Hard-core borbena simulacija letenja, šta to beše? Bolji dokaz da je žanr gotovo potpuno preminuo ne treba tražiti dalje od činjenice da se takve igre pojavljuju jednom ili nijednom godišnje. Ruku na srce, niko normalan više neće da se pati sa mukotrpnim razvojem takvih proizvoda: obrnuta proporcionalnost ljudi koji će je kupiti i resursa koje treba investirati u razvoj naslova tog tipa negira ekonomsku logiku. Starih dobrih devedesetih godina entuzijasti su kukali da se dobre simulacije u godini dana mogu izbrojati na prste dve ruke. To sada deluje kao čisti SF.

Za Eagle Dynamics, razvojni tim poznat po Flankeru (1 i 2), niko ne može reći da nema apsolutni pedigre. Od njegove treće igre, Lock On, u koju je uloženo mnogo miliona dolara, radnih sati fantastično sposobnih entuzijasta i nekoliko godina hoda po mukama, čovek bi s pravom očekivao dosta. Ako i pored toga sve nije ispalo kako treba, čemu onda da se nadamo od anonimusa koji bi se prihvatili sličnog posla?

Lock On: Modern Air Combat pati od sindroma Vavilonske kule. Zamišljen je kao simulacija koja će objediniti baš sve što bi SimFreak mogao da poželi ili sanja: najrealističniji fizički engine, najrealističnije performanse najatraktivnijih aviona današnjice, najlepši 3D engine i kampanja čija bi dinamičnost bila veća od one iz Falcona 4. U drugoj godini programiranja ekipa je prvo odustala od dinamične kampanje. „Previše kompleksni feature koji bi odložio igru za bar još godinu dana i razočarao naše verne fanove”, rekao je timski PR. Ostala obećanja su ispunili, ali na način koji negira samozacrtane superlative.

Ono što vam blesne pred očima kada pokrenete igru nije odmaklo dalje od Flankera: instant akcija, linearna kampanja ili editor misija. Zavirivanje u kampanju, kao logičan drugi potez posle nekoliko minuta testiranja akcije, donosi prvo razočaranje. U pitanju je niz loše povezanih, linearnih misija, bez ikakve naracije ili nekog dubljeg smisla. Jedan zadatak koji sledi drugi, bez osećaja da ste u prethodnom nešto promenili, deluje potpuno suvoparno. Ako već nema dinamičnog bojišta, autorima ne bi pala kruna s glave da su malo dosolili atmosferu naracijom, ponekim filmićem ili gramom epike. Let i borba u ovakvom okruženju najviše podsećaju na Nascar trke: beskrajni krugovi po istoj stazi sahranjuju osećaj koji vam pruža moćan trkački automobil (u ovom slučaju, avion).

Pravi sim entuzijasti gornju zamerku možda neće uzeti u obzir. Ali, ono što će svi primetiti jeste globalna neoptimizovanost igre, čije startovanje, igranje pa i izlazak u Windows posle letačke sesije predstavljaju jedno od najmučnijih iskustava današnjice. Učitavanje igre i kretanje kroz menije traju po nekoliko minuta. Bukvalno svaki ekran za podešavanja se posebno učitava sa HDD-a. Zamislite samo kako izgleda početno isprobavanje igre i eksperimentisanje sa različitim nivoima detaljnosti grafike! Biće vam potreban oko jedan sat samo da provalite najbolje settinge za vašu mašinu, koji i pored beskrajnog tweakovanja neće nikada biti ni blizu idealnih. Time dolazimo do sledećeg problema: monstruozne hardverske zahtevnosti koja prevazilazi sve razumne mere. Istini za volju, igra izgleda fantastično, sa eksterijerima, vremenskim efektima i terenom koji umnogome prevazilaze domete Microsoftovog Flight Simulatora 2004. Nažalost, mašina koja može da tera Lock On sa svim detaljima „nasviranim” na maksimum jednostavno ne postoji. Konfiguracije sa P4/3.2 GHz, 1.5 GB RAM-a i GeForce FX5900 Ultra biće jezivo ranjive pri misijama sa mnogo protivnika i framerateom koji će ponekad padati na jednocifrenu vrednost. Čemu onda da se nada prosečni igrač sa nekim Athlonom 2000+ i Radeonom 9200 SE? Ako obožava slajd šou, onda je na konju. Gora stvar od zahtevnosti jeste nekompatibilnost: ATI kartice će u regularnim intervalima zakucavati igru i bacati vas na desktop čak i pre nego što se iskobeljate iz sistema menija. Ako pak ne koristite Windows XP, igru uopšte nećete moći da pokrenete. Windowsi 98 i Me su pred penzijom, ali njihova potpuna eliminacija ipak nije u redu.

Treba, ipak, pohvaliti autorski trud uložen u projekciju letne fizike i realno modelovanje avionike, radarskih i borbenih sistema svih podržanih vazduhoplova. Svaki pojedinačni avion (A-10, F-15, MIG-29, SU-25, 27 i 33) urađen je spolja i iznutra na teoretski najbolji mogući način. Mnogo više od savršenih 3D kokpita, ovde možete uživati u najvernijem dočaravanju složenosti borbene upotrebe jurišnih i lovačkih aviona. U nekim stvarima (korišćenju radara, pre svega), igra prevazilazi i Falcon 4, što je, naravno, svetski rekord.

Nabrojani problemi će se verovatno delimično rešiti nekom budućom softverskom zakrpom. Setimo se opet Falcona 4, u čijem slučaju je tek sedmi patch rešio većinu problema, i to skoro godinu dana posle izlaska igre. Lock On zaslužuje drugu šansu, ali u sezoni letnjih godišnjih odmora.

Miodrag KUZMANOVIĆ