Nikola JEVREMOVIĆ

1. februar 2023.

Kakvog bi to posla imao čovek na dnu mora, skoro osam kilometara ispod njegove površine? Po mišljenju autora ove upravljačke simulacije, tu je radi kloniranja. Naime, sredinom alternativnog 20. veka, učene glave bavile su se ovom kontroverznom zanimacijom, sve dok javnost nije glasno rekla „no no”. Međutim, vojna industrija imala je daleko više razumevanja, te su se eksperimenti u tom pravcu, ipak, nastavili. Doduše, u tajnosti i par decenija kasnije. Kako se ispostavilo, u hladnoj morskoj tmini nema previše radoznalih očiju (bar ne onih ljudskih), te će odlično poslužiti vama, Overseeru, da se razmašete sa podvodnom naseobinom.

Širenje svojih tehnoloških pipaka započinjete iz centralne baze, obasjane jednim reflektorom. Svuda okolo je mrkli mrak, koji je ujedno i granica vaše teritorije. Njena ekspanzija je neophodna, ali neće biti jednostavna, jer osim rudarske bove, sve ostalo zahteva utrošak veoma ograničenih resursa i malobrojne radne snage. Smarači kakvi jesu, članovi posade izvoljevaju za tamo nekim kiseonikom da bi preživeli, a zahtevaju i redovnu klopu zadovoljavajućeg kvaliteta. Uz to se i zentaju tame, pa svaki objekat koji izgradite mora da bude osvetljen, što, pogađate, dodatno troši struju, treću primarnu stavku na podužem spisku prohteva. Kao i kod sličnih igara, moral stanovništva ima uticaja na njegovu efikasnost.

Zadatak koji je pred vama zahteva puno istraživanja. Kako onog na kompleksnom i razgranatom tehnološkom drvetu, tako i onog bukvalnog, same okoline. Od građevinskih potrepština, štošta će vam zatrebati - čelik, beton, kvarcno staklo, gvožđe... U početku ih vijate rudarskim podmornicama, u zonama gde ih detektuju pomenute bove, ali to je privremeno i neodrživo rešenje, pogotovo kada je reč o energentima. Stoga, moraće sonar da radi, kako biste pronašli neka bolja nalazišta. Istom metodom tragate i za koralima, čiji je bogat životinjski svet neophodan za proizvodnju hrane. Potrebni su i za razvoj genetike, jer odatle prikupljate dodatni DNK, koji se kasnije ukršta prilikom kloniranja. Dole možete da naletite i na olupinu nekog aviona ili broda, povremeno i na pećinu. Njihovo čerupanje ume da obezbedi injekciju dodatnih resursa.

Samo igranje ove igre ne razlikuje se preterano od drugih, njoj sličnih. Uobičajeno je to balansiranje između zadataka, prohteva naroda (posade) i gašenja požara prouzrokovanih ovom ili onom krizom. Pošto ljudstvo popunjavate kloniranjem, dok se tu ne uhodate, stalno će vam faliti radnika, koje ćete, u zavisnosti od potrebe, naizmenično premeštati iz jedne građevine u drugu. Sa druge strane, što je više radnika, treba graditi nova postrojenja za proizvodnju kiseonika, nove farme za hranu, a što zahteva nove elektrane, gde, takođe, neko treba da radi...

Što se same atmosfere tiče, ona je verodostojna, što igri, u stvari, škodi. Deluje kontradiktorno, ali počujte. Kakva bi to grafika odgovarala dnu okeana? Veoma tmurna, siva, jednolična. A zvučna pratnja? Minimalna, naravno. Čuju se neka morska stvorenja, dekompresija, brboćanje mehurića i sve je to prigodno prigušeno. Nažalost, i jedno i drugo u praksi smara koliko i kraken kada navali na bazu. Utisak o tehnikalijama dodatno klima konfuzan i nepregledan interfejs. Nisu izostali ni bagovi, mada je igra još uvek u Early Accessu, pa to i nije naročita zamerka. Reda radi, pomenućemo da rezolucija pri svakom pokretanju mora nanovo da se podešava, a i tada pojedini meniji „beže” sa ekrana. Bilo je i onih koji sa njega nisu hteli da se sklone, ma gde kliknuli.

Pošto dolazi iz kataloga Paradox Interactivea (preciznije, njegove podružnice Arc) od Ambisa nismo očekivali neku jednostavnu i pitku mehaniku. Vala, nismo je ni dobili. U trenutnoj formi od igrača traži dobar zalet, kao i strpljenje da se, čak, ako negde baš zapne, krene ispočetka. Stoga, cenimo da će biti zanimljiv, pre svega, nešto zagriženijim poklonicima žanra.