Vladimir PISODOROV

1. februar 2023.

Karipski zaliv, 16. vek, na jarbolu istaknuta crna zastava sa mrtvačkom glavom i vi na krmi. Eto, to je ono što vas očekuje u igri Tortuga: A Pirate’s Tale, najnovijem naslovu koji „obrađuje” život prosečnog piratskog kapetana na otvorenom moru.

Namerno smo iskoristili izraz „na otvorenom moru”, jer A Pirate’s Tale ne donosi mogućnost bazanja po kopnu, dok se poseta lukama svodi na prebacivanje iz jedne dostupne građevine u drugu. Ovde na videlo izranja mikro-menadžerska komponenta igre, koja od igrača zahteva kupovinu i prodaju dobara, brigu o posadi, regrutovanju kapetana, ali i nadogradnju brodaova iz flote. Borbu donekle možete i da zaboravite, samo je pitanje dokle će vam tako nešto biti interesantno.

Ono što može da vam bude zanimljivo je način na koji „potkupljujete” posadu kako bi na narednim kapetanskim izborima glasala za vas. Usidredni u luci, sa njima možete da podelite plen, određujući koliko će im dragocenosti pripasti. Ukoliko ne budu zadovoljni završićete kao hrana za ribe, ali to nije jedina stvar na koju morate da obratite pažnju kada je ljudstvo u pitanju. Naime, posada od vas očekuje izazove i konstantno morate da im obećavate stvari, na primer, da ćete na sledećem „izlasku” na more potopiti određeni broj brodova, da ćete potrošiti određenu svotu novca za nadogradnje i tako dalje. Ne vrednuju se svi zadaci podjednako, a birajući ih sa liste dostupnih, morate da pređete granicu očekivanja posade. Baš kao i prilikom podele blaga.

Ovo je jedna od zanimljivijih stvari u igri, jer će vam na kvalitetan način skrenuti pažnju sa kampanje koja se odvija prilično sporo. Osim što je dugačka (trebaće vam barem 25 sati da je završite), dva su razloga zbog kojih je to tako. Putovanje između lokacija sporo je i dosadno, naročito kada vas u dostizanju maksimalne brzine bude sprečavao čeoni vetar. Na svu sreću, vreme može da se ubrza, ali to ne poništava činjenicu da na putu nemate puno toga pametnog da radite. Možete da obavite napadanje nesrećnih trgovaca, ali i da budete napadnuti od strane neke od kolonijalnih strana. Van toga, teško je naći nešto što će vam privući pažnju.

Druga stvar koja će vas bacati u letargiju jesu borbe. S obzirom da ne postoje misije na kopnu, ne postoji ni borba u gradovima i jedino što preostaje su obračuni na pučini. Poteznog su karaktera i dolaze sa setom pravila koji ih, u najmanju ruku, čine neobičnim. Osim što računa morate da povedete o tome da brodove okrećete na pravu stranu, kako bi ispaljivanje đuladi ka protivnicima bilo moguće, dobro morate da porazmislite o veličini „koraka”. U potezu koji sledi morate da pređete više polja nego u prethodnom, a kako brodovi ne mogu da se zaustave u mestu, moraćete da vodite računa i da se ne sudarite sa ostatkom flote. Naravno, na sve to treba da se doda i domet topova, različta vrsta đuladi koju možete da koristite, ali i specijalna polja na mapi na kojima, recimo, jače duva vetar, koja brodovima omogućavaju lakše okretanje i tome slično. Osim ciljanja u trup, protivniku možete da nanišanite i jedra i tako im uskratite mogućnost manevra, a pri svemu tome računa mora da se vodi i o tome da je potrebno da prođe određeno vreme pre nego što topovi ponovo budu spremni za akciju. Ukoliko raspolažete sa dovoljno obučenog ljudstva, na palubu protivnika možete i da se iskrcate, ali tada nemate gotovo nikakvu kontrolu nad ishodom. Borbe nisu toliko teške, koliko su dosadne i dugačke, pa postoji šansa da veoma brzo izgubite interesovanje.

Verzija igre za PC ne može da se pohvali naročitim tehničkim karakteristikama, a najviše smeta nedostatak detalja kada kopno posmatrate sa pučine. Ako ništa drugo, sve je dobro optimizovano, pa i na prosečnim mašinama, u višim rezolucijama, igra klizi više nego pristojno. Na kraju dana, slaba je to uteha, ali stvar može da spase podatak da je reč o ostvarenju koje cenovno spada u rang igara koje su ekvivalent dve porodične pice.