Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2023.

Treći svetski rat, kao naziv za multiplayer pucačinu, činilo se kao dobra, provokativna ideja kad je ekipa iz poljskog studija The Farm 51 započela rad na igri pre više od šest godina. Svet je u međuvremenu urliknuo i podivljao, tako da kod labilne publike taj nomen danas izaziva nervozan kez. Uživaoci „SK”, naravno, bičuju pliz na ovo, jer nisu normalna publika, već svetleći ratnici koji zube čačkaju izbrušenim tromblonskim minama umesto čačkalicama.

Kakva igra je World War 3? Namera developera bila je da ponude alternativu Battlefieldu, što je jedna od tek nekoliko stvari koje su opstale tokom dugog razvojnog procesa. Tokom godina, karakter igre je promenjen, tako da su hard-core momenti ublaženi u korist onoga što preferira šira FPS publika. Nakon early access debija koji se plaćao, WW3 je u verziji 1.0 postao besplatan, a finansije uobličene oko klasičnog koncepta battle passa i kozmetike koja se kupuje za pravi novac. Sistem je, praktično, isti kao u bilo kojoj drugoj f2p pucačini, što u prevodu znači da se plaćanje u potpunosti može ignorisati i dovijeka igrati besplatno, bez penala.

Činjenica koja igri neosporno ide u prilog jeste to što nema puno kvalitetnih multiplayer pucačina koje su a) besplatne, b) nisu battle royale i c) liče na nešto. World War 3 je raskošno lep i zaista nećete moći da poverujete da je igra delo skromnog studija iz Poljske. Blagodareći dugom čvarenju u early accessu, matchmaking i net-code su ispeglani i utegnuti, tako da igra impresionira i iz back-enda. Stvar koja mi se, inicijalno, najviše dopala jeste širok izbor opcija za podešavanje avatara, koji uključuje i nacionalnu kastomizaciju putem velkro-zakrpe na uniformi i glasa. Ovo poslednje, naravno, ne uključuje Srbe, ali tu su Rusi, kao naša predivna alternativa. Šta je lepše od vojnika koji sukabljatuje pod neprijateljskom vatrom, pitam ja vas? Postoji i kineski, poljski, nemački, britanski, pa i korejski voice-over, tako da ćete sigurno naći varijantu koja vam je bliska. Nakon zapadnocentričnih trendova od čije se dominacije svakom normalnom čoveku defecira, ovo baš prija. U igri postoje i bogati nacionalni arsenali pešadijskog naoružanja, prepuni jedinstvenih, u igrama nikad viđenih primeraka, ali o njima malo kasnije.

World War 3 ima dva režima - klasičan 10v10 TDM (Team Deathmatch) i 20v20 Tactical Operations, koji je čist Conquest iz Battlefielda, kom je dodat sistem poinstreaksa. Zvuči malo i, realno, jeste malo, ali solidan broj mapa i dugačka metaprogresija obezbeđuju produženu svežinu igre. Poveznicu sa Trećim svetskim ratom čine lokacije koje sugerišu apogej globalnog sukoba - Berlin, Moskva, Varšava, DMZ koja razdvaja dve Koreje, Smolensk... Mape za Tactical Operations dolaze u punoj veličini i slavi, dok one za TDM predstavljaju njihov fragment kom je pridodato nekoliko detalja.

Za TacOps mape generalno važi da su prostrane i prebogate detaljima. U Moskvi se borite na Crvenom trgu i u njegovoj neposrednoj blizini, što uključuje i Lenjinov mauzolej i robnu kuću GUM. Varšava i Berlin, takođe, nude pičvajz u gustom urbanom okruženju, ali DMZ, Smolensk i Poljarni veći fokus bacaju na eksterijer. Developer je obratio posebnu pažnju na moderne detalje - u bazama na ruskim mapama, recimo, posejani su iskanderi, lanseri TOS-1 „solncepek” i drugi vrući hardver, čija dejstva pratimo na Telegram kanalima aktuelnog rata.

Kad sam se već dotakao autentičnosti, moram da napravim masivnu digresiju i uporedim WW3 i CoD: MW2 u jednom bitnom segmentu. Za razliku od lažnog oružja iz Modern Warfarea 2 i budalastih teorija da Activision nema para da plati licence, arsenal World War 3 je autentičan. Ovo je igra u kojoj se stvari nazivaju pravim imenima, što je meni, a možda i vama, izuzetno bitno. Pored toga što je autentičan, arsenal igre je obogaćen i jedinstvenim primercima koje bukvalno nikad nisam video u igrama. Ovde imamo kuriozitete, kao što su Beryl 762, poljska varijanta AK-47, automat Vityaz i pištolj Lebedev, koji se tek uvode u rusko naoružanje, pa i lepote kao što su Daewoo K2C1 (južnokorejska automatska puška). Tu su i izraelska automatska puška AK-Alfa, plod saradnje koncerna Kalašnjikov i izraelske vojne industrije, pa kineski QBZ-95-1 i druge seksi lepotice. Naravno, prisutan je velik broj heklera, SCAR-ova i drugih modernih klasika.

