Penny Arcade, svojevrsni kulturni fenomen u vidu kratkih internet strip-kaiševa koji već desetak godina na specifičan i satiričan način (nekad manje, nekad više) uspešno ismevaju i komentarišu razne aspekte modernog društva, kulture i umetnosti (a pre svega sam svet video igara), delo je autorskog dvojca Majka Krahulika (crtež) i pisca Džerija Holkinsa. Igračka populacija sa nestrpljenjem je očekivala kako će avanture dvojice stripskih junaka Džonatana Gabrijela i Tajka Brahea biti pretočene u formu video igre, vidu zabave koji je i najčešća meta njihovih „napada”. Konačno, prvi deo iz višeepizodne sage je pred nama.

Iako je pomenuti strip (u kome je ono što je napisano daleko bitnije od samog vizuelnog prikaza) kao stvoren za jednu sočnu point & click avanturu u kojoj bi talenat dvojice autora najviše došao do izražaja, Penny Arcade predstavlja neobičan koktel akcije, Diablo-like akumuliranja predmeta i opreme, istočnjačke RPG makljaže i tek blagih avanturističkih elemenata. Priča je smeštena u opskurni grad Novu Arkadiju početkom 20-ih godina prošlog veka. Tajko i Gabrijel su osnivači i jedini pripadnici detektivske agencije „Startling Developments” koja se bavi istraživanjem i deratizacijom raznoraznih lavkraftovsko-dijaboličnih pojava i kreatura, koje su neraskidivo vezane za pomenuti grad i koje polako počinju da ga ponovo opsedaju. Prilikom potere za neidentifikovanim džinovskim robotom (koji pripada vrsti čiji naziv predstavlja jedan od primera ukusno implementiranih vulgarnosti u igri) njima će se pridružiti i igrač naoružan vernom grabuljom, čiji ćete izgled (igračev, ne grabuljin) generisati neposredno pre početka igre (bez mogućnosti uticaja na karakteristike lika). Dinamični trio će se na ukupno tri (od četiri) lokacije u gradu sukobiti sa pomenutim robotskim napastima, očistiće gradsku četvrt nastanjenu opasnim skitnicama (kojima vlada zli Stanodavac), i pokušati da, na dokovima Nove Arkadije, provali šta se krije iza invazije agresivne sekte pantomimičara. Njima će indirektno pomagati Tajkova nećaka En Kler, koja će u svom stanu-radionici ispitivati pozadinu invazije koja je zadesila grad i, u isto vreme, poboljšavati borbene karakteristike oružja, korišćenjem robotskih delova koje momci budu donosili sa terena (dodatno, njena razorna zavarivačka specijalka može se pozivati tokom borbi). Mehanizam igranja je jednostavan: istraživanje nevelikog broja lokacija u cilju prikupljanja ofanzivno-defanzivne opreme, izvršavanje glavnih i sporednih questova koje preuzimate od nekoliko NPC likova i, naravno, borba sa protivnicima urađena u Final Fantasy kvazipoteznom maniru.

Ovako opisana, igra se ni malo ne bi razlikovala od mora generičkih pseudo-RPG krljačina da nije nekoliko elemenata koji bitno doprinose atmosferi u pozitivnom smislu i teraju na dalje igranje. Pre svega, maestralno-satirični humor, koji je zaštitni znak stripskog serijala, ovde je besprekorno implementiran na suptilan i nenametljiv način, i pravo je uživanje otkrivati ove male bisere na raziličitim mestima u igri. Skitnica koja vas napada mahanjem transparenta „will deal damage for food”, specijalni napad vašeg malenog pomoćnika mačora Kempera koji svim protivnicima pravi štetu od ukupno jednog(!) hit-pointa (ali, uz šanse 1 : 2.104.294 da iskašlje razarajući hairball), pantomimičarski napadi oružjem (bez oružja, naravno) i čitav niz visprenih i sjajnih dijaloga najbolja su potvrda ovoga. Tome treba dodati i odlično odrađeni „hub” u vidu kancelarije kojoj pristupate klikom na logo agencije u gorenjem desnom uglu. Druga svetla tačka jeste sam borbeni sistem. Svakom od tri lika odmah se na početku borbe, jedna za drugom, pune tri kružne skale: prva omogućuje upotrebu ofanzivno-defanzivno-lekarsko-eksplozivnih predmeta i napitaka, druga otvara osnovni napad oružjem (pesnice sa bokserom kod Gabrijela, verna grabulja vašeg lika i ubitačni mitraljez u Tajkovim rukama), a punjenje trećeg kružića (sa pesnicom) pruža mogućnost specijalnog napada. Pored ovoga, ako dva (ili sva tri) lika imaju „slobodnu” specijalku, moguće je izvesti kombinovani napad sa više likova odjednom, što će rezultirati masivnim odlivom neprijateljskog health bara (uz obavezno vođenje računa koji je protivnik (ne)osetljiv na koju vrstu napada, što možete saznati u ofisu agencije, pod stavkom Dossier).

Grafički izgled verno je prenesen iz stripskog uzora i predstavljen je u dva vizuelna stila. Prilikom istraživanja lokacija i borbi, likovi i okolina modelovani su cell-shaded tehnikom i odlično dočaravaju (bez obzira na manjak poligona) izgled crtanog filma. S druge strane, sve prateće ilustracije i fantastični sinematici (u vidu animiranih stripskih vinjeta) odrađeni su u prepoznatljivom stilu, poznatom iz samog stripa, i svojim kvalitetom bez problema mogu da pariraju bilo kom crtaću sa Cartoon Networka. Zvučna obrada je impresivna, bez obzira na gotovo totalno odsustvo glasovne sihronizacije (ako ne računamo izvrsno odrađen glas naratora). Ovo je nadoknađeno prebogatom i ultrakvalitetnom bibliotekom zvučnih semplova koja naročito doprinosi atmosferi (lavež pasa u daljini i grmljavina u klošarskoj četvrti, graja i vašarski zvuci luna-parka na dokovima, kao i čitava plejada detonacija, udaraca, eksplozija, rafala i drugih zvukova prilikom borbi), a posebne ovacije zaslužuje kvalitetan orkestarski skor kojeg se ne bi postideo nijedan film.

Ne baš inventivno špartanje lokacijama u cilju obnavljanja zaliha, njihov prilično bezlični izgled i kratkoća same epizode predstavljaju realne mane igre. Međutim, u svakom drugom smislu, prvi Penny Arcade predstavlja sjajnu i zaraznu zanimaciju koja će vas uspešno ostaviti u isčekivanju sledećeg dela sage.

Aleksandar DINIĆ