Vladimir PISODOROV

1. februar 2023.

Šesnaestogodišnja devojčica - Jaga, zbog serije natprirodnih incidenata, proterana je iz svog sela i ostavljena da sama, kako zna i ume, potraži svoju nestalu sestru Zoru. Naoružana samo lukom i strelom, preplavljena strahom od „kolibe” koja se nalazi u srcu šume i za koju se priča da u njoj živi crni đavo, ne preostaje joj ništa drugo nego da „proguta knedlu” i gura napred. Veoma brzo, Jaga spoznaje da je direktno povezana sa „kolibom”, koju koristi kao bazu operacija, i da svojim delanjem može da utiče na odnos dobra i zla u šumi koja joj je druga kuća.

Blacktail je neobična first person pucačina, čija radnja se odvija u open world okruženju. Priča, ali i način na koji se „odmotava” - uz fantastično pripovednanje i glasovnu glumu, osnovne su stvari koje je preporučuju. Pritom, koketiranje sa istočnoevropskim folklorom i postavljanje u središte zbivanja Baba Jage, najveće od svih babaroga, učiniće je još zanimljivijom. Bićete u prilici da sami „napišete” priču o čuvenoj veštici, s obzirom da Blacktail stiže s jednostavnim morality sistemom, koji omogućava plesanje na liniji između dobra i zla. Iako je krajnje nenametljiv, vrednovanje vaših akcija određuje i to kakav vas kraj očekuje.

Osim što se dala u potragu za nestalom sestrom, Jaga juri duhove prošlosti, te se plaši da ima veze i sa nestankom svojih prijatelja. Tako je u svakom poglavlju potrebno otkriti šta se desilo sa nekim od njih, a zanimljivo je da se svako poglavlje odvija u drugačijem godišnjem dobu. S obzirom da se radi o open world igri, između lokacija možete slobodno da se krećete i na taj način da rešavate sporedne misije. Neko će reći da je šteta što ih je samo dve, ali s obzirom da su podeljene na mnoštvo manjih, imaćete itekako čime da se bavite kada vam „vodeća” priča dosadi. Nekim delovima sporednih misija nećete moći da pristupite sve dok se glavna priča dovoljno „ne odmota”, jer bez potrebnih skillova i predmeta njihovo rešavanje neće biti moguće. Naravno, kraj svakog poglavlja krunisan je (ne preterano inspirativnim) obračunom sa šefom oblasti, nakon čega se „otključava” pristup izgubljenim sećanjima, a delovi priče povezuju. Posebno je interesantan način na koji Jaga „prolazi” kroz sećanja, jer su u pitanju dramatični mini-nivoi izvedeni u stilu 2,5D platformskih igara. Napredujući kroz njih pratite naraciju koja otkriva potisnuta sećanja, ali i dosta toga prepušta vašoj mašti i različitim načinima za tumačenje prikazanih dešavanja. Postoje i sekvence u kojima ćete biti u prilici da manipulišete vremenom i položajem aktera u dešavanjima. Kada ih sinhronizujete, imaćete uvid u određene ključne momente vaše prošlosti.

Iako je trebalo da omogući slobodu kretanja i izbora, open world okruženje najslabiji je deo igre. Razloga za to ima nekoliko, a osnovni je taj što je put do odredišta, manje-više, linearan i što okoliš ne donosi priliku da obavljate puno dodatnih stvari. Uglavnom ćete uživati u bajkolikom prikazu, od života odvajati karakondžule na koje nalećete i nadati se da ćete preživeti do sledećeg svetilišta. Oni su jedino mesto na kojima je moguće obaviti snimanje pozicije i ukoliko zaginete pre toga mnogo toga može da propadne. Ima ih dovoljno, ali ih je ponekad teško pronaći, a dodatni problem vezan za njih je to što se njihovim korišćenjem „nuluje” položaj i broj protivnika. Ukoliko budete pod imperativom backtrackinga, a bićete, svim neprijateljima koje ste poslali na onaj svet još jednom ćete morati da kupite kartu u istom pravcu. Dok ne budete ojačali to će da bude prilično frustrirajući posao, koji vremenom preti da se pretvori u dosadu. Slamčicu spasa predstavljaju portali koji služe za „preskakanje” delova mape, baš kao i magični spomenici za teleportaciju. Šteta je što ne možete da ih koristite od samog početka. Ne baš zanimljiv podatak krije se u činjenici da svetilišta ne možete da aktivirate ukoliko u inventaru nemate cvet. Njih pribavljate kao i ostale resurse u igri i ako to ne učinite, još dublje upadate u kanal.

