Marko VASILJEVIĆ

1. maj 2024.

Pre nešto više od dve godine (SK 3/22, i.sk.rs/30715), kolega Kuzmanović zaključio je svoj opis HFW-a ovom rečenicom: „Možda nećemo morati da ga čekamo četiri godine ako Microsoft nastavi da razbija sa svojim Game Passom na PC-u, pa Sony bude prinuđen na koncesije narodu.” Dakle, očekivano, evo PC verzije, ali donekle i iznenađujuće, nije se predugo čekalo na takav potez. Sony-san, da li ste u redu? Šta se to dešava sa Vama?

Da nas ne shvatite pogrešno, nemamo ništa protiv dostupnosti sadržaja. Horizon je fantastična igra i bio bi pravi zločin držati je iza zidina platformske ekskluzivnosti. Zločin koji bismo, eventualno, mogli i da oprostimo ako je to uslov za izvrsnost. Jasno je da Sony nema nameru da propusti lepe novce koji će se sliti od igre koju su već prodali koliko god su mogli i da je plasiranje svežem PC tržištu ekonomski logičan potez. Ali, po koju cenu?

Omiljena platforma za igranje se bira na osnovu više parametara. Sirova snaga i mogućnosti hardvera su samo jedna od kućica koju prosečni igrač štriklira. Nekome ko uživa u Mario igrama (ili ima malu decu) je nebitno koliko je Switch skromnih mogućnosti, jer nema ni vremena da razmišlja o tome od silne zabave koju mu pruža. Sony i Microsoft, slično tome, razumeju da konzole ne prodaje CPU i RAM, već igre. Da nije bilo Gears of Wara, pitanje je šta bi bilo sa X Box-om. Da nije imao mnogo vrhunskih ekskluziva, pitanje je šta bi bilo sa PS4. A svi ti studiji koji su kreirali nemoguće, cedili do poslednjeg megaherca i bacali davno zaboravljene magijske rituale kako bi iznedrili neke od najboljih igara ikada na konzolama, sada treba da se zapitaju. Da li će lagani odustanak od potpune ekskluzivnosti izbaciti Sony iz pozicije u kojoj je bio i baciti ga u arenu u kojoj će morati da se takmiči sa izdavačkim agentima pakla. Hoće li i časni samuraji na kraju pokleknuti i krenuti da se klanjaju ikonama multiplayerservice igara i obožavaju boga mikrotransakcija?

To će već vreme pokazati, a dok čekamo, imamo prilike da odigramo još jedan PC port. Ta fraza nekada je izazivala jezu i mučnine u stomacima PC igrača. Sa razlogom. Međutim, tih razloga više nema. Aktuelne Sony konzole i PC se ne razlikuju dovoljno da bi bilo problema sa tehnikalijama, naprotiv. Horizon Forbidden West, dolaskom na novu platformu, ima priliku da zablista kao nikada ranije. Jasno, to zavisi i od vaše konkretne konfiguracije, ali raduje podatak da zahtevi nisu ni nerealni, ni preterani.

Ekipa koja se bavila portovanjem poznata nam je od ranije, jer ovo nije prvi PC naslov koji „rade”. U pitanju je Nixxes, koji je i ovog puta fantastično obavio svoj posao. Na samom početku, biće vam drago da su svi meniji kako treba i da nikakav problem ne predstavlja ukoliko se odlučite da igrate uz pomoć miša i tastature. Verujemo da će vas odmah potom zanimati i šta se nudi od grafičkih podešavanja. Opcija ima pregršt i tu ne mislimo samo na rezolucije, već i na podršku za ultraširoke ekrane. Tehnički, igru možete naterati da radi u tim režimima čak iako nemate ultrawide ekran. Dobićete crne štrafte gore i dole, ali i taj sinematični feel i, generalno, šire vidno polje. Pa, kako vam draže.

Jedna od stavki koju je Sony stavljao u prvi plan prilikom najave PS5 bila je i brza skladišna memorija. Srećom, NVMe uređaji na PC-u nisu više nikakva egzotika, pa će vreme učitavanja u nekim konfiguracijama biti i brže nego na Petici. U svakom slučaju, nije strašno i ukoliko je spakujete na neki sporiji disk. HFW je uredno radio i na PS4 sistemima i dizajn nivoa je takav da nećete osetiti nikakve probleme na tom planu.

Što se tiče samog prikaza igre, rekli bismo da je portovanje obavljeno maksimalno dobro. Razlike u odnosu na PS5 verziju jesu, na prvi pogled, minimalne, ali, ipak, postoje i to u korist PC-a. Naravno, pod uslovom da pričamo o konfiguraciji koja se kreće u okvirima preporučene. Anisotropic filtering i anti-aliasing, kada ih odvrenete na max, daju nešto bolji prikaz nego na konzoli. Ipak, uzmite u obzir da su razlike zaista minimalne. Ukoliko vam vaša verna lupa nije pri ruci, pitanje je da li biste i mogli išta da primetite. Interesantno je da se ovo ne odnosi i na najbitniji model u igri, samu Aloy. Iz nekog razloga, PC verzija, koja izgleda fantastično, ima za baš malu nijansu lošiji prikaz kose, a ni pore i pegice na licu nisu tako čiste kao na Petici. Da biste uočili ove razlike, neće vam biti dovoljna lupa, tako da snađite se za neki mikroskop. Da li ima smisla da se uopšte bavite time? Naravno da ne. Međutim, ukoliko se, ipak, odlučite da toliko detaljno vidite šta su uradili momci i devojke iz Guerrilla gamesa, zapanjiće vas nivo detalja i realizam koji krasi i Aloy i ostale likove. Što je sjajno, s obzirom na to da je i kasting obavljen „na nivou”, tako da imamo prilike da uživamo u glumačkim ostvarenjima Lensa Redika, Anđele Baset, kao i Keri En Mos.

