Miodrag KUZMANOVIĆ

1. april 2021.

Igra Loop Hero komotno bi mogla da zameni pesmu „Dolap” Milana Rakića u čitanci za 6. razred, jer se na moderniji način bavi problemom beskrajnog ciklusa životne muke.

„Ti si, kao i ja, od mladosti rane

osetio opštu sudbu što nas gazi,

i gladan i žedan provodio dane

sve u istom krugu, sve na istoj stazi”

Zašto igra umesto pesme? Zašto da ne?! Za početak, siguran sam da će se omladina lakše identifikovati s vitezom koji se rve s demonima, nego sa konjem koji vuče dolap - potrebno je samo imati visprenog učitelja ili učiteljicu koji bi deci demonstrirali igru na školskom PC-ju (igra radi i na najslabijem računaru) i srpska prosveta bi napravila prvi, stidljivi iskorak iz skamija XIV veka. Kao drugo, i možda važnije, pesma „Dolap”, kao i mnoge druge pesme naših legendarnih pesnika, horendozna je i depresivna kukumavka posle koje možete samo da izvršite samoubistvo prepariranim kopitom Jerneja Kopitara. Loop Hero je igra koja nudi nadu da je promena, uz malo upornosti, moguća. Kod Milana Rakića nema srećnog kraja; ovde ga ima, ako ste sazdani od pravog materijala.

Kao i Valheim, Loop Hero je hit koji je zveknuo PC igračku scenu poput groma, ostavljajući u prašini većinu neuporedivo zvučnijih naslova - pola miliona prodatih kopija u prvoj nedelji sugeriše da igra ima slasnu budućnost. Minimalna hardverska zahtevnost i magična cena od 15 evra (evro i po manje od Valheima) pomogli su joj da očas nađe publiku.

Loop Hero je krajnje inteligentna mešavina fantasy rogue-lite RPG-a i idle naslova, koja vas stavlja u ulogu usamljenog viteza koji tumara stazom koja ga vrti ukrug, kreirajući petlju sa početkom koji je ujedno i kraj. Ta staza je poslednji ostatak sveta koji je izbrisan voljom mračnih sila, na koje je naš heroj u izvesnoj meri imun. Tabanajući pustom kaldrmom, junoša će naletati na sluzave kripove čija likvidacija donosi magične karte za delimičnu rekonstrukciju sveta oko staze. Ako ih ignoriše i odluči da se bavi samo slinama, nakon izvesnog broja krugova doći će u dodir sa šefom određenog poglavlja, koji će ga samleti poput konjskih kostiju za želatinski desert.

Velika većina karata služi za postavljanje nekog objekta na stazu ili pored nje, a iz njega će se svaki čas materijalizovati kripovi koji daju dodatne karte i drugi loot (opremu za vašeg heroja, pre svega). Ako odigrate „močvaru”, pretvorićete jednu kockicu staze u mrtvaju koja spawnuje komarce; „šumarak” daje nekakve pacov-vukove, groblje kosture itd. Karte koje postavljate pored staze daju dodatne kripove ili neki drugi efekat na polje po kom hodate: ako pored močvare stavite vampirski zamak, osim komaraca, imaćete posla i s vampirima... Ovo je, dakle, igra u kojoj sami sebi pravite probleme, postavljajući prepreke koje generišu monstrume, kreirajući nivo u realnom vremenu, popunjavajući praznine opasnim šarenilom. Kao uvrnuti fantasy „Monopol”, čiju tablu konstruišete sami.

Loop Hero je igra u kojoj morate da eskalirate frku da biste uspeli išta da uradite, jer su vam monstrumi potrebni za sticanje opreme i akumulaciju resursa, koji su vam neophodni za permanentnu nadogradnju kampa za odmor (o tome malo kasnije). Ključ svega je inteligentan pristup toj eskalaciji i smisleno korišćenje karata koje vam ispadnu u borbi. Izuzetno je lako dovesti se u nemoguću situaciju i kreirati zgusnute segmente nabijene moćnim protivnicima. Ako, primera radi, stavite jedno groblje u sredinu, jedan vampirski zamak sa strane i, kao kup d gras, leglo paukova s druge strane, napravićete polje zipovanog zla koje će vas pojesti ili gadno iznabadati kad zakoračite na nj. S druge strane, ako pravite limunadicu od staze, nećete dovoljno brzo ojačati i rezultat će, takođe, biti porazan. Ključ svega je inteligentna sinergija nekoliko parametara, koja na najjednostavnijem planu podrazumeva korišćenje karata koje smanjuju broj kreatura koje se mogu spawnovati na jednom polju (fenjer, na primer).

