Svet kompjutera

3. januar 2022.

Nasuprot velikim igračima koji sada muku muče sa najezdom otkaza (the great resignation), indie scena je i prošle godine nastavila da šljaka punom parom... Apsolvirali smo vrh, tumarali po dnu, a sada smo, po običaju, popisali igre iza kojih ne stoje masovni razvojni timovi niti višemilionski budžeti. Pozicije na listi tu su samo pro forme, jer u zavisnosti od žanra koji preferirate, svaka od njih može biti broj jedan.

10 najboljih igara u 2021. godini
10 najvećih promašaja u 2021. godini

10. Nebuchadnezzar (ocena: 82)

Nešto iskusnija garda nesumnjivo pamti upravljačke simulacije studija Impression Games. Kako su se samo nizali sati dok smo u Cezaru, Zevsu ili Faraonu rukovodili metropolama, balansirajući između prohteva stanovništva, vazda ograničenog budžeta i nepogoda najrazličitijih povoda... Žanr izometrijskih city buildera 2021. godine se na trenutak povampirio, pa smo zahvaljujući Nepos Gamesu dobili priliku da upravljamo Vavilonom. Nabukodonosor nije direktni nastavak nijednog od pomenutih klasika. Igra se ne trudi da izmeni i unapredi utemeljene mehanizme, već da ih interpretira na sebi svojstven način. Stoga, predstavlja omaž, takoreći ljubavno pismo autora ovom tipu igara. Uz najavljeni remaster Faraona, nadamo se da će još ovakvih naslova uslediti.

9. Yaga (ocena: 81)

Sa izuzetkom Witchera, nemamo puno prilike da konzumiramo derivate slovenske mitologije u igrama. Srećom, autori iz rumunskog Breadcrumbs Interactivea nameračili su se da prošire ponudu i to uradiše valjano. Yaga je otkačena kombinacija akcionog RPG-a u rogue-lite formi, sa proceduralnim nivoima, uvijena u formu oživljene bajke s nekoliko mogućih krajeva i delimično račvajućom pričom. Ova definicija sugeriše da je igru teško uhvatiti za glavu ili rep, što je potpuno suprotno istini - kad zasednete za PC ili konzolu, sve će vam postati jasno nakon dva minuta. Yaga nije priča o baba Jagi, to jest, baba Jaga u njoj figuriše samo u sporednoj ulozi. Glavni junak je Ivan, jednoruki kovač čiji je legendarni baksuzluk privukao pažnju namćorastog cara, koji po temperamentu i ponašanju podseća na Ivana Groznog, zapravo, na preuveličanu legendu o njemu. Genijalno!

8. HighFleet (ocena: 86)

Od prve sekunde trejlera za HighFleet znali smo da je MicroProse napravio nešto nesvakidašnje. Specifičan hibrid FTL-a i Homeworlda, sa manje mikromenadžementa, ali više RPG-a i potrebe za planiranjem, smešten je u post-apokaliptični svet u kome caruju ogromne ratne letelice. Osim borbi na garavim nebesima, uspeh zavisi i od pažljivog vođenja brodova, resursa i diplomatije. Grafički upečatljiv, povremeno nemilosrdan i veoma jedinstven naslov.

7. Ghost ’n Goblins Resurrection (ocena: 90)

Vitez u boksericama se vratio! Otimanje para... pardon, remasterizacija vremešnih igara, trend je koji teško da će posustati u dogledno vreme. Capcom zna šta radi, pa modernizovani Ghost ‘n Goblins ozbiljno kida! Godine su nagrizle reflekse, ali sada makar možemo da uživamo u toplini svog doma bez sugestivnih pogleda đilkoša ispred fliperane. Za one mlađe, eto fenomenalne platforme za maltretiranje gamepada.

6. Dyson Sphere Program (još uvek u Early Accessu)

Simulacija fabričkih proizvodnih pogona ne manjka, ali teško da je ijedna lepa na oko ili zarazna kao ova u kojoj jedan mech eksploatiše prirodne resurse raznih planeta kako bi napravio Dajsonovu sferu! Toliko toga ima da se provali i skapira u ovoj igri da je recenzent upitne inteligencije, u opisu napravio nekoliko kardinalnih grešaka (srećom, rubrika se zove Prvi utisci). Izgradnja mega-strukture oko zvezde zahtevaće sirovine iz čitave galaksije i istraživanje dva ogromna razvojna „stabla”. Svaka tačkica u svemiru predstavlja sistem sa 2-3 planete koje možete da posetite. Dok uspostavite red prolaziće dani i meseci kao od šale, pregladnela mačka će početi da vam gricka nožni palac, a žena će da pobegne sa crncem na Kubu. Heroin!

