imao zadatak da oslobodi kidnapovanog naučnika i obračuna se sa novom iteracijom Metal Geara.

Serijal miruje sve do 1998. godine kada je svetlost dana ugledao Metal Gear Solid za PlayStation. Moćan hardver i skladišno bespuće koje je ova konzola donela sa sobom omogućili su razvojnom timu da akciju prebace u 3D, te da priču prošiju voiceoverom i buljukom međuscena. Stvari ovde počinju žestoko da se komplikuju, FOXHOUND postaje teroristička organizacija, a u igri otkrivamo da Solid Snake ima brata blizanca – Liquid Snakea...

2001. godine u izvedbi za PlayStation 2 pojavljuje se Metal Gear Solid: Sons of Liberty. Igrač se sada nalazi u ulozi Raidena, agenta koji je poslat da iz ruku terorističke grupe Sons of Liberty izbavi taoce i spase dan. Zanimljivo je to da je igra prodata u preko sedam miliona primeraka, kao i da je još jednom zavredela visoke ocene od strane kritičara.

Treći deo – Metal Gear Solid: Snake Eater, pojavljuje se tek 2004. godine, opet u izvedbi za PlayStation 2. Radnja se dešava 1964. godine, za vreme trajanja Hladnog rata, dok je glavni protagonista sada Naked Snake, bivša Zelena Beretka i CIA operativac (koji će kasnije postati jedan od najvećih negativaca serijala). On biva poslat u Sovjetski Savez kako bi iz šapa tamošnje vlasti izvukao naučnika Sokolova...

Metal Gear Solid: Portable Ops, koji se 2006. godine pojavio za prenosnu konzolu PSP, predstavlja nastavak Snake Eatera (radnja se dešava 1970. godine), i u glavnoj ulozi ponovo se pojavljuje Naked Snake. Inače, Portable Ops smatra se jednom od najboljih igara koje su se do sada pojavile za Sonyjevu prenosnu konzolu.

Metal Gear / Metal Gear Solid franšiza ne obuhvata samo pomenute igre. Tokom godina na ovu temu izdato je na desetine spinoff naslova. Tako, za mobilne telefone postoji Metal Gear Solid Mobile, PSP-ovci imaju duo Metal Gear Acid – poteznu stratešku igru sa kartama, za Nintendo GameCube postoji Metal Gear Solid: The Twin Snakes, vlasnici Xboxa pamte Metal Gear Solid 2: Substance... Postoji čak i verzija za Game Boy.

Za ovaj serijal igara vezan je čitav niz zanimljivih informacija i anegdota. Tako se Metal Gear smatra rodonačelnikom „šunjačkog” žanra – prvom stealth igrom koja se ikada pojavila na tržištu. Takođe, Kojima je ideju za radnju dobio gledajući holivudske akcione filmove, koji su se osamdesetih godina prošlog veka ređali kao na traci (to nije usamljen primer). Čak je i glavni lik dobio ime po protagonisti kultnog filma „Bekstvo iz Njujorka” – Snejku Pliskinu (tumači ga Kurt Rasel). Dalje, na omotu za prvi deo igre glavni junak neodoljivo liči na glumca Majkla Bina (igra ulogu Kajla Risa u „Terminatoru”), dok je u nastavku u pitanju Mel Gibson (valjda ne treba posebno podvlačiti koliko je „Smrtonosno oružje” tada bio popularan film). Konačno, tvorci igre kažu da je izgled Solid Snakea u 3D verziji igre zasnovan na muskulaturi poznatog glumca Žan-Kloda Van Dama, a da je za crte lica kao inspiracija poslužio Kristofer Voken. Kakva mešavina!

Metal Gear Solid 4 ne samo da u sebi sadrži likove iz prethodnih nastavaka, već je i „radnja fabule” usko vezana za događaje iz prošlosti. Godina je 2014, ratni sukobi, kojih ima više nego ikad, orkestrirani su od strane privatnih armija. Kako bi kontrolisali najamnike, nalogodavci svojim prašinarima u krvotok ubrizgavaju nanočestice putem kojih mogu da ih „prate” (vitalne fukcije, stres...), ali i da ih eliminišu kao pacove ako odbiju poslušnost. Pet najvećih privatnih armija nalazi se pod vlasništvom ozloglašenog Outer Heavena, a njihove konce vuče niko drugi do Liquid Ocelot. Zloća je naumio da baci šape na sistem kojim se nanočestice kontrolišu, i na taj način svet podjarmi svom uticaju. Solid Snake poslat je da ga eliminiše... Međutim, Solid Snakea jedva prepoznajemo – umesto mišićavog komadnosa u najboljim godinama, pred nama se pojavljuje zbrčkani čikica (doduše, i dalje poprilično popunjem mišićima). „Zmija” pati od ubrzanog propadanja staničnih ćelija (ili čega već), koje za posledicu ima ubrzano starenje (zato se i zove Old Snake), što je još jedan tas na vagi fabule...

