Kada neka igra suvereno dominira određenim žanrom i ima stotine hiljada fanova, grananje u druge žanrove smeštene u isti igrački svet je primamljivo. Kao što će Blizzard tek pokušati da se probije u svet MMORPG-a igrom World of Warcraft, Sony Online je projektom Lords of EverQuest pokušao da preslika jedan od najuspešnijih MMORPG svetova današnjice u RTS naslov.

Milenijumima pre perioda koji je aktuelan u popularnom MMO naslovu, Norrathom su besnele borbe koje su njegove brojne narode ujedinile u tri frakcije. S jedne strane je Eldar Alliance, savez Vilenjaka, Froggloka i Halflinga kojima je cilj da sačuvaju prirodu i Eldar šumu. Najveća unija na Norrathu je Dawn Brotherhood koju sačinjavaju ljudske, patuljačke i varvarske zemlje, dok moćni Shadowrealm čine rase ubeđene da im je sudbina da vladaju celim svetom, od Tier’Dala i Iksara do Ogrova i Mogrija. Kao da međusobni napeti odnosi nisu dovoljni, tu je i legenda o ratničkom bogu Rallosu Zeku, proteranom iz fizičkog sveta jer je pokušao da zavlada njime. Ipak, mitovi govore o moćnim predmetima, magijama i basnoslovnim bogatstvima, zagubljenim tokom tih bitaka kao i o proročanstvu da će se, ako neko otkrije izgubljene tajne, Rallos Zek vratiti i ponovo započeti svoj rat.

Centar Lords of EverQuesta čine lordovi iz naslova, po pet različitih za svaku od tri strane. Ovi pandani herojima u bukvalno svakom RTS-u od Warlords Battlecrya zapravo najviše podsećaju na heroje iz upravo tog naslova (u zavisnosti od toga koja vam je igra bliža, neprestano ćete povlačiti paralele sa Age of Mythology ili Warcraftom III). Svaki lord ima svoju zonu uticaja u kojoj daje bonuse prijateljskim odnosno odmaže protivničkim jedinicama. Pored toga što su u principu jači od svake obične jedinice, oni su opremljeni i posebno moćnim veštinama i magijama. Kao lordovi, i obične jedinice stiču iskustvo kroz borbu čime se njihove karakteristike poboljšavaju, a kada dođu do šestog nivoa, lord može da ih proizvede u vitezove i dodatno osnaži vašu armiju. Zbog balansa u jednom trenutku ne možete imati više od dva viteza. Još jedan način na koji vam igra govori da je bolje da čuvate jedinice pa da ove skupljaju iskustvo jesu veoma duga vremena regrutovanja novih trupa tako da česte taktike neprestanog štancovanja jedinica padaju u vodu. Na Battlecry podsećaju i jedinice koje vaš lord može da prenosi iz misije u misiju (uz kompenzaciju koja raste sa nivoom jedinice) što dodatno produbljuje RPG atmosferu igre. Fanovi EverQuesta će sigurno, pored lokacija i rasa, prepoznati mnoge predmete, čarolije, veštine, likove i termine koji su vešto integrisani u ovu igru.

Izgled igre je impresivan i na prvi pogled priziva poređenje sa Warcraftom III. Norrath i stvorenja u njemu su veoma detaljno prikazani, a potpuna sloboda kontrole nad kamerom omogućiće vam da se približite koliko želite i uživate u najmanjim pojedinostima. Nažalost, tokom zahtevnijih bitaka više odgovara zoom-out zbog preglednosti bojnog polja. Dok grafika u igri uveliko nadmašuje već stari WCIII, filmske međusekvence nikako ne mogu da se mere sa onima iz Blizzardove igre, ni po trajanju ni po izgledu. Ovo nekako stvara utisak da je ovaj aspekt igre pravljen ishitreno, da je odrađen „čisto da izađe pre EverQuesta II”. S druge strane, za glumce koji daju glasove glavnim likovima u igri nisu se štedela sredstva. Tako ćete u Lords of EverQuest čuti talente Džona Ris-Dejvisa, Rona Perlmana kao i zvezda serijala „Star Trek”, „Farscape”, „Xena”, „Futurama” ili „Pretender” koje će fanovi SF-a i fantasy svetova bez sumnje prepoznati. No, koliko su glavni protagonisti interesatni, tako prosečne jedinice sa svojim monotonim odgovorima brzo počnu da smetaju.

Lords of EverQuest je aberacija u domenu RTS-ova jer nije pravljena za tipičnog stratega. To bi neko mogao da pripiše neiskustvu Rapid Eye Entertainmenta s ovim žanrom, ali pre će biti da su dizajneri želeli da kažu nešto drugo. Naime, s jedne strane je činjenica da postoje horde igrača EverQuesta koji ne igraju RTS naslove i predstavljaju veliki deo ciljne grupe Lordsa, ali to nije sve. Ko zaviri ispod površine, primetiće da iza naglaska na taktičku stranu borbe i razvoj jedinica i lordova stoje ljudi koji su radili na Heroes of Might & Magic serijalu. RTS puristi će sigurno ovoj igri zameriti odstupanja od žanrovskih kanona: kampanje se ne nadovezuju jedna na drugu, već možete da ih prelazite proizvoljnim redosledom; platina je jedini resurs u igri; tokom kampanje izgradnja baze i novih jedinica nisu na prvom mestu itd. Da nije treće rase, horde militantih igrača strategija u realnom vremenu razapele bi ovu igru na krst. Prave zamerke Lordsima su na sasvim drugom, mnogo očekivanijem mestu. Sem neprestano nervoznog AI-ja (nivo agresivnosti jedinica trebalo bi da je podesiv), „pozdravio-te-Dungeon-Siege-dizajn” konstantnog hodnika smeta mnogim nivoima, a oskudnost resursa nije najbolji način da se podigne stepen težine igre. Takođe, lepše bi bilo da su frakcije raznolikije.

Dragan KOSOVAC