Marko VASILJEVIĆ

1. februar 2023.

Sledeća generacija franšize „Dungeons & Dragons”, sa radnim nazivom „One D&D”, trebalo bi da, poput Sauronovog prstena, sakupi i u tami sveže sve slobodne narode i naplati im mastan harač, ali su vlasnici ovog sistema, izgleda, bili malo nestrpljivi. Ako ste ljubitelj tabletop RPG-a (ttRPG), sigurno vam nije promakla drama oko pokušaja Wizards of the Coast da promeni licencu po kojoj su do sada kreativci stvarali (pa i prodavali) sadržaj zasnovan na „D&D”. Ukratko, dosadašnju, otvorenu licencu (OGL, Open Game Licence) trebalo je da zameni nova, koja bi nametnula razna ograničenja, ali su promene odložili nakon što je baza fanova upalila baklje, naoštrila vile i krenula u masovno otkazivanje pretplata na servis D&D Beyond. WotC je priznao da su loše bacili kockicu, te je usledilo saopštenje u kom se pravdaju kako im nije bila namera da zavrću uši i pune svoju riznicu, nego se zalažu za inkluziju i zaustavljanje mržnje (?!) i da neće dirati ništa vezano za ttRPG segment. Plamteće oko usmeriće se na velike korporacije i pokušaje monetizacije u sferama poput NFT i blokchain igara, što donekle ima smisla i opravdanja.

Za to vreme, ako vas cela „D&D” drama pomalo smara, imamo sjajnu alternativu u vidu sistema „The One Ring”, koji donosi verovatno najpoznatiju moguću licencu, onu Tolkinovog „Gospodara prstenova” u svet ttRPG-a, a i manje je „zlokobna”. Kao i drugi naslovi iz kuće Free League, osim osnovne knjige, postoji mogućnost proširenja u vidu dodatnih knjiga, avantura i starter seta.Core book dolazi u luksuznom tvrdom povezu, a i kvalitet samih stranica je fantastičan. Prosto je milina bistriti sadržaj prezentovan na način adekvatan temi.

Dakle, ukoliko ste maštali o avanturi smeštenoj u Tolkinov svet, dobićete sve neophodne smernice i sisteme koji će to omogućiti. Tu je kratak prolog sa važnim datumima, radi lakše orijentacije u vremenskom toku perioda Trećeg doba, u koje je igra smeštena; zatim, pisamce od samog Gandalfa, kao i par osnovnih instrukcija o tome šta, zapravo, podrazumeva igranje ovog tipa igara, u kome avanturiste vodi Loremaster. I odmah nailazimo na jednu od specifičnosti sistema koji propisuje da se sesije igraju u dve različite faze koje se smenjuju.

To su avanturistička i faza družine (Adventuring i Fellowship). Avantura je jasna i podrazumeva jednu ili više sesija koje pokrivaju aktivnosti u kojima igrači istražuju lokacije, bore se i rade sve što čini jednu avanturu. Fellowship faza je period koji ide nakon avanture i u njoj igrači objašnjavaju svoje ciljeve, planove, odmaraju i obavljaju sve ono što čini život kada nisu na putu. Klasičan primer takve faze bio bi, recimo, savet kod Elronda, kada se družina dogovarala kako da uništi prsten. Međutim, ova faza može da traje i mesecima (in-game), ukoliko je takva priča. Ovaj fini balans omogućava izgradnju epskih narativa, pa čak i penzionisanje lika i nastavak igre u liku naslednika (sina, ćerke) i u praksi radi odlično. Posebno će prijati igračima kojima masovno rolanje kockica i konstanto šibanje nije prioritet. „The One Ring” nije prost dungeon crawler, niti je stvaran za one-shot varijantu igranja (mada, nije nemoguće odigrati brzu partiju).

Vodeća ideja autora ove igre očigledno je bila da se uzor verno prati i da svi elementi budu u duhu već nam dobro poznatih priča. To se odrazilo i na sistem rasa i klasa, koji se ovde ni ne zove tako. Umesto toga, imamo „heroic cultures” i njihove pozive, odnosno profesije. Tako da, osim Patuljaka Durinovih, Vilenjaka Lindona i Hobita iz Okruga, postoje i još tri „kulture” ljudi - Bardingsi iz Jezergrada (efektivno, Vikinzi), ljudi iz Brija i Rendžeri sa severa. Za svaku od kultura imate detaljna pisanija koja će vas upoznati sa svim pojedinostima, kako bi vam olakšali posao Loremastera. Ovo podrazumeva i atribute i veštine i te brojke bitno utiču na strukturu lika, te nije u pitanju samo estetska preferencija. Što se tiče profesija, tu je, opet, u pitanju prilično drugačiji i konzervativniji pristup. Postoji Captain, Champion, Messenger, Scholar, Treasure Hunter i Warden. Smisao odabira profesije je u dobijanju bonusa na određenim veštinama, jednu posebnu osobinu i jedan hendikep, karakterističan za te profesije. Time imate ukupno 36 kombinacija kultura i profesija. Ako to uporedimo sa „D&D” sistemima, deluje skromno. Igra u kojoj nije moguće igrati multiklasne budževine i rase, nekome će delovati skučeno. Nama, iskreno, prija ovaj „svedeni” pristup koji fokus sa desetina statistika, minusa i pluseva, mobilnih aplikacija sa listama spellova i svih mogućih poliedara, vraća tamo gde treba - na priču i igranje likova.