Atmosfera i tehničke karakteristike – kako rečima opisati izuzetno detaljno modelovane lokacije, nestvarnu animaciju pokreta, precizan okružujući zvuk, odličan soundtrack...? Tu su onda neverovatno režirane i glasovno odglumljene međuscene, hrpa različitog naoružanja, pa dodaci koji se mogu kupovati, gedžeti, tehnike šunjanja, mimikrija... Neko će reći da Četvorka suštinski nije puno napredovala od prvog Solid izdanja iz 1998. godine, te da je broj noviteta uglavnom vizuelno-kozmetičkog karaktera. Na sreću, to ne samo da je (donekle) istinita tvrdnja, već je ponajviše i zasluga zbog koje će igra još jednom privući armiju obožavaoca. Možemo reći da je MGS 4 podeljen na pet ogromnih segmenata i da će vam za njihovo kompletiranje biti potrebno sigurno između 15 i 20 sati aktivnog igranja. I sve to u slučaju da hitro izvršavate navedene zadatke i ne zaustavljate se u scene sightingu. Posle 250 minuta igranja, autor ovih redova još je „žvakao” prvo poglavlje, dok ga je igra usput častila tutorial tipovima kao da još ništa nije krenulo. Konačno, kada završite kampanju, možete se okušati u online multiplayer okršajima, u kojima može učestvovati do 16 ljudskih igrača. Šteta je što je ovaj režim igre (bar za sada) regionalno zaključan, tako da ćete se prašiti isključivo sa igračima iz Evrope.

MGS 4 ostaće upamćen i po tome što je u pitanju prva igra koja je plasirana na dvoslojnom Blu-ray disku! Autori su uspeli da naguraju gotovo 45 GB podataka na disk! Da, dobro ste pročitali – 45 GB... Ipak, da bi se skratilo vreme učitavanja i skakanja lasera tamo-amo, pojedini segmenti su udvojeni, tako da unikatnog materijala ima oko 30 GB. U svakom slučaju – mnogo. Odgovor na pitanje zašto je igra baš toliko gabaritna treba potražiti u podatku da je implementirano toliko dugometražnih međuscena da ćete se zapitati da li je posredi interaktivni film ili igra (ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću – nismo štopovali vreme, ali procenjuje se da postoji 10 sati međuscena). Još kada shvatite da se filmići renderuju u realnom vremenu i da ih pogoni osnovni endžin igre, zaprepašćenju jednostavno nema kraja. Treba da znate da MGS 4 zahteva oko 5 GB slobodnog prostora na hard disku da bi se instalirao, ali i da igra između poglavlja u odredišni direktorijum ubacuje svež materijal, automatski brišući onaj stari (odnosi se na poglavlja). To može da bude nezgodno ukoliko rešite da učitate poziciju sa nekog od prethodnih poglavlja...

Odlučili smo da igri zašijemo „devedesetsedmicu” na grudi, ali to ne znači da nismo bili u stanju mikroskopom da pronađemo potencijalne nedostatke (naglasak je na „mikroskopom”). Iako su iz Konamija obećavali kule i gradove kada su grafička rešenja u pitanju, od najavljenog nije baš sve ispunjeno. Pre svega, MGS 4 deklarisan je na rezoluciju 720p, a u pojedinim momentima desiće se da „trojka” opasno zaštuca pod naletom tekstura i objekata. Na prvi pogled, grafika se uopšte ne čini toliko impresivnom, ali samo se zapitajte da se niste pomalo navikli na šarene next-gen igre i ne tražite li previše? Takođe, kamera povremeno ume da iznervira, iako je u većini slučajeva na vrhunskom nivou. S druge strane, novopečene igrače serijala možda će odbiti previše komplikovana priča, kao i odnos likova koji očigledno imaju debelu zajedničku istoriju. Njima će praćenje radnje biti i te kako otežano, a jedino što možemo da im preporučimo jeste da se dokopaju prethodnih delova i odigraju ih na miru.

Vladimir PISODOROV