Tim pre, pomalo čudi to da modeli živih mašina, zapravo, i nisu mnogo napredovali u odnosu na Zero Dawn, koji je objavljen pre sedam godina. Njihove teksture su ostale, manje-više, sa skromnim detaljima, ali to ne smeta, jer je njihov ukupni dizajn i dalje fantastičan, a i novi svetlosni efekti čine da stvorenja izgledaju ubedljivije. Animacije su odlične, reakcije na vaše napade takođe, a sve deluje skupo, utegnuto i kvalitetno. Čak i posle ko zna kog susreta sa istim modelima neprijatelja, neće vam biti mrsko da se „poigrate” sa različitim načinima za odstrel.

Dakle, sve je portovano savršeno, sve izgleda i radi super od prvog dana. Može li bolje od toga, pitate se? Pa, može. Sony je odlučio da nije dovoljno da se odrekne ekskluzivnosti same igre, već je odlučio da PC igračima podari i DLC - Burning Shores. Pohlepa? Ne, daju ga besplatno u okviru complete edition izdanja. Doduše, ovo izdanje postoji i na Sony pijaci.

Burning Shores nastavlja priču, ali je ne vodi u pravi nastavak, koji još uvek nije ni najavljen. Umesto toga, daje vam nekih 7-15 časova gameplaya u novoj zoni koja se nalazi oko ruševina Los Angelesa. U pitanju je jedna epizoda u nizu avantura naše junakinje, bez koje se može, ali kad je već tu i ne košta dodatno - daj. Novosti u dodatku su dvanaest novih veština, kao i šest novih Valor Surgea, odnosno specijalki. Tu su i pet legendary kostima kao i devet primeraka legendarnog oružja. Sve to upotpunjavaju i četiri nove mašine, među kojima je i samo pominjani, a do sada neviđeni titan Horus. Dakle, u pitanju je prilično masivan i zadovoljavajući DLC, koji, pritom, nije pokušao da se provuče kao posebna igra. Da, Majlse Moralese, u tebe gledamo.

Jedna mala kontroverza ipak je morala da se provuče, a upravo je DLC stavio tačku na priče i spekulacije. Osim Aloy, u ovom dodatku ćemo u kadru imati i još jednu, zamalo Aloy. U pitanju je Seyka, koja je iz plemena Quen i koja je, poput Aloy, ratnica i oslanja se na fokus. One su toliko slične i vidite gde ovo već ide. Malo LGBT sadržaja, koji nije dodat u igru nametljivo, pa slobodno možete i da ignorišete čitav taj segment. Ako ste strong manly-man, uzmite u obzir da je ovo sve delo fikcije i uživajte u kvalitetnom sadržaju, bez opterećivanja. Ukoliko niste, verovatno ne čitate „SK”, pa i nema potrebe za čestitkama na reprezentaciji u ovako dobroj igri. Ali, eto, čestitke.

Horizon Forbidden West Complete Edition zaista jeste odlična igra. Tehnikalije koje ga krase i dalje izgledaju sveže i primamljivo uz odlične performanse. Igru smo testirali i na konfiguraciji koja je tek za nijansu jača od minimalne i nije sve izgledalo baš ni toliko loše. Na konfiguraciji skoro identičnoj preporučenoj sve je letelo i izgledalo prelepo. Pritom, nismo koristili nikakve trikove u vidu DLSS, FRS ili XeSS. Da li je bolje ili ne u odnosu na PS5? Koga je briga. To će u dobroj meri zavisiti i od ekrana na kome vrtite igru. Inače, lepo je što je Nixxes prilikom portovanja omogućio da, zapravo, u realnom vremenu vidite šta koje podešavanje radi. Kada pozovete meni sa grafičkim podešavanjima, on će zauzeti tek deo ekrana, dok će ispod biti renderovana scena igre koju ste pauzirali. Svaka stavka i promena odmah će vam prikazati da li vam je neko podešavanje baš bitno ili i ne toliko.

Ukoliko vam to sve nije bitno i zanima vas vredi li ovo, odgovor je - da, i te kako. Nadamo se samo da će dobri ljudi koji su radili za Sony i bili posvećeni razvoju Horizona, God of Wara,Spidermana, Uncharteda i ostalih single-player bisera nastaviti da nas raduju igračkim umetničkim delima. Onima u kojima ima svega, sem battle passa i plaćenih skinova.