Još jedna specifičnost koja nastavlja u istom pravcu je i okupljanje „družine”. Igrači imaju mogućnost da izaberu „patrona”, mecenu družine, što može biti, recimo, Bilbo Bagins ili Gandalf. Zatim je neophodno da imaju „safe haven”, odnosno, mesto gde mogu da se konsoliduju, odmore i slično. To može biti i „The Prancing Pony”, nije neophodno da je lokacija u vlasništvu igrača. Potom se preračunava koliko poena ima družina i koji je njen fokus. Poeni se tokom igranja mogu i zaraditi i potrošiti, uz jednoglasnu odluku i pritom ostvariti neke od pogodnosti koje mogu da prelome nezgodne trenutke. Što se tiče fokusa, u pitanju je cilj kome grupa stremi i u slučaju da se igrači ponašaju previše „opušteno” ili rade suprotno fokusu, kreću da se ređaju shadow poeni, odnosno, minusi koji će igru načiniti daleko težom. Naravno, Loremaster ima sasvim dovoljno manevarskog prostora da stvari drži utegnuto koliko smatra da je potrebno i da je zabavno.

Ono što je malo manje specifično, ali i dalje je po uzoru, jesu sistemi koji pojašnjavaju postojeće veštine, unikatne osobine, fizičku i psihičku izdržljivost, hrabrost i mudrost i vrline kulture i samog lika. U pitanju su ozbiljno detaljne tabele i redovi teksta koje treba prostudirati, ali se isplati, jer će jasno definisan lik imati toliko detaljnu konstrukciju koja daleko prevazilazi uobičajeno „ja sam ratnik iz tog i tog sela, imam sekiru i tražim posao”. Loremaster će ovako „žive” likove smestiti u ekstremno detaljno napisane lokacije, koje, osim opisa, sadrže i svoje posebne tabele sa mogućim „susretima” koji mogu zadesiti igrača, pa i neprijateljska stvorenja, te njihove ocene i karakteristike. I ovde dolazimo do prvog potencijalnog problema koji, zapravo, i nije problem. Ova masa informacija vrlo lako može da uplaši, pa čak i da odvrati manje iskusne igrače ili one kojima je ovo prvi susret sa nekim ttRPG sistemom. Veterani će svakako uživati u dubini koju „The One Ring” donosi i stepenu uživljavanja koji mogu iskusiti. To ne predstavlja problem, jer i za početnike ima rešenja.

„The One Ring” starter set je upravo tako prilagođen i sveden, tej je idealan za manje strpljive i manje iskusne igrače. Osim knjižice pravila, sažetih na svega 24 strana, u setu su još i dodatak koji do detalja opisuje lokacije u Okrugu, kao i pet spremnih avantura koje se mogu igrati nezavisno ili kao mini-kampanja. Fokus starter seta je na dešavanjima u Okrugu i nudi osam unapred kreiranih likova (hobiti i dva epic lika koje nećemo otkriti). Da sve bude lakše i lepše, tu su i ogromne mape Okruga i Erjadora, a ako ste ljubitelj sitnica u vidu kartica i drugih pomagala (poput autora ovog teksta), obradovaće vas i špil od 30 kartica sa oružjem i šest kartica koje prate aktivne uloge tokom putovanja i stavove u borbi. Kao trešnjica na kolačiću posle drugog doručka, dolaze i originalno dizajnirane D6 i D12 kockice, koje su jedine i neophodne za „TOR”, a to se odnosi i na originalnu knjigu. Inače, D12 imaju i fin detalj gde je broj „1” zamenjen Sauronovim okom, a broj 12 Gandalfovom runom. Jasno vam je da ako rolate oko, ugasili ste ga, šta god da vam je bio plan da uradite. Sagnuli ste se da vežete pertle - pukle su vam gaće. Da je pao Gandalf, vezali bi pertle i našli zlatnik u blatu pored cipele. Jasna stvar.

Ako vam starter set legne, „The One Ring” core knjiga se nameće kao logičan naredni izbor, jer sjajno nadograđuje i proširuje čitavu stvar. A ukoliko vam zagolica maštu na svim pravim mestima, postoji i ekspanzija „Ruins of the Lost Realm”, koja donosi još detaljnih lokacija, potencijalnih susreta i avantura. Ne utiče na osnovnu igru ni na koji način, u smislu proširenja ili uvođenja novih pravila, ali je zgodan dodatak Loremasterima koji su već prečešljali osnovni sadržaj. Lokacije dolaze sa lepo objašnjenim šemama, ukoliko sadrže bitne građevine. Posebno se ističu patuljački rudnici, koji prosto mame da zavirimo u svaki hodnik. U paketu sa knjigom dolazi još i velika mapa grada Tarbada.

Sve ovo vam deluje sjajno, ali nemate ekipu sa kojom bi ovo isprobali ili ste jednostavno nezainteresovani za igranje u grupi. Mislili su i na vas. „The One Ring Strider Mode” je dodatak na 28 stranica, koji donosi pojašnjenja i uputstva na koji način se modifikuju pravila iz Core knjige, koja vam svakako treba čak i u slučaju da igrate solo. Osim što vas rešava bede zakazivanja sesije i uklapanja sa obavezama više igrača, što nekada zna da bude najteži quest koji neko može preuzeti na svoja pleća, ovaj mod je dobar i za buduće Loremastere. Nije zgoreg da se već upoznate sa svetom i mehanikom pre nego pozovete još nekog da vam se pridruži.

Sve „TOR” knjige i dodatke možete nabaviti i u formi PDF izdanja, što ima nekih svojih prednosti. Fizička izdanja svakako vrede uloženog novca, a i, realno, više nam prija žućkasti papir koji lagano šuška dok dim napušta upravo upaljenu lulu. Lakše se uživimo u fantasy svet koji nalazi baš pravu dozu fantaziranja i nikada ne prelazi u parodiju samog sebe. Baš kako treba.

PRETHODNI TEKST Marvo CH-106 i CH-117; Xtrike Me GC-903 i GC-909 Srećna nova stolica

SLEDEĆI TEKST Blazing Star