Nikola JEVREMOVIĆ

1. mart 2023.

Ser Simjanoviću! Ako može ona vaša stvar iz „Grlom u jagode”? Hvala... Te, davne 2000. godine, sa piratskim primerkom Faraona u džepu, jedan balavac je od prodavnice Plextor na Banovom Brdu žurio kući. Dušu mu je obuzimala zebnja, jer je u njegovom omiljenom časopisu stajalo da Egipćani traže 32 megabajta RAM-a, što je duplo više nego što je imao na raspolaganju. Srećom, igra je ipak šljakala, traljavo, ali sasvim dovoljno da smaže apsolutno svaki slobodan sekund koji je balavac narednih meseci provodio pred ekranom. Dvadeset i tri godine kasnije, upravo zahvaljujući tom časopisu, dotični ponovo usijava stolicu, doduše, znatno većom guzicom...

Kao ni tada, ni sada nema povoda da se nešto epohalno novo primeti u ovoj igri. Suštinski, to je bio i ostao klon Cezara Trojke. Za neke krupnije dizajnerske promene morali smo da sačekamo daleko šarenijeg Zevsa (kada su osnovne građevine zauzele četiri puta veće parcele, a dodao se gas i sa natprirodnim silama), s jeseni te, 2000-te. Međutim, Faraon je imao adute koje nijedan od ostalih Impressionovih naslova nije: izgradnja piramida i klesanje sfingi! To je prvo što ćemo pohvaliti kod Nove Ere. Uz klasičnu kampanju (gde su misije i iz ekspanzije Cleopatra), tu je mogućnost odabira svakog od tih nivoa u zasebnoj sekciji. Dakle, ako ste nestrpljivi, možete odmah da navalite na onaj gde „ređate kockice”.

Grafika je bolja, mehanika u dlaku ista, kao i uvodna naracija, pa naletu nostalgije nećete odoleti. Do izvesnih promena u ostalim aspektima, ipak je došlo. Neke odluke razvojnog tima će vam, u zavisnosti od ličnog ukusa prijati ili ne, ali, nažalost, dosta toga je potpuno retardirano. Za početak, opšte omražen font papyrus je nogiran. Zatim, sledi najveći zločin, redizajnirani interfejs! U originalu je meni za građevine zauzimao marginu desne strane ekrana. Na vrhu je stajala mini-mapa, ikonice ispod bile su raspoređene u formaciji 3×3, a klikom na jednu od njih otvarao bi se uzan i pregledan spisak objekata iz tih kategorija. Ako vas je to, pak, nerviralo, mogli ste da odaberete vertikalni raspored. Ovaj izbor više ne postoji. Sada nema mini-mape, niti jednostavnog spiska, već grozno ilustrovanih vertikalnih ikonica iznad kojih morate da parkirate kursor kako biste prizvali naziv građevine.

Zatim, u odnosu na original, gde su ona benignija obaveštenja ispisivana pri vrhu ekrana, na duguljastim i nenametljivim „ceduljama”, developeri su odlučili da ih povećaju, pa kada se nagomilaju, ozbiljno umeju da zaklone ekran. Takođe ih prati i karakterističan ton koji će vam se smučiti već nakon pet minuta, a ne možete da ga isključite, sem ako SFX u potpunosti ne prigušite u podešavanjima. Sa druge strane, nije ispravljena vekovna glupost pređašnjih igara. Sećate li se onih većih pop-up obaveštenja? I dalje su tu! Kakva je samo divota kada se zaređa njih pet-šest u roku od jedne sekunde, pa ih ni ne čitate, već kao manijak klikćete samo da biste nastavili sa igrom. Još jedna idiotluk načinjen je u segmentu vojevanja. Istina, to nikada nije bila naročito komplikovana rabota (trebalo je samo poslati garnizon na mesto gde neprijatelj kulja), ali je autorima pošlo za rukom da je dodatno obesmisle. I dalje gomilate vojsku, ali je nigde ne šaljete, već će to sve komp samostalno, u odvojenom prozoru i uz odvratno animiranu borbu dočarati. Minusima tu nije kraj. Od bagova koji se, doduše, daju naknadno popraviti, dužnost nam je da pomenemo kriminalni auto-save koji, reklo bi se, nasumično briše zapise. Zatim, prijavićemo da opcija Give Gift ne radi, a izostala je i podrška za ultraširoke monitore

Novog Faraona ćemo, uprkos pomenutim brljotinama, ipak preporučiti. Za 23 evrića, koliko ga ceni Steam, dobijate pedesetak misija, više desetina sati igre, konjsku dozu nostalgije i dobar mamac za neke sadašnje balavce koji tek treba da otkriju čari ovog žanra.