Kako budete napredovali u igri, pronalazićete sve kompleksnije kombinacije, kreirajući buildove koji najbolje pasuju klasi koju igrate. Špil karata koje imaju šansu da budu dropovane na stazi sastavljate između misija. Na početku nemate mnogo izbora, ali ponuda će se lagano širiti u skladu s napretkom u igri. Taktička kombinatorika je ubedljivo najbolja stvar kod Heroja petlje, a pronalaženje komboa sa zanimljivim efektima i kartama koje „nose” jedna drugu izuzetno je zabavno. U igri su mogući i napredni fazoni koji se graniče sa exploitima. Primera radi, vodeći nekromansera koji se bori samonujući kosture i umesto oklopa ima energetsku barijeru, vanserijski uspeh možete da ostvarite sejući dve vrste karata po mapi: pustinjska polja, koja postavljate van staze, vama i mobovima smanjuju HP, ali pošto imate samoobnavljajući energetski štit, vaša HP linija najčešće ne biva dotaknuta (osim u fajtovima koje biste ionako izgubili). Druga karta je svetionik koji ubrzava kretanje i napade na poljima koja obasjava - s obzirom na to da imate nekoliko kostura, efekat ubrzanja je umnožen, a vi postajete kudikamo smrtonosniji. Kombinacija je zmilijon i uživaćete pronalazeći ih. Pored karata, mobovi dropuju i resurse koji služe za permanentnu gradnju objekata u bazi i njihovo nadograđivanje - drvo, metal i druge, magijske sastojke prikupljate i pukim prolaženjem kroz odgovarajući objekat na stazi. Na primer, prolaz kroz šumarak vam daje drvo, a šetnjica kroz groblje „memory fragmente”, neophodne za gradnju biblioteke i drugih objekata.

Kretanje i borba u igri potpuno su automatski i na njih nemate nikakvog uticaja, osim mogućnosti da pauzirate akciju da biste odigrali neku kartu. Heroj ide dok ne naleti na kripove, onda sledi fajt koji se završava pobedom ili porazom i to je to. Nakon svakog kruga, heroj obnavlja 30 odsto HP-a, ali neprijatelji postaju jači, što može da se isprati na dva načina: nalaženjem opreme višeg nivoa i biranjem korisnih perkova nakon levelovanja. Pored karata, kripovi izbacuju i štitove, oklope, prstenje, narukvice, grimoare i drugu opremu u zavisnosti od klase s kojom igrate. Kad smo već kod klasa, na početku imate samo ratnika, ali ubrzo dobijate priliku da otključate i lopova (rogue) i nekromansera. Svaka od njih ima svoje specifičnosti i karte koje joj bolje leže. Ratnik je tipičan mesni štit sa najvećim HP-om i jakim defenceom, rogue je specijalista za kritikale, nekromanser (najinteresantniji) bori se samonovanjem itd.

Vaša šetnja i borba po stazi problema može da se završi na nekoliko načina, najčešće pogibijom i vraćanjem u „bazu operacija”, pri čemu vam u inventaru ostaje 30 odsto prikupljenih resursa. Van borbe možete da odustanete u svakom momentu, ali time pristajete da sačuvate svega 60 odsto resursa. Ako hoćete 100 odsto, morate da šmugnete s polja koje se nalazi neposredno pored baze ili da ubijete bossa određenog poglavlja. To cinculiranje s momentom odustajanja uvek podrazumeva izazivanje sudbine, jer u svakom novom krugu mobovi postaju taman toliko jači da mislite da možete da ih savladate bez problema, a onda vas neka grupa zgužva kao jučerašnji „Informer”.

Odmor u baznom kampu između misija možete da iskoristite za investiranje resursa u permanentna unapređenja. Možete da gradite raznovrsne objekte od kojih svaki donosi neku korist, bilo u formi pasivnog borbenog bonusa, novih klasa s kojima možete da igrate, bilo novih karata ili nečeg osmog. Nadograđivanje kampa i postepeno ojačavanje vašeg avanturiste nije opciono, jer kasnija poglavlja igre, od trećeg pa do kraja, zahtevaju da imate napucan lik da biste preživeli krugove do susreta sa bossom. Potreba za jakim grindom resursa je, nažalost, nasušna, ali bez nje igra bi trajala bar tri puta kraće.

Loop Hero je ultrazarazna igra koja zahteva grind i strpljenje, ali ih iz vaše duše ne isisava na zamoran, već na nadasve zabavan način. Izgleda kao naslov kreiran za GameBoy Advance i radiće na bukvalno svakom kompjuteru koji je sklopljen u ovom veku. Ako u obzir uzmemo i cenu koja je prilagođena generacijama koje pohađaju online nastavu, dobijamo pravog narodnog šampiona prolećne sezone.