Ana KRSTIĆ

1. maj 2024.

Pred nama je revitalizacija Atarijevog naslova iz 1976. godine. Bez šale, radi se o mešavini reboota i nastavka igre stare čak 48 godina! Verujemo da je među čitaocima ove recenzije (kao i ostatku potencijalne publike ove igre) zaista mali broj veterana koji se sećaju originalnog Lunar Landera. Zbog toga, usudićemo da pretpostavimo da je većini onih koji će sesti za ovu igru njen gameplay nešto potpuno novo. Takođe, svaka čast (bez ironije) odgovornima u Atariju i razvojnom timu Dreams Uncorporated na odluci da stvore nešto što se naslanja na vremešni naslov nakon ovog silnog vremena, umesto da se prepuste slobodi potpuno nove igre.

Lunar Lander Beyond stavlja igrača u cipele novoimenovanog kapetana korporacije Pegasus, sa zadatkom vođenja flote svemirskih „letelica-sletalica”. Ono što počinje kao jednostavan zadatak obavljanja standardnih misija sletanja, brzo postaje višestruko komplikovanije kada galaksija biva bačena u haos, otvaranjem niza misterioznih portala. Kroz pet različitih svetova i planeta, igra će plesti priču o zaverama i intrigama interplanetarnih razmera. Inače, narativ uopšte nije postojao u originalnoj igri iz 1976. godine, što zbog hardversko-softverskih ograničenja tadašnjih igračkih platformi, što zbog tadašnje prakse fokusiranja na čist gameplay.

Dok je, očigledno, ukorenjen u svojim retro korenima, Lunar Lander Beyond istovremeno donosi i moderna rešenja i elemente koji obogaćuju gameplay i igrački ugođaj. Mehanika kombinuje klasične tank kontrole u kombinaciji sa nekim modernim upravljačkim elementima koji su pridodati originalu, što igračima pruža kombinaciju nostalgije i svežine. Korisnički interfejs je, čini se, namerno ostao klasičan, a i grafička rešenja u igri predstavljaju omaž klasiku sa Atarija, iako sada nema pomenutog ograničenja hardverskim mogućnostima. Međusekvence, a posebno brifinzi između misija neodoljivo podsećaju na konektivne brifinge iz legendarnog Starcrafta. AI kopilot koji vas oslovljava sa: „Captain!” na momente toliko snažno podseća na AI scrum mastera iz Terran kampanje, da ćete se neminovno naježiti.

Svojevrsni twist koji igra uvodi u odnosu na original je, takozvani, faktor stresa pilota. Naime, svaka kolizija vaše letelice sa ambijentom za rezultat ima ne samo povećanje oštećenja letelice, već i porast anksioznosti osobe koja pilotira letelicom u datom trenutku. Visok nivo stresa neminovno dovodi do psihotičnih stanja manjih ili većih razmera, pa i šizofrenije, prilikom koje će vas po mapi juriti lebdeći ljubičasti slonovi. Ukoliko akutno stanje pređe u hronično, to jest, ako pilota ne lečite između misija (resurse možete trošiti na psihoterapeutske seanse, kao i raznorazne medikamente), možete da zaboravite na pomoć tog pilota u narednim misijama. Ovaj mikromenadžerski aspekt igre onemogućava da iz nivoa u nivo „spamujete” jednog, te istog pilota, čiji se perkovi i karakteristike najbolje poklapaju sa vašim upravljačkim preferencama.

Što se same težine igre tiče, ona ne bi trebalo da bude preterano izazovna većini igrača, uprkos „klempavosti” tank kontrola. Same misije su kreativno i raznovrsno osmišljene, u okvirima koje sama 2D postavka igre to dozvoljava. Vaše ekspedicije uglavnom će biti usmerene na spasavanje stray pilota, ili ćete se sa entitetom X trkati od tačke A do tačke B, uz usputno izbegavanje raznih asteroida i drugih svemirskih džidža-bidža.

Summa summarum, Lunar Lander Beyond donosi, na trenutke, solidno zanimljivu i kratku avanturu kroz prostor i vreme, evocirajući uspomene na najbolje elemente klasičnih arkadnih igara. Niska raznovrsnost misija ili upitna ponovna igrivost nakon prvog prolaska jesu problematični, ali igra, ipak, pruža jedinstveni ugođaj koji će zadovoljiti kako fanove retro naslova, tako i entuzijaste koji vole da eksperimentišu i isprobaju atipičan gameplay iz nekih, sada već, davno prošlih vremena.