Aleksandar ĐURIĆ

1. april 2021.

Kao što mu ime sugeriše, pred vitezom ser Lovelotom (engl. mnogo voli) nalazi se samo jedan cilj: osvojiti srca mnoštva princeza, koje ga zatočene u svojim kulama čekaju na kraju svakog od četrdesetak nivoa istoimene, komične platformske igre. Kroz nivoe izbegavate zamke, tamanite zlobne nemani, te sakupljate predmete. Naime, kako bi ser Lovelot zaveo ljupke princeze, neophodno je da svakoj pokloni po jednu belu radu koju je pronašao unutar nivoa, a kako igra odmiče, tako princeze postaju sve manje lake za osvajanje, pa zahtevaju i prstenje, dijamante, odnosno lizalice. Tu su i zlatnici, kao i guske sa zlatnim jajima, koje nije obavezno sakupljati, ali poboljšavaju brojčani skor koji stičete tokom nivoa.

Kada govorimo o platformeru kao što je Sir Lovelot, upravo je „high-score” ključni pojam. Igra neprestano i upadljivo meri vreme koje ste utrošili na prelaženje nivoa, koji su sačinjeni od po svega nekoliko ekrana. Takođe, nema primesa avanture (ništa od zagonetki, izražene potrebe za istraživanjem nivoa itd). Brzo postaje jasno da pred nama nije igra u kojoj je jedini cilj da savladate prepreke i stignete do kraja deonice, već je važniji, zapravo, način na koji ste to postigli: sa što manje pogibija i utrošenog vremena, a sa što više sakupljenih predmeta. Nivoi su dinamični i osmišljeni su upravo sa dostizanjem high-scorea na umu, pa kroz njih gotovo neprestano jurite unapred, a možete i da se zanimate otkrivanjem mnoštva tajnih prolaza, putem kojih se deonice osetno brže prelaze i skor raste. Za prvobitno kompletiranje svih nivoa treba izdvojiti dva do tri sata, nakon čega dobijate pristup tabelama sa najboljim rezultatima igrača širom sveta i takmičenje tada može da počne. Jedina primedba na ovom polju tiče se odsustva grafičkih indikatora uspeha, poput, recimo, zvezdica koje bi nas dodatno podstakle.

Upravljanje je glatko i udobno izvedeno, što je posebno značajno, jer se od igrača zahteva velika preciznost pri izvođenju poteza. Svaki dodir sa protivnicima i zamkama momentalno ubija ser Lovelota, koji se zatim respawnuje. U tom slučaju, svi protivnici koje ste do tada porazili ostaće mrtvi, a sakupljeni predmeti ostaju u vašem posedu. Nažalost, iz ugla igrača koji ne ganjaju high-score, radi se o pogrešnoj odluci developera. Zbog te olakšice, završavanje nivoa bez obaziranja na high-score se vrlo lagano izvodi, a samim tim nije naročito zanimljivo. Opet, to nije presudan nedostatak ukoliko sami povećate lični stepen izazova pokušajima da ostvarite što bolji skor.

Nivoi su kreirani u vidu parodije na fantasy okruženja, poput mistične šume, opasne močvare ili zemlje mrtvih. Blago iščašena grafika izgleda dopadljivo, mada brzo postaje monotona, s obzirom na nedovoljnu raznovrsnost grafičkih elemenata: zbirno četiri distinktne oblasti međusobno se znatno razlikuju, ali su nivoi u sklopu istih oblasti sasvim jednolični. Bajkovita muzika i zvučni efekti, sa druge strane, besprekorno „rade posao” i vrlo dobro se uklapaju u šašavu atmosferu igre. Priča je potpuno nebitna i maltene nepostojeća, izvan toga što pruža šarmantan inicijalni okvir akciji.

Najveći problem sa Sir Lovelotom, ipak, sastoji se u znatnom manjku nadahnuća kod njegovih autora. Igra, tehnički, jeste dobro realizovana, ali u idejnom smislu, prilično je oskudna i neinventivna. Dvostruki skok, šiljci, pokretne platforme... Kao da smo to negde već videli? Praktično, ništa ne privlači pažnju svežinom novih ideja, pa čak ni, hipotetičkom, zanimljivom evolucijom već viđenih elemenata. U globalu, dizajn nivoa je, takođe, izlizan. Kad sama osnova igranja nije naročito primamljiva, dostizanje većeg skora i nije preterano snažan podstrek za duži boravak u svetu igre. Istina, zamisao o požudnom vitezu koji „muva” princeze jeste simpatična, ali zamenite princeze sa vratima, a poklone sa ključevima i vraćamo se na zamerku o bezličnosti. Konačna presuda: korektan igrački doživljaj, ali samo za zagrižene poklonike žanra.