Pošto smo već spomenuli protivnike, treba da znate da se Jaga sa njima obračunava prvenstveno koristeći luk i strelu. Na raspolaganju je nekoliko vrsta municije (naravno, nisu sve dostupne odmah), dozvoljeno je birati koje će vam biti prioritet, odnosno kojih najviše možete da ponesete, a tu je i mogućnost da strele sami izrađujete, bez potrebe za vraćanjem u „kolibu”. Za to se koriste resursi koje pronalazite u okruženju (mahom perje i granje), ali i one koje sakupljate eliminacjiom neprijatelja. Dozvoljeno je i boostovanje Jaginih sposobnosti, a to se obavlja preko svojevrsnog skill „drveta” koje je dostupno isključivo iz „kolibe”. Iako nije preterano razgranato, „drvo” omogućava da na različite načine utičete na oblik i težinu obračuna sa protivnicima, odnosno da prilagođavate stil igranja vašim ukusima. Ono što je u celoj priči simptomatično je to što Jaga ne poseduje mogućnost hand to hand borbe, pa ako se nađe u bliskom kontaktu moraće da se osloni na jednostavne magije. Tako, protivnici mogu da se odgurnu, pa čak i prilično nagrde ili dezintegrišu, ali će vam za takve akcije biti potrebna mana. Možete i da ih privučete na jedno mesto i onda sa zadovoljstvom obezglavite. Za to koristite metlu koja može da se zabode u zemlju. Šteta što ne može da se iskoristi i za letenje po krajoliku... Dostupne magije razlikuju se u zavisnosti od toga da li se nalazite u dobrom ili lošem „raspoloženju”. Ovde treba napomenuti da Blacktail donosi i mogućnost spravljanja i korišćenja napitaka, od kojih je osnovni onaj koji leči od uboda pauka ili gasova koje ispuštaju pečurke. Na koncu, valja napomenuti da je napucavanje sa neprijateljima sočno i da autorima na ovom polju nema šta da se zameri.

Jednim od većih nedostataka igre može da se smatra težina, baš kao i nebalansiranost misija. Na podrazumevanom nivou težine igra, naročito na početku, može da bude vraški teška, što u kombinaciji sa primenjenim sistemom snimanja pozicija dovodi do sijaset frustrirajućih momenata. Osećaj nelagode dodatno se pojačava otvaranjem oblasti koje, ničim izazvane, izleću iz očekivanog težinskog okvira. Slično je i sa resursima koje korisite za izradu strela: u jednom momentu nemate mesta u inventaru da ih odložite, dok u drugom proklinjete dan kada ste poželeli da otkrijete šta se krije u zabačenom delu šume. Stvar može da se posmatra iz dva ugla, ali čisto sumnjamo da je sve ovo urađeno sa ciljem da igra podseti na serijal Dark Souls. Bliže smo mišljenju da su autori napravili propust i da neki segmenti igre vape za dodatnim testiranjem i prilagođavanjem.

Kao što smo nagovestili, tehničke karakteristike su na veoma visokom nivou i odlično se uklapaju u ideju autora da se stvori bajkovito okruženje. To se ne odnosi samo na pomenuti voice acting i međuscene na granici između stripa i crtaća, već i na grafička rešenja uopšteno. Imate utisak kao da posmatrate animiranu bajku koja se „odmotava” pred vašim očima. Sličan princip primenjen je i na NPC-ove, pa ćete tako pričati sa životinjama (ovo je već basna), florom, ali i gromozornim grdosijama - trolovima. Inače, NPC-ovi ne igraju važnu ulogu kao u nekim drugim ostvarenjima iz žanra i njihovo pojavljivanje više je tu da naglasi bajkovito okruženje. Autori su u tome uspeli u potpunosti.

S cenom koja spada u red skupljih indie ostvarenja, Blacktailu je veoma teško odoleti. To će biti uzaludna rabota naročito ako volite istočnoevropski folklor i poverenu vam mogućnost da legendi o Baba Jagi date lični pečat i možda je čak učinite heroinom. Na pomenute nedostatke u tom slučaju veoma brzo zaboravljate i nastavljate da gurate dalje prihvatajući ih kao nešto što je deo šarma ovog naslova. Ukoliko, pak, to ne možete da učinite, Blacktail nikako nećete moći da vidite očima kojima su to autori želeli. Nama je to uspelo i nismo zažalili nijedan od 15 sati koje smo proveli uz igru bistreći njenu neobičnu kampanju.