Svako oružje se leveluje posebno, što otključava nepregledan broj dodataka, nišana, cevi, laserskih obeleživača i drugih džidža koje se mogu kačiti na nj. World War 3 je na ovom polju EKSTREMAN - oružja imaju i po pedesetak nivoa, za šta će vam biti potrebno nekoliko desetina sati. Da, maksimizovanje jedne jedine automatske puške i otključavanje najboljih dodataka traži mnooogo vremena. O ovome se svađam sa samim sobom i ne znam šta da mislim. S jedne strane, svaki Call of Duty multiplayer sam batalio kad otključam ceo arsenal i nabudžim nekoliko omiljenih pušaka do kraja, tako da sam zadovoljan igrom koja mi duže vreme stimuliše multiplayer pucački organ. S druge strane, to potezanje za ekstremitet ovde je zaista sumanuto i toliko dugo da i najveći fanatik lako može da izgubi strpljenje. Ako vam se žuri, za zlatne žetone (čitaj: pravi novac) možete da kupite neku vrstu poluprečice - blueprint za određenu pušku s fiksnim dodacima koja se ne može levelovati, već je koristite takvu kakva je. Znači, nije nikakav pay to win sistem, već samo mamipara za nestrpljive koja ne daje nikakvu borbenu prednost.

Pored podešavanja oružja, u igri možete da birate i standard pancirne zaštite koju nosite u borbu, što utiče na pokretljivost i brzinu trčanja. Od sebe možete da napravite i stakleni top, bez plate carriera i šlema, koji u borbu nosi dvadeset kila čelika u puškomitraljezu i bacaču granata. Sami, dakle, odlučujete koliki TTK (time to kill) želite za sebe. Šta god da ponesete, imajte u vidu da je ovo igra u kojoj se lako i brzo gine i gde je friendly fire sve vreme aktivan - potkačivanje kolega rafalom vam rapidno smanjuje osvojeni skor.

World War 3 je igra na kojoj još treba da se radi. Pre svega, za sada nisam primetio način da se iz partija izbace čiteri ili friendly fire entuzijasti. Doduše, za dvadesetak i kusur sati nisam primetio nijednog čitera, ali igra je tek krenula i, ako se pokaže popularnom, ta pojava neće moći da se izbegne. Pošast je u stanju da ruinira i mnoge igre koje se kupuju, a s obzirom na to da je WW3 besplatan, ježim se od pomisli šta može da mu se desi ako se bašibozuk zapati.

Sledeća stvar koja zahteva peglanje jeste ponašanje vozila, koje je podložno zakonima fizike iz neke kvantno-paralelne realnosti. Vozila često klize preko terena, a oklopna zaštita deluje skroz nasumično, nezavisno od klase (tenk i transporter, recimo, trpe istu štetu). Vozila nemaju inerciju niti stvaraju osećaj da upravljate nečim velikim i teškim. Potreba za detaljnom revizijom njihove mehanike i ponašanja je prioritetna.

Treće, ali ne i poslednje - igri treba još igračkih režima i veće raznovrsnosti. Koliko je Tactical Operations dobar, toliko je TDM generičan i prost. Neka alternativna verzija režima frontlines iz serijala BF bila bi sjajno rešenje za sledeći content patch. Valjalo bi poraditi i na redizajnu nekih TDM mapa, koje znatno variraju u kvalitetu. Moskovski senat, koji se sastoji od kružne sekcije koja opasuje ogromno dvorište, trpi od totalne neiskorišćenosti centralne zone - svi samo čuče u zasedama u hodniku i čekaju da se nešto desi. Autore ne bi ubilo ni da dodatno zapapre ponudu mapa i, recimo, ubace nešto iz aktuelne ukrajinske ponude - ako se neko bude bunio, može da ponovo obrati pažnju na naslov.

Jedna, veoma bitna stvar u vezi sa igrom koja može da prevagne kod domaće publike, sklone slobodi izbora i trolovanju, jeste odsustvo woke administriranja chata i imena avatara i klanova. Nekoliko puta sam uletao u borbu sa pripadnicima klana <Wagner>, a viđao sam i stvari od kojih bi Activision admini zaduženi za CoD doživeli spontano samospaljivanje. World War 3 je divalj i besan - još samo malo da ga srede i obogate i biće super.

PRETHODNI TEKST Forspoken

SLEDEĆI TEKST Crisis Core: Final Fantasy VII Reunion