5. Splitgate (još uvek u Early Accessu)

Poklonici online multiplayer pucačina sigurno su čuli za ovaj zanimljiv miks Haloa i Portala (open beta preuzeta je 10 miliona puta). Od prvog je  Splitgate pozajmio sci-fi univerzum, dok je od drugog „nasledio” način igranja. Svaka arena, osim drugačijeg layouta hodnika i prolaza, dolazi sa različitom zahtevnošću kada su preporučene puce u pitanju. Svidelo nam se i to što nisu preterano futurističke i što može da se uživa u manje-više klasičnim sačmarama, snajperkama, pištoljima, lanserima raketa i tome slično. Čast naoružanju iz budućnosti spasava plazma puška, railgun i električna palica za bejzbol.

4. Bonfire Peaks (ocena: 86)

Da bi oprostili odavno prežvakanu grubu pikselizaciju, igra bi zaista morala da bude posebna. Bonfire Peaks to srećom jeste. Okosnica mehanike kojoj je sve ostalo podređeno, su mali, naizgled jednostavni, prostorno-logički izazovi. Svaki nivo stavlja našeg lika na novu platformu sa kvadratnom osnovom i sa više visinskih etaža, a cilj mu je da jednu specifičnu kutiju ubaci u lomaču koja je, najčešće, na najvišem „spratu” nivoa. Uz prateći, nenametljiv zvuk, igra vremenom prerasta u svojevrsni vid meditacije, te je uz trening za kefalo ona i preko potrebni predah od svakodnevnog stresa.

3. Griftlands (ocena: 88)

Studio Klei Entertainment izdvaja se od konkurencije po karakterističnom vizuelnom dizajnu svojih igara (Shank, Mark of the Ninja, Crypt of the Necrodancer, Oxygen Not Included...). Ni zarazna mehanika im nije strana, a sve to je prošle godine kulminiralo u ovom kartičnom rogelikeu. Igra je smeštena u specifičan region (naučno)fantastične planete na kontinentu Havaria. Taj region njegovi stanovnici zovu Griftlands (engl. grift - prevara), zbog toga što jedini način da se preživi leži u neprestanom spletkarenju, laganju i varanju, a pokloniti nekome svoje puno poverenje jednako je opasno kao besni oshnu (džinovski puž sa ove planete). Svet je pun čudnih rasa i sukobljenih frakcija, od vojske, preko raznih pirata i bandita do religioznih kultista, pa preživljavanje, a kamoli uspešno ispunjavanje planiranih ciljeva, zahteva pravu veštinu. Na raspolaganju su nam (nakon otključavanja) tri lika, svaki sa svojom jedinstvenom pričom i nema zbora da ćete igru obrnuti više puta.

2. Loop Hero (ocena: 84)

Opet grubi pikseli? Izgleda da nema drugog načina da se napravi igra koja je blagonaklona ka onim starijim mašinama. No, ako je dobro osmišljena, iz nje može da se iscedi na desetine sati dobre zabave. Loop Hero upravo je takav naslov. Premisa je svojstvena RPG žanru – usamljeni junoša i horde raznih karakondžula sa namerom da ga ponesu na duši. Izvedba sa druge strane, nešto je inovativnija. Tumarate stazom koja se vrti u krug (otud Loop u nazivu) i tražite đavola jer uz XP poene od upokojenih protivnika skupljate opremu i resurse kako biste sastavili kamp za predah. Dodatni začin mehanici je i korišćenje karata kojima bacate magije, te je i stanje špila nešto što valja uračunati pri taktiziranju. Kombinacija je milion a rezultat vraški zabavan, pa ne treba da čudi što je samo u prvoj nedelji prodaje u aprilu ove godine, sa virtuelnih rafova „otišlo” čak pola miliona primeraka.

1. Wildermyth (ocena: 88)

Beše plodna godina za fantasy RPG! Poželjan je još koji život da sve to izgustiramo kako valja. Zahvaljujući retkom slučaju da je glavnina priče nasumično generisan sadržaj, Wildermyth pruža tone mogućnosti za eksperimentisanje. Tri dominantne crte ličnosti svakog od heroja igraju veliku ulogu u njegovim reakcijama na elemente priče i interakciju sa drugim likovima tokom avantura. Tu je i opširni editor za kreiranje likova od mali milion nijansi fizičkog izgleda, atributa, veština i statistika. Vredno pomena je i da je Wildermyth izveden u simpatičnm papercraft stilu, što znači da se sve efektivno odvija u 3D okruženju, ali su likovi i objekti 2D modeli, poput lutkica isečenih od papira.

PRETHODNI TEKST AMD danas na CES-u predstavlja Rembrandt procesore

SLEDEĆI TEKST Top Test Play 10 najvećih promašaja u